NA VODI

[seva-2]

*

===============drugi nastavak trece price================

-" To je lepo sto njih dvoje provode celo leto na ostrvu, ali zar im nije to malo dosadno. Ja sa Radekom, obozavamo da zivimo na jedrilici, ali neznam da li bi smo mogli da duze zivimo na jednom mestu ?"
-" Da, vas dvoje ste kao i ja i Moma. Ali Desa i Laza u toku leta odgoje bar 30-tak kokica, jedno ili dva svinjceta. I oni najesen kada podju sa ostrva, sto se tice mesa za preko zime, potpuno su obezbedjeni. A plus toga i stan za tih 7 meseci izdaju, tako da i finansijski ustede. A to im je vrlo bitno."
-" Jao Ljiljo, ja ne bih mogla da izdajem svoj stan, ni rodjacima, a kamoli neznanim ljudima."
-" Ma naravno. Vas dvoje i nas dvoje, volimo kampovanje i zivot na vodi, ali se razlikujemo od Laze i Dese u odnosu prema licnim stvarima. Ja stan smatram za nasu intimu i ne bih mogla da podnesem da se neko, narocito nepoznat, baskari u njemu."
-" Radek, hajdemo na dorucak. Desa je interesantna zena. Skromna i domacica starog kova i vaspitanja. Njihova zivotna situacija, a i finansijska, nije ni blizu nase, pa prema tome mi ne mozemo o njima suditi. To mogu samo nase zene." I Ljilja i Marija su ocekivano reagovale, a Radek se slozio sa mojim misljenjem:
-" Momo, apsolutno se slazem sa tobom." A ja sam ustao i skupio mrezu u lodlu, izneo je na zadnju platformu Seve i oprao sam cun za prevoz do Lakija i Deske. Ljilja i Marija su se postarale da zatvore camce i pored toga sto smo blizu i na "oko", vredi obezbediti camce da ne bude sve na izvol'te.

Dzonson 9,9 je "poneo" cun a Marija je primetila:
-" Znate, verovala sam da su ovi drveni camci, dobri za ribarenje, ali da ovako sigurno plove sa nas cetvoto, malo sam bila skeptik."
-" Veoma su sigurni sa vise od cetvoro, mada Moma ne zeli da rizikuje, pa kada je vece drustvo, prevozi nas u grupama." Objasnjava Ljilja, a Malisa stoji na prednjoj palubi, nervozno ocekujuci susret sa Milicom. Lako smo presli Dunavac i odmah sa druge strane Male ade, ali sa druge strane pojavio se logor " Robinzona iz Brace Jerkovic."


Sve Belegiske ade su blagodetne za duzi provod i kampovanje na njima. Blizina sela Belegisa, obezbedjuje mogucnost ne samo nabavke provijanata iz dobro snabdevenih prodavnica, vec i sir, mleko, slaninu i meso, kako dimljeno, tako i sirovo i sve vrste povrca iz resorsa seljackih proizvoda, koji su izuzetnog kvaliteta.

Milica je lajala od radosti, a ja sam ocekivao da ce Malisa pre da skoci u vodu, no sto ce da doceka da stanemo u obalu. Njih dvoje su se onjusili i krenuli u obilazak ade, a Laza i Desa su nas vec ocekivali. Vatra je bola zalozena, na mestu gde se inace lozi za veliki tucani tiganj.



Susret je bio veoma srdacan, a Radek je Lakiju poklonio konjak "BRAASTAD", a Marija je Desi poklonila kutiju "Neskafe-classic" iz svojih rezervi. Laza i Desa nisu ocekivali poklone, ali sve jedno, svakom poklonu se skromni ljudi obraduju. Marija slusajuci price o mini-farmi nije izdrzala da je domacini pozovu:
-" Deso, molim vas pokazite mi svoju farmu."
-" Svakako, samo to i nije farma, ali dobro dodje." I svi smo krenuli u obilazak kaveza sa 30-tak kokosaka i jednim belim prascem, koji je lepo uhranjeno izgledao. Laki im je napravio sa satorskim krilima zastitu od kise i sunca, a zivotinje su same sebi napravile mesto za zivot, prema svojim potrebama.
-" Lepo su uhranjeni. Cime ih ovde hranite ?"
-" Cesto ih pustamo da se hrane sa travom sa ostrva, ali im i Laza iz sela obezbedjuje prekrupu i koncentrat, kao vitaminizirani dodatak ishrani. Uglavnom, nisu nikada gladne i lepo napreduju.
-" Vec nekoliko godina od jednih te istih ljudi uzimam hranu za koke i svinjce, a i za nas, sira i mlecne proizvode. Mada i oni svaki put kada kolju svinju ili prase, dodju do nas i donesu nam meso ili mesne preradjevine na poklon. Ja se trudim, kad god nesto lepo ulovim sa mrezom, da im odnesem, jer i oni vole ribu, a nemaju kad' da je love.
-" Lepo, nema sta." generalno je potvrdio Radek.

Seli smo zatim ispod tende gde su se nalazile sto i stolice, a sve to na par metara od vode. Dok smo popili po jednu dudovacu ( made in Belegis ), koju nam je Laki ponudio, Desa je spremila dorucak. Mene je posebno obradovala sa doruckom. Isprzila je sveza jaja sa suvom paprikom "vencarom" i domacom slaninom, res przenom. A hleb vruc, pa iz crepulje. Lepse i ukusnije od toga nema!!!
-" Gospodja Deso. O ovakvom jelu, slusao sam samo iz Marijinih prica. Hvala vam puno, a ovaj dorucak sigurno necu zaboraviti."
-" Gospodja Deso. Moja baka je ovako przila jaja, kada sam ja bila mala, ali sam zapamtila taj ukus i miris. Hvala vam za ovaj dozivljaj."

============treci nastavak trece price sledi================


Pozdrav Moma S.
_________________
I bilo je ... i trajalo je ! I svi bi da se ponovi ..., a ono traje i bez da se desi !!!

[seva-2]

.

==================nastavak treceg dela trece price=========


Odusevljeni ne ocekivanim kvalitetom Desinog dorucka i neposrednoscu Radeka i Marije, svi smo bili tako lepo raspolozeni, kao da smo stari drugari, koji su se slucajno sreli, posle duzeg vremena. Tako sam ja osecao raspolozenje sviju nas. Malisa je sa Milicom, zavrsio obilazak ostrva, zatim su zagazili u dunavac, pili vode i rashladili se, pa legli u debelu hladovinu starih vrba. Marija je predlozila da posle dorucka idemo kod njih na jedrilicu na kafu, "da bar malo uzvratim ovo predivno goscenje", kako je rekla, ali Desa se zahvalila, rekavsi da pored mini farme, uvek mora neko da se nalazi.
-" A to sam obicno ja, dok Laza je spoljni momak. Obezbedjuje nas sa ribom, ide do sela kada treba, brine o higijeni kod svinjceta. Doduse idemo i zajedno u selo, do pijace, mesare i prodavnice, ali tada nam dodje Cira, sin ljudi iz Belegisa, od kojih kupujemo hranu i on nam cuva "domacinstvo". A sto se tice kafe, ja predlazem da ti Marija spremis kafu ovde u mojoj kuhinji i bice bolja no da je ja sremim. Ja obicno znam da zakuvam tursku kafu, a vi ste navikli na "nes - kafu". A ja cu da izvadim iz crepulje jednu ovdasnju Sremsku poslasticu." Svi smo zastali bez pitanja, a u iscekivanje odgovora. Laza je priskocio i podigao sac, a Desa je izvadila iz crepulje tepsiju sa vrucom strudlom od maka, koju je posebno krasila lepo zapecena gornja kora. Spontano smo zaaplaudirali, jer ovo je bila "tacka na i".
-" A sada izvolite taze ispecenu strudlu sa makom. Ona je vruca i lako se lomi, a nozem je vrucu ne valja seci. Prstima je najukusnije. Kada mi je Laza nocas rekao da dolazite na dorucak, odmah sam odlucila da vam spremim poslasticu ovih krajeva. Pa izvol'te i prijatno vam bilo." Zahvalili smo se sa radoscu i probao sam strudlu rukom odlomljenu.
-" Gospa Deso. I mene si vratila u detinjstvo i ne samo przenim jajima sa slaninom i "vencarom" paprikom, vec i sa strudlom. Miris i ukus, posebno gornje kore strudle, podsetio me je na "milibrod", kolac koji je moja majka pravila za "Veligdan" kako u mome kraju zovu "Uskrs". Secam se tih milibroda, kolaca od pletenog testa sa mlekom umesenim, koje sam obozavao kada su vruci pa lepo mirisu. Seo bih u dvoristu u hladu stare kajsije i igrao se rasplecuci milibrod koji je lepo sapleten i ispecen. A po vrhu je premazan zumancetom jaja."
-" I ja sam tu strudlu premazala zumancetom, a i u testo stavljam zasladjeno mleko. Taj recept sam davno dobila od Lazine sestre od tetke, udate u Sidu. I uvek mi "uspe", a posebno u crepulji." Marija je donela kafu, a Laza po konzervu piva hladnoga. Jos dugo bi smo razgovarali u prijatnoj atmosferi i sa punim stomacima, ali Radek se setio da mu motor ne radi.
-" Predlozio bih da mi muski odemo da vidimo sta bi moglo biti sa motorom, a za to vreme Marija i Ljilja, sa gospa Desom neka se druze."
-" Radek, ja bih samo zamolila da mi doneses moj notes. Htela bih da zapisem nekoliko recepata od gospa Dese."
-" Lazo, donesi zeni jedan od tvojih "Lastinih" notesa." I Laki je odmah kao mladic, u par koraka bio u kabini camca. Doneo je Mariji notes, modre boje sa natpisom "ATP - Lasta".
-" Iz tvoje bivse firme ?" Primetio sam.
-" Da, skoro sam bio do Beograda, da obidjem stan, pa u povratku me prepoznao jedan mladji kolega, koji jos uvek vozi. Pa mi poklonio nekoliko notesa. Lepo od njega, a i treba. Zgodno za zabeleske."



Nas trojica smo seli u cun i za pola minuta smo bili pored Radekove jedrilice. Unutrasnjost jedrilice je bila u stilu karaktera Radeka i Marije. Funkcionalno, sa sitnim kicom koji deluje prijatno i ne smeta.



-" Sta ti se u stvari desilo sa motorom ? Kako je prestao da radi ? U kretanju ili na leru ? I da li se nesto specificno culo, pre prestanka rada ?" Radek se zamislio, ali je otvorio motorno odelenje i rekao:
-" Motor je servisiran pred nas polazak. Uvek i ranije i do sada je radio besprekorno. Juce smo stali na sidro, zbog lepote ovog spruda. Htelo nam se da se okupamo i ujedno rucamo. Izgasio sam motor i kasnije, kada sam hteo da ga startujem, kao mrtav. Bez da je dao znak zivota." Motorno odelenje je bilo cisto. Motor nije nov, ali je lepo ofarban i to mi se svidjalo. Laza je iskusni profi - vozac, ali verujem i odlicni poznavaoc motora. To sam zakljucio, sudeci po redosledu njegovih pitanja.
-" Daj mi jedne cvikcangle." Potrazio je Laza, bez drugih komentara. Radek je otvorio drvenu kutiju, koja je bila puna alata i dodao Lazi trazeni alat. Obojica smo gledali, sta Laza namerava da isece. Laki je uzeo kraj zicane sajle za gasenje motora i odsekao je nekoliko santimetara od nje, koji je strcao posle veza.
-" Ovaj visak se zaglavio i mogao si da vrtis motor do jutra, ne bi ga "upalio", jer ti je ostao blokiran dovod goriva. A sada startuj motor bez gasa." Radek se bez reci popeo na kom-most i startovao. Motor je prihvatio rad pri prvom krugu anlasera. Laki je rucno dodao resko gas i pustio ga ponovo na ler. Motor je radio besprekorno.
-" To je to. Mala bezazlena sitnica moze da pokvari i plan i raspolozenje."

Kraj trece price


Pozdrav Moma S.
_________________
I bilo je ... i trajalo je ! I svi bi da se ponovi ..., a ono traje i bez da se desi !!!

[seva-2]

*

==================cetvrta prica=====================


Neki dan, razgovaram sa mojim prijateljem Borislavom Vuceticem iz "Radio Beograda", na temu: da li smo sve sto smo poceli da majstorisemo na nasim camcima i zavrsili ? Odgovor je NE. Razlog tome je diskutabilan, ali nikako i negativan iz samog prostog razloga: nerada i lenjost. Ne, cak ni taj realni odgovor nema mesta u ovoj prici. Pre bih rekao da su splet okolnosti bile razlog, gde se umesala i stvarnost i to sa razlogom: sta zatim kada se sve zavrsi ? Bora je kupio nov "goli" camac, koga je tek trebalo opremiti i uskladiti prema svojim potrebama, a pre svega zeljama, jer je camac namenjen za zabavu i ostvarenje zelja, koje sa sobom donose radost, a ne razocaranja. Moram da naglasim da je to bilo vreme kada nije bilo moguce izabrati i kupiti opremljen camac. U to vreme se zatim za osnovnu opremu islo u Trst ili Solun. Ja sam u toj prici prosao jos gore. Nemajuci dovoljno novca da kupim novi camac, kupio sam polovan, koga je bivsi vlasnik izgustirao i poprilicno zapustio. Ljubav i volja da sam ostvario polovican uspeh i kupio sebi zadovoljstvo iz maste, nije me napustalo gledajuci taj "krs" kako su mi zavidljivci prebacivali u razgovoru na marini, gde sam ga usidrio. Naprotiv, u meni se budila mladalacka energija i pored toga sto nisam imao para za majstore, da ga svojim rukama uradim i jednog dana, kako sam planirao, da zaplovim i samo da uzivam i provodim dane i noci nezasit Dunava, Save, Tise, Morave i drugih reka, recica i kanala. Zelja da zavrsim objektivno za mene samog "veliki" posao, bila je samo "zelja" kojoj je pomagala i "volja", pa cak sam i kada sam radio sa medjunarodnim delegacijama i kada su oni po protokolarnom programu bili zauzeti na sastancima, za to odredjeno vreme ( par sati ), ja sam dolazio u marinu, skidao kravatu i odelo, oblacio farmerke i majcu i radio na zavrsavanju neki dan zapocetog posla.

"Zelja i volja" su zenskog roda i njima nikada nije dovoljan jedan problem koji su mi zadale. Tu se javlja ( muskog roda ) "stvarnost" sa predlogom da je objektivno moguce ici na Regatu, koja mi inace pada u vreme godisnjeg odmora i tom izazovu nisam mogao da odolim, vec pocinjem sa inprovizacijama, da bih u kratkom vremenskom periodu uspeo i osposobio camac da mogu u njemu da prezivim letnje vremenske prilike, misleci posebno na kisu. Secam se noci pred polazak na jednu od regata Ilustrovane Politike. Borin camac "Anja", vezan je tik uz moju "Sevu", ali nemamo vremena da razgovaramo, jer sutra se krece, a mi nikako da zavrsimo isplanirano. A "isplanirano" je objektivno i osnovno, tako da ako se ne zavrsi, nemoguce je sutra i ici. Negde u pola noci, setismo se da nismo vecerali. Prekopasmo stare zalihe i nadjosmo neko gotovo jelo u vidu punjenih paprika. I danas se secam tih paprika, kako smo ih jeli bez hleba. Bora je zatim morao na posao. Vodio je emisiju ponocnog programa od 0,02h do ujutru 04,00h. Uglavnom sutra smo se nasli sa regatasima ispred marine "4. juli" i puni radosti i odusevljenja, krenuli put Tise i kanala. Boki je prvih nekoliko dana regate, u slobodnom vremenu pokusavao da zavrsi zapoceto u marini, ali je zatim video da to nema smisla i ostatak regate proveo odmarajuci se i druzeci se sa regatasima.



I bas neki dan razgovaramo, rezimirajuci pitanje koliko smo radili, odnosno provodili vremena u radu na svojim omiljenim camcima. Bokijeva slobodna racunica je da smo fifti/fifti vremena radili i odmarali se na camcima. Slazem se ja sa njegovom konstatacijom, ali ja ne mogu da se odreknem tog vremena provedenog u radu na camcu. Odreci se toga je prosto nemoguce, jer ja sam voleo taj "aktivni" odmor. Meni posao na camcu nije predstavljao problem, niti mi je bilo tesko radeci i do kasno uvece. Zadovoljstvo mi je bilo da ja svojim rukama uradim sve sto sam sam zamislio i smislio. Bilo je zadovoljstvo i koristeci se tim svojim rucnim radovima, ali posebno je imalo smek kada na pitanje " ko je ovo ovako dobro uradio ?" A ja odgovorim sa kombinacijom suglasnika i samoglasnika " JA". To je stvarni rezultat, kada si sam sa sobom zadovoljan.

Nemojte ni misliti da je ovo "narcisoidno" misljenje. Ne. Ovo je samo iskreno pravi odnos sam pred sobom i tada sve sto sam uradio ima dupli znacaj od onog narucenog i smisljenog od strane drugih ljudi - majstora. Zato ja i danas pravim Sevu-2 po sopstvenoj zelji i zamisli. A misljenja drugih, ostaju samo misljenja.

Pozdrav Moma S.
_________________
I bilo je ... i trajalo je ! I svi bi da se ponovi ..., a ono traje i bez da se desi !!!

[seva-2]

.

Postovanje gospodo Forumasi i Nauticari

Po mom rezonu, nova ladja Vam je kao i novo poznanstvo sa novom devojkom. Dok ne upoznate sve njene tajne i ne dozivite veci deo iskustava sa njom, interesovanje Vam je maksimalno. A zatim to isto interesovanje opada, do momenta kada pozelite da je promenite, odnosno zamenite za drugu novu. "Malu Sevu", koja mi je bila prvi camac sa kabinom i koja me je nosila po talasima Dunava, Save i Tise nekoliko godina, a bila je mnogo lepa, ali i sa malo prostora i resim da je zamenim za staru, ofucanu i neodrzavanu, ali daleko prostorniju i udobniju za zivot u njoj i za kojom sam dugo gledao kada se mimoidjemo negde na rekama, a najvise na Savi. Nisam je nikada gledao kao trule kabine, los krov, mala platforma, vec sam je gledao kako mocno "ide", kakav joj je motor, kopca, osovinski vod. Korito i debljina lima su odigrali presudnu ulogu u resavanju kupovine.

I tako, jednog hladnog jesenjeg dana, usao sam u "moju novu ladju" i seo sam na lezaj u spavacoj sobi, a kroz otvore na trulim daskama, gledao sam sta se desava napolju. Kuhinja je licila na sve osim na kuhinju. Motor "Perkins" od 45 KS-a, sa ugradjenim rezervoarom od 30 litara i ja krenuo na Djerdap. Samo ja znam, koliko puta sam sa dvema kantama u rukama, od po 20 litara isao do prve benzinske stanice, malte ne u svakom naseljenom mestu priobalja Dunava. A pocne kisa, ja sam oblacio kisno odelo i rucnom kaljuznom pumpom izbacivao vodu iz korita, odnosno iz kaljuznog prostora. Uslovi na takvom camcu su bili veoma daleki od "provoda", ali me ljubav prema tom camcu nije napustala. Novac da platim majstore, da mi renoviraju camac nisam imao, ali sam bio pun ideja i radnog elana. Svi u marini su petkom uvece isplovljavali ko gde. Neko je izabrao za nocenje blizu distancu, neko daljnju, a ja sam sa naramkom materijala i gomilom alata, useljavao se u camac i do prvog radnog dana radio "ko crnac", ali sam znao sta me ocekuje po zavrsetku remonta i radova. Nocu se do kasno cula busilica iz camca, a napolje sam izlazio samo pri odlasku u prodavnicu po provijante. Prezivljavao sam svaku novu stvar koju bih napravio, ili staru popravio. Tehnicka resenja su mi bila posebno draga, jer sam ih zamisljajuci ih isledjivao i donosio resenja po meri mogucnosti. Izbegavao sam "savetnike", jer ih je bilo mnogo vise nego potencijalnih "pomagaca".



Svaki osvojeni problem je sa ponosom komentarisan. Sutradan, posle prospavane noci, dolazili su najokoreliji kriticari ( oni koji su na sve sto se uradi ljubomorni ). Posebno mi je bilo drago, kada nisu imali gde, vec su priznali da je dobro uradjeno, ali su zadrzavali pravo da potraze ostatak materijala, jer im je bas toliko i toga trebalo da urade kod sebe neku dobru stvar. Medju takvima su se isticali bracni par Pavlovici i Jovanovici. A interesantno je da su se i sami medjusobno druzili i to veoma aktivno tj. posecivali su se i kuci.

Tajna uspeha mojih uradjenih poslova, je sto sam malo udeljivao vremena komentarima, a vise uporno radio, ne obracajuci paznju na po nekada i uvredljive komentare, u smislu da sam tvrdoglav, a da su oni samo hteli da mi bude lepse i funkcionalnije. Posebno su bili izrazeni komentari ko je sta i kako uradio, a u vreme zimskih sedeljki u klubskim prostorijama uz vec neku "kuvanu rakiju".

Taj i takav moj samostalni rad na camcu, donosio mi je zadovoljstvo, pa sam znao da sednem i gledajuci sta sam uradio uzivam u tome, ali i odmah sam smisljao i dalji tok remonta, nikada ne ispustajuci objektivnu finansijsku mogucnost iz vida. Ideje sta i kako, a posebno prioritet izrade se po nekada javljao u vreme koriscenja camca. Kada mi je mali Milos pao u vodu kod Krcedinskih ada, iste jeseni sam napravio kvalitetno prosireni nogostup, sa mocnom ogradom i sa ciljem da se vise nikada ne desi da mi neko padne sa camca u pokretu. Svemu sto sam radio na camcu, pridavao sam prvo znacaj funkcionalnosti, ali nikada ne zaboravljajuci i estetiku, opet po meri mogucnosti. Bio sam recimo u poseti u camce kod mojih kolega camdzija, koji su predhodno preradjivali, odnosno remontovali svoj camac. Desavalo mi se da tamo gde je potrebna stajaca visina i ja i vlasnik stojimo pogrbljeni, zato sto mu je neko rekao da treba zbog estetike, da bude krov ili tenda niza. E takve dopuste sebi nisam dozvoljavao. Ipak je camac stvar ili predmet gde ja treba da se lepo osecam ziveci u njemu, a ne da se mucim radi njegove lepote. Tako je npr. neki Knezevic uradio da pri izlasku iz njegovog camca, mora da se podvlaci ispod neke cevi, koja mu lepo izgleda gledano sa strane.

=================nastavak sledi=====================


Pozdrav Moma S.
_________________
I bilo je ... i trajalo je ! I svi bi da se ponovi ..., a ono traje i bez da se desi !!!

[seva-2]

*

====================prvi nastavak===================


Resenja tehnicke prirode su posebno bila zabavna. Na vecernjim sedeljkama u klub-bife u marini, predlozi su bili realni, ali i nerealni od onih koji su malo vise popili. U svakom slucaju bilo je interesantno slusati, posebno meni koji sam u odnosu na svoje finansijske mogucnosti vec odlucio kakvu cu zvucnu izolaciju motora da uradim. Predlozi koji siu bili realni, ali skupi, prihvatio sam kao mogucnost, ali predloge koje nemaju materijalnih dokaza, vec su obavijene velom magle. meni je bilo interesantno slusati sa odgovorom na pitanje: dokle doseze ljudska masta ?

Seva je camac koja je imala prostora i za pametne predloge i za maglovite, jer imala je srce: motor, kopca, reduktor i osovinski vod, kao i korito "apatinac" izgradjeno od Ruskog dekapiranog lima od 5 mm. debljine. Odnosno bezgranicno. Zato je Seva mogla da istrpi sve moguce predloge, cak i maglovite, jer je imala srce i telo "vecito".



Jedan od "bisera" bio je aspirator iznad plinskog sporeta, standardno, sa dva gorionika. Meni se ucrtala ideja da kada spremam neku przeniju, miris svega toga treba da izlazi napolje, a u osnovi sam zaboravio da sam ja sa svojim sporetom tu napolje. Ne-ne, aspirator je veoma potreban i sledi da se odradi. Da Vam ne pricam predloge koli su bili objektivno - neobjektivni i stvoreni u bifeima nautickih klubova. I kupih aluminijumski lim ( sva sreca ne bese mnogo skup ) i makazama izrezah formu aspiratora, dakle prilicno dobro. Meni se na kraju tako svidjao, da kada je doslo realno vreme da se taj aspirator baci, jer sam kupio plinski - sporet sa rernom i vise mi aspirator nije koristio nicemu, stajao je na svom mestu jos par godina jer smo se na njega i ja i Ljilja navikli. Bio je lep.



Zvucna izolacija motora je bila "naucna" tema. Perkins od 45 KS-a je jako bucan, govorili su oni koji ga nisu nikada culi, a ja sam bio odusevljen njegovim radom, pa bih ga slusao i bez prigusivaca. Godinama sam slusao "tomosa" pa red je da se sit naslusam i "stabilnog" perkinsa, koji je po meni bio prestizni motor i mada su ga drugi objektivno smatrali da je na nekom dalekom mestu iza Yanmar-a i "yohn deer"-a i mnogih drugih, za koje sam u to vreme samo cuo u pricama. Opet su bile teme, price savetovanja i na kraju ja uradim kako mi je najpogodnije u odnosu na finansijsku situaciju, koja je bila uvek u krizi, a dozvoljavao sam sebi da se 10-12 godina hranim iskljucivo za kafanskim stolom. Jos da sam pio alkoholna pica, postao bih drevna pijanica.

I uradih ja zvucnu izolaciju, odlicna je, samo ne bih da je ponovim. Sluzila me je godinama, bolje id 16 godina voznje po svim nasim Srpskim rekama i kanalima. Meni nije bio potreban broj obrtaja. Po zvuku motora sam znao da li je to u redu ili je potrebna intervencija.

==================nastavak sledi====================


Pozdrav Moma S.
_________________
I bilo je ... i trajalo je ! I svi bi da se ponovi ..., a ono traje i bez da se desi !!!

[LJilja Radmanovic]

.

====================drugi nastavak==================


Seva je imala krmeni deo skoro neupotrebljiv. Zasto ? Zato sto su pre svega kretaca krme, koturace i lanci sa sajlama, postavljeni da imaju osnovnu funkciju ( da upravljaju koritom ), ali na funkciju niko nije obracao paznju. U smislu sta ima ko da se "mota" po krmenom delu. Tu za estetiku nije bilo mesta. Razmisljao sam kao i uvek prakticno. Sedim na krmenom delu i ja sam na 9-om metru na vodi od svake obale. Za pecanje je "bogom dano". I rodila mi se ideja da uredim taj krmeni deo. Medjutim nije islo a da se zaboravi prakticni tehnicki deo. Kako doci do nategaca sajli i lanaca krme ako zatreba ? Sedeo sam na krovu spavace sobe na zadnjem delu camca i gledao u deo krmenog dela okicenog sajlama i lancima i razmisljao. Veliki plus u mom mozgu, sto sam ja uvek stajao nogama na tlo, a ne lebdeo u masti. Prakticna ideja je bila asocijacija na platformu i to polutku platforme od zglobnog "Sanos" autobusa. Radost resenja me je zaintegrirala, ali gde naci poluplatformu. Ne gubeci vreme, dao sam se u informativnu istragu. Informacije su me dovele do Zemunskog otpada kod "Navip"-a. Otisao sam ne gubeci vreme na pomenuti otpad i poceo sa isledovanjem maksimalno koliko su mogucnosti dozvoljavale ( vecina krsa je bila zarasla u travu ). Na moju veliku radost, nasao sam u travu zaraslu trazenu platformu. Medjutim nije mi bila potrebna cela, vec polukrug sa klavir sarkom. Prosto sam otrcao do kola ( Reno - 4 ) koja sam prosto obozavao po svojoj funkciji i usluzi. Ali to je za drugu temu. Uzeo sam srfciger ili otvrtku i kljuc viljuskasti ( 13mm ) i vratio se na demontazu veoma potrebnog dela koji ce se uklopiti u krmeni deo Seve. Demontirao sam, odneo na "kantar" i platio vrednost koja za mene nije imala vaznu vrednost. Bitno je da sam je nasao.

Odneo sam je kolima na Sevu i odmah postavio na mesto, da vidim da li je vredna truda ulozenog. Svedok dogadjaja je bio Jare, koji je odmah rekao da je "prava stvar". Ja sam se slozio sa njim.


Platforma u zavrsnoj fazi. Fotografija nije bas najjasnija ali mislim da je dosta pregledna.



Seva u marini "Brodogradiliste".


Zavario sam "L" profil na kome sam ucvrstio klavir sarku i time postigao objektivno trebovanje da se platforma moze koristiti, podici i uraditi remont sajli i lanaca, koji su obavezni deo krme. Zatim je tu napravljena klupa i tako sam dobio odlicno mesto za pecanje. Medjutim pecanje nije sve sto sam zeleo. Po visini Malise odredio sam visinu ograde, koja je bila nuzna da Malisa kada trci po nogostupu ne padne u vodu, a opstu visinu ograde sam odredio prema visini koja mi odgovara da prilikom odmaranja podignem noge na ogradu.


================nastavak sledi======================


Pozdrav Moma S.
_________________
Ne volim da prepricavam secanja drugih ljudi. To nije bio dogovor, kada sam dosao na ovaj svet !

[seva-2]

.

=================treci nastavak=====================


Da ste mogli samo da vidite taj entuziazam i volju da sto pre uredimo Sevu prema svojim normama i shvatanjima "sta sve treba odraditi" na njoj, jer bez toga "nije TO" o cemu smo mastali, pre no sto smo je kupili. Spavaca soba nam je bila "taman", cak smo gornji lezaj, preuredili u garderobni plakar. Ali 6 cm. debeli sundjeri na kojima se spavalo je malo tvrdo, a i konstantna zasicenost mirisa na naftu, nas je podstakla da pod hitno promenimo sundjere. Pocetkom osamdesetih godina, nije bilo kao sada, odes u prodavnicu, narucis i najkasnije za par minuta je gotovo i preuzmi!!! Ti stari lezajevi od 6 cm. su u stvari bili medjusobno izlepljeni skolski sundjeri "za prenje table" i obmotani nekim tvrdim skajem. Ovom prilikom sam se "dobro" potrudio da nadjem vezu u Baricu u fabrici sundjera, ciju je celu proizvodnju rezervisala neka Slovenacka firma. Od hamer papira sam napravio sablone i odneo "coveku" kuci, da bi mi on privatno izrezao 10 santimetara debele sundjere "iscela" u dimenzijama 200X70, pa tri puta. U Reno - 4 nisam mogao da ih smestim, pa sam ih vezao na krovu i prebacio u stan, da ih tamo oblozimo skajem, koji sam kupio u "Dermi" u "7 Jula", a Ljilja se svojom sivacom masinom mucila da ih sasije, a masina nije namenjena "za skaj", pa "muke smo videli" dok smo to zavrsili. I bas tada u to vreme smo morali da se selimo u stan na Miljakovac. "Gazda", neki foto - reporter, alergican na sve i svasta, dosao da obidje stan, posle naseg useljenja. A ono spavaca soba puna sundjera i skaja na sve strane. I Ljilja mu je objasnila da je to momentalno, da radimo za nas camac i da na drugom mestu nismo imali uslove. A on "ko Nemac" 'ladno kaze da TO u sledecoj svojoj poseti ne vidi. A ja, tako sam pozeleo da ga bacim kroz prozor, al' ne ide.

E, sad. Novi lezajevi u spavacoj sobi, a zidovi od prljavo tamnih dascanih lamperija, kroz koje se na pojedinim mestima vidi sta se spolja desava, ne ide. Trula kabina, a nemamo para za bolje. Sta cu, nego svaki slobodni dan, testeru, cekic i srafciger sa gomilom holsrafova u ruke i "krpi".


Seva u zimovniku na Adi Ciganliji 1982. godine. U starom izdanju pre remonta. Prednji deo je zatvoren sa ciradom, zatim komandni most, pa isti nivo kuhinja i WC, sa spavacom sobom.


I posto vec "rusim", resi sam da podignem nivo plafona i napravim stajacu visinu i u kuhinji i u WC-u. Prvo sam skinuo kuku za vucu, sa specijalnim ramom, koja je sluzila za vucu "drvarica". Zatim sam napravio nosace, odsekao i podigao krov na zeljenoj visini, a zatim sa strana iskrpio nekim daskama. Sve sam to SAM radio, pored gomilu prijatelja. Kada sam planirao da kupim veci camac, svi su komentarisali i podrzavali me:"samo ti kupi, mi cemo ti pomoci u remontu, farbanju i uredjenju." I tako uz casicu, rostilj, gibanice, projare i kad kupih, da li je u pitanju skrivena ljudska pakost, zvana "ljubomora" ili sta li je ? Ne znam i ne interesuje me. Uglavnom maksimalno sam se trudio, pre svega sa voljom. Ljilja je pomagala i davala ideje, koliko je mogla i to je sve. Zavrsismo prosirenje i zamislite, mogli smo svuda po camcu da se krecemo, bez da saginjemo glave. U spavacoj sobi se inace lezi, pa tamo nije ni bitno. Ljilja skuvala kafu i mi onako prasnjavi od struganja i brusenja, sedimo pijuckamo kafu, gledamo i divimo se rezultatima sopstvenih ruku dela.
-" Sta mislis, da tapaciramo spavacu sobu u teget - plavi plis." Zamisljeno je Ljilja gledala u sobu . Zamislio sam i ja i inficirao se idejom. Ali, kako da tapaciramo zidove u spavacoj sobi, a da u kuhinji i komandnom delu ostanu prljave daske. A WC je od lamperije sa polomljenim "nutovima". Nedopustivo. A jesen vec zasla u datume zime i prva susnezica me podsetila da treba prekinuti sa radovima.
-" Nastavicemo na prolece." Kaze ubedjeno Ljilja.
-" Da. Na prolece treba ploviti." Dodajem ja i odlucujem da unesem "Alfa" nafta - pec. I kada je vec grejanje tu, valja nastaviti remont.


Seva. Mozda nije po "nautickim" zakonima i pravilima o aerodinamicnom obliku plovnog objekta na vodi, ali je zato tako funkcionalna, da se samo pozeleti moze.


Da treba istapacirati i zidove u kuhinji i komandnom delu, radi estetike, ako nista drugo. Samo po sebi se namece da se i plafon postavi od belog pecenog lesonita. Funkcionalno i lepo, nema sta. I malo po malo i uradismo na nasu veliku radost. Kad se samo setim: sneg do kolena. Cuvar marine Milisav, sa svojim drugom psom Boletom, greju se uz pec na drva i ugalj i ne pada im napamet da izlaze napolje. A ja i Ljilja udjemo pod ciradu i hladno je dok naftarica ne zagreje prostor, koji i nije mnogo veliki, a naftarica "jaka". Skuvamo meku rakiju, pa je "okalimo" sa nekoliko kocki zagorelog secera. Pa sto je lepa, a mi raspolozni, divimo se uradjenom i radujemo se buducem, a ideje se radjaju. Sve je to lepo sto uradismo, ali ovde bi dobro dosao plakar i klupe bi trebalo preraditi da ispod njih moze da se organizuje "ostava". Stepenice teske metalne treba izbaciti i na njihovo mesto treba postaviti rezervoar od 200 litara za naftu i ujedno da bude stepenik za ulazenje u camac. Pa naravno cirada je proslo privremeno resenje. Treba od vodo - otpornog Slovenackog spera, napraviti velike sublere i zastakliti ih kliritom i na ulazna vrata, da ulazimo "normalno" kako treba sa kljucem u ruci, a ne raspertlavaj, podvlaci se ispod cirade, itd.

I tako. Do sledece Regate, sve je bilo gotovo. I ofarbano. Kada se samo setim, kako nam je na toj regati bilo lepo. Posle vremenski dugog rada, neke sitnice su ostale, ali nisu vredne pomena. Ispekli smo prase na raznju i pocastili sebe i regatase u ime kupovine Seve i uspesnog remonta.


A na vodi sam obozavao jutarnje brijanje i umivanje na reci. Sa tim DOGADJAJEM sam pocinjao dan. Svaki dan.


=================nastavak sledi=====================


Pozdrav Moma S.
_________________
I bilo je ... i trajalo je ! I svi bi da se ponovi ..., a ono traje i bez da se desi !!!

[seva-2]

*

===================nastavak cetvrti==================


Sevom smo plovili punih 17 godina i svakog proleca, pred otvaranje sezone, svaki vremenski lepi dan je koriscen za neku fazu remonta. A svaka faza je bila povezana sa potrebama remonta i sa zadovoljstvom izvodjenja radova. Pa i kada se nesto slomi pri demontazi, nije bilo mesta nezadovoljstvu, vec naprotiv to je bio opravdani razlog, da se slomljeno popravi, a i kako bi drugacije. Farbanje je aktivnost u toku remonta, kada vise nema sta da se radi vec se vreme polaze kapitalnoj pripremi povrsina za farbanje, a zatim i farbanju istih. Nanosenje anti - vegetativne boje na podvodni deo camca, je uvek znacilo da je camac u zadnjoj fazi remonta i maksimalno par sati zatim bice spusten u vodu.

Najcesce su nas "vadili i spustali dizalicari iz "Elektro Distribucije", prijatelji od Misike, sa "Tatrama". Nikada se nisu cenjkali i uvek im je bilo usput da nam ucine uslugu. To drugarstvo je islo dotle, da kada smo pravili zajednicki rostilj, pozivali smo ih, a i oni su se rado odazivali i uvek sa sobom donosili hladno pivo i vino.

Tih prvih letnjih martovskih dana, cak i uz kafu kada se sedelo u jos uvek grejanim klubskim prostorijama, pricalo se i skoro uvek je bila tema o predstojecem ili zavrsenom remontu. Planovi kampovanja su bili na visokom drugom mestu. Clanovi klubova, koji su "u rukama imali" zanate elektro mehanicara ili elektro instalatera, imali su pune ruke posla, pre svega u popravkama i dovodjenje instalacija u camcima u ispravno radno stanje. U stvari, pretezno je kod svakoga vlasnika camca vazila praksa "sam svoj majstor", jer Boze moj, to je samo 12 volti ( bezopasno po zivot ), pa i ako se nesto pogresi nije strasno. A kada pri pokusaju da se koristi takva instalacija, u vecini slucajeva ispregorevaju osiguraci ( ako ih ima ) ili se lampe i elektro - uredjaju ne ukljucuju. Onda se ta sezona "pretrpi", a za sledecu se potrazi prijatelj koji poznaje elektro sisteme ili na kraju i majstora, posto se uvidi da je taj elektro pribor ipak nuzan. Govorim bez preterivanja, jer sam bio svedok takvih dogadjaja. A narocito kada su se Buca iz "Galenike" i Djole iz "Beobanke", odvazili i dokazali da pored sitnih poslova, znaju i da instaliraju da se pomocu "Tomos"-ovih "cetvorki" i "desetki" sa elektro - magnetnim statorima mogu pri radu i puniti akumulatori.

To je bilo otkrice, tako da su se masovno instalirala stidljiva svetla od 5W, a bilo je ih je i od 21W, pod tendama i u kabinama. Stari akumulatori su odjednom bili na ceni. Niko ih vise nije bacao, a u servisu akumulatora u Ruzveltovoj, menjale su se celije na pokvarenim akumulatorima i prekovremeno.

Govorim o vremenima sa pocetka osamdesetih godina. U Beogradu nije postojala ni jedna prodavnica nauticke opreme. Jedina prodavnica u kojoj su se prodavale "Istranke"( bez opreme), a zasicena mirisom plastike, bila je na Adi Ciganliji kod bivseg kupatila. Od opreme su imali par drvenih vesala i nekoliko vrsta plasticnih odbojnika-bokobrana prilagodjenih "pasari" ili "istranki" kako smo je zvali, jer se proizvodila u Labinu na Istri. A u prodavnici u ulici 7-og Jula, prodavali su motore, "Tomos"-ove cetvorke i desetke, sa oskudnim programom rezervnih delova.

Lampe za u camce, ko je mogao da otputuje u Italiju ili Grcku, on ih je i imao. Mi ostali smo montirali lampe iz "Sanus"-ovih autobusa i bili smo prezadovoljni estetikom manje, a vise funkcijom.

===============nastavak sledi=======================


Pozdrav Moma S.
_________________
I bilo je ... i trajalo je ! I svi bi da se ponovi ..., a ono traje i bez da se desi !!!

[BUCHO]

Gospodine Momo,verovatno imate puno fotografija potkrepljenim pricom sa Vaseg ovogodisnjeg "odmora". Verujte, sa nestrpljenjem ocekujemo da vidimo kako Seva izgleda.

[LJilja Radmanovic]

*

Dobro vece gospodine BUCHO i gospodo Forumasi,

Juli mesec proveden u Beogradu, tacnije na Savi u marini "IPO" na Sevi-2, napunio mi je baterije, tako da spavam bez ruznih snova. Posto na camcu radim samo u vreme godisnjeg odmora, to se odrazava time, sto nikako da ga zavrsim. I ovog puta, majstori su bili na svom nivou. Stolar mi je otkazao, a da trazim drugog nisam imao vremena, tako da sam stolariju, odnosno unutrasnji enterijer ostavio za sledeci juli. Ipak uspeo sam da uradim deo poslova sa kojima sam zadovoljan i kvalitetom naravno.


Vaterlok ( prigusivac auspuha ) sive boje i kompresor - narandzaste boje


Miki Zivanovic, nas proslavljeni visestruki AS u Nacionalnoj klasi i vlasnik marine "IPO", svojerucno mi je napravio "vaterlok" od 4 mm prohroma, sa pregradom i cugom, koji je vecit. "Vetus"-ov vaterlok od 75 mm precnika, ( iliti prigusivac i spremnik povratne vode iz cevi auspuha ), sam kupio u Italiji, ali nazalost nisam mogao da ga iskoristim, zato sto mi prostor u motornom odelenju nije dozvoljavao. Uglavnom, veoma sam zadovoljan i kvalitetom i iskoriscenim prostorom i tehnickim resenjem.


Hidrofor ( niklovani rezervoar ), pored rezervoara za naftu




Bojler - zute boje ( 30 litara )



Konacno sam u motornom odelenju, postavio nidrofor ( sa sjajnim rezervoarom ), bojler ( zuti ) i kompresor (narandzasti ). Pored kompresora sam izveo auspuh za "vebasto", a ugradicu ga sledece godine. Nivelatore goriva, za sada sam postavio "armirana" i providna plasticna creva. Posto su rezervoari po 600 litara, punicu ih pojedinacno i svakih nalivenih 50 lit. obelezicu. Tako da cu imati dovoljno precizno stanje.

Zavrsio sam instalaciju od 220 v. i to skuplja varijanta, odnosno kako treba. Kablove sam koristio iskljucivo "sirmovane" 3x2,5 kvadrata ( licnaste ).


Sirmovani kablovi - stite metalnu konstrukciju od korozije usled statickog elektriciteta




Pored kvalitetnih osiguraca, pestavio sam i strujomer koji mi je otac poklonio ( inace moj otac Vidan, radio je instalacije 220 v 42 godine. ) Strujomer cu koristiti radi ocitavanja pravog stanja potrosnje sa spoljne mreze i naravno pravilne nadoknade iskoriscene energije ). Glavnim prekidacem sam razdvojio kontakt sa "gradskom mrezom 220 v" i kontakt sa agregatom 220 v 3 kw. koji ce biti ugradjen na camcu.



Prvi filter za vodu za hladjenje motora i "Danfusovih" kompresora za rashladne uredjaje, napravio sam od prohroma i dovoljno velike zapremine.




Rashladne uredjaje nisam fotografisao, ali cu ih objasniti skicama. Do sutra i sve najbolje.

Pozdrav Moma S.
_________________
Ne volim da prepricavam secanja drugih ljudi. To nije bio dogovor, kada sam dosao na ovaj svet !

[seva-2]

*

Gospodo Forumasi, dobar Vam dan.

Posto planiram da na Sevi-2 provodim duzi period vremena, onda su frizider i friz prosto neophodni. Sa Ljiljom smo posecivali i male i velike prodavnice - salone NAUTICKE opreme i pronasli frizidere i frizove koji nam odgovaraju po svojoj zapremini. To sto im je cena nekoliko hiljada evra, to se podrazumeva, jer inace sva nauticka zadovoljstva su skupa, ali napravili su ih da stoje vertikalno i nisam mogao da dozvolim da mi takav sanduk od 180 santimetara visine, stoji u camcu, gde je svaki slobodan prostor dobrodosao. Zato sam odlucio da u prednjem delu Seve - 2 ( tzv: dnevni boravak ), iskoristim unutrasnji prostor jedne zatvorene klupe ( lezaja ) i da u njemu napravim "skrinje" odnosno frizider i friz "sanducare". Za generatore odabrao sam "Danfoss"-ove kompresore na 220 v, sa vodenim hladjenjem. Tj. svaka skrinja ima svoj kompresor. Posavetovao sam se sa "frigo" majstorima i krenuo na dogovor sa nekoliko majstora "plasticara" da mi daju ponude za izradu unutrasnjeg dela. To sto su skupi, opet razumem, ali da najkraca ponuda da mi urade je dva meseca, pa i do godinu dana, to nisam mogao sebi da dozvolim. Plati i cekaj. Na red, predpostavljam. Dobivsi takve za mene lose informacije, otisao sam u Zemun u "Galenika" prodavnicu i raspitao se o kliritu. Da li jos uvek proizvode, kojih dimenzija debljine i boja. Odabrao sam debljinu 6 mm, zutu 175 i da mi izrezu po dimenzijama. Sve moze. Samo ako se neko resi na ovakvu ideju, obratite paznju da je rezanje, brusenje ivica i pod uglom, tri ili cetiri puta skuplje od samog klirita. Lepak je takodje skup ( na acetilenskoj bazi ). Imao sam srece da sam dobio pravu informaciju i odneo sam klirit majstoru koji ga je sam izrezao, izlepio i sastavljenog sam dobio onako kako sam hteo i to za realnu cenu.



Posto sam sve to uradio u nekoliko dana do povratka za Kijev, ostalo mi je da sledeceg Jula angazujem "frigo" mehanicara i da povezemo kompresore i probamo "rad skrinja" sa pivom naravno.

Posto je temperatura u frizideru, izmedju +3 i +7 stepeni, taman je dovoljna da se stvara "kondenz". Posto se skrinja frizidera nalazi na najnizem nivou u camcu i "okapnicu" ne mogu fizicki da instaliram, morao sam taj problem da resim sa "kaljuzama" ( slivnicima ) sa leve i desne strane skrinje. Tako da cemo kad - kad sa sundjerom da vadimo kondenzovanu vodu, a proizvodi ce stajati u pletenim korpama od metalne mreze ( plastificirane ), koja ce imati dovoljnu distancu izmedju dna. Ako se proces kondenzacije uveca u odnosu koliko planiram da ce biti, onda cu instalirati male elektro - pumpice koje ce obavljati svoju funkciju.


Pozdrav Moma S.
_________________
I bilo je ... i trajalo je ! I svi bi da se ponovi ..., a ono traje i bez da se desi !!!

[seva-2]

*

=====================peti nastavak==================


Par godina pre "Istranke", na Dunavu i Savi, pojavili su se drveni camci sa kabinama "Provasi". O elektro instalacijama na njima nije bilo ni reci. Nekako u isto vreme u prodavnici na Adi Ciganliji, pored nekoliko tipova plasticnih camaca proizvedenih u Labinu na Istri i u "Jugoplastici" u Splitu, stidljivo su se pojavila "gabaritna" svetla. Ploviti camcem po Savi i Dunavu bez tih svetala je bila normalna stvar. Recna milicija nikada nikog nije pitala "zasto ih nema", ali se polako javljala vise "moda" nego "svest" i poceli su masovno da kupuju "gabaritna svetla". Bilo je vazno imati. Mnogima su bila nerealno skupa pa su se snalazili na svoj nacin. Bile su na kabinama camaca vesane i "gabaritne" lampe od prikolica, od traktora, pa cak i flasice od lekova su farbane u crvenu i zelenu boju. Za napajanje su korisceni, kao pod obavezno stari akumulatori. Ali vrhunac svega je bilo kada vidite da je camdzija na svom ljubimcu, sa desne strane stavio crvenu lampu a sa leve zelenu. Ili kupio covek originalna gabaritna svetla, ali ih postavio na krovu kabine, jedno pored drugog i usmerena prema napred. Vazno je da lepo izgleda i da je "sareno". Za instalacije koriscene su tanke plavo bele plastificirane zice, koje su se upotrebljavale u jamama rudnika za aktiviranje eksploziva. Zice su obmotavane po par puta oko malih eksercica koji su zakucavani u daske. O osiguracima nije bilo ni govora. Sirene su obicno koriscene od traktora ili od fijatovih putnickih vozila.




Obelezavajuca ( navigaciona ) svetla kod Seve-2 ( mojih ruku delo ). Vrsno ( kada se stoji nocu na sidru ), jarbolno ( pri nocnoj plovidbi ) crveno-avariono ( kada se camac nalazi na plovnom putu, nesposoban da plovi ) i zuto koje je povezano sa sirenom.

Tih 70-tih i 80-tih godina proslog veka, nemogu reci da je gradjanstvo bilo bogatije ili siromasnije no danas. Ali su bili drugacije organizovani i nije im bilo bitno da radeci "ginu" za novac. Kreditna politika je takodje bila naklonjena gradjanima a ne manifetlucima bankara. Izlazak na vodu je u mnogome doprinela politika prodaje na kredit bez ( ili sa simbolicnim )ucescem, a sa dva ziranta. Ljudi su masovno kupovali camce. Javio se pojam "prestiz" ko ima camac. Zato je u to vreme i organizovana regata "Ilustrovane Politike", bila masovno posecena. Mnogi moji poznanici sa vode, imali su problema da uzivaju na svojim camcima, a da pri tom i njihove supruge to vole. Mnogim zenama se "ljuljalo u glavi" na talasima, pa je bilo "JA ili CAMAC", pa su za posledice camci kupljeni iz volje i ljubavi prodavani (posta zasto). Mnogi koji su voleli da u drustvu popiju na camcu, radi "mira na camcu" su se odricali svojih zadovoljstava, zarad da bi proveli godisnji odmor na camcu pecajuci. Ja takvih problema nisam imao. Mozda zato sto sam imao srece ili zato sto sam na vreme rascistio taj problem. Ali mi je iskreno bilo zao ljudi koji su na vodi na svojim camcima proveli "samo jedno leto".




Ovo nije reklama, vec zeleo bih samo da iz svog iskustva Vama preporucim dobru stvar, odnosno ( mojoj generaciji ljudi ili starijim ) STOLICU koja je po svojoj konstrukciji idealna da se na njoj sedi i napolju ( bez obzira na kisu ), ne smeta joj, ili kada nesto radite na patosu ili nizim delovima u camcu, onda je okrenete ( naglavacke ) i na njoj udobno klecite sa mogucnoscu da kada ustajete, pomognete se rukama oslonivsi se na nogare. I jedna i druga strana sedista je tapacirana sa specijalnom sundjerastom gumom, koja je udobno meka i ne upija vodu. Kada Vam ne treba, slaze se u sirini od 10 cm. i ne smeta u camcu, ili na terasi. Ja sam kupio dve stolice u jednoj prodavnici sa Nemackim asortimanom robe u Moskvi, a letos sam video da se prodaju i kod nas u Beogradu. Meni su izuzetne za pecanje na zadnjoj platformi. Prosto odmaraju.

Pozdrav Moma S.
_________________
I bilo je ... i trajalo je ! I svi bi da se ponovi ..., a ono traje i bez da se desi !!!

[charuga]

Gospodine Momo,
svaka Vam cast ! Bez daha sam procitao Vase postove i prava je steta da ih ne pretocite u neku knigu.
Pokusacu ove godine da kupim korito od 12-tak metara i da pocnem da radim to sto i Vi.
takodje bih zeleo da svo slobodno vreme i zimi i leti provodim na Dunavu ili Savi.
Da li bi mogli da me posavetujete koji tip korita da kupim ili da dam da mi se pravi.

Veliko Vam hvala jos jedanput na pisaniju i zeljno iscekujemo vase dalje postove.

[seva-2]

*

Postovanje gospodine charuga.


Hvala Vam za pozitivno misljenje o mojim pricama, koje su proizvod istinitih dogadjaja, a trenuci iz mog dosadasnjeg zivota na vodi i priobalju. Vase opredelenje da na vodi zivite je s moje tacke gledista, jedina prava stvar za "dusu i telo", a u ovom drustvu koje se iz godine u godinu sve vise"kvari". Napraviti "ladju"sa svim tehnickim udobnostima i napraviti "korak nazad" i pridruziti se PRIRODI, to je po meni PERSPEKTIVA dobrog i udobnog zivota.

Ljudi imaju razlicite karaktere, a iz toga proizilaze i razlicita misljenja, pa zato i imamo mnogo razlicitih stvari koje sluze istoj svrsi. Pogledajte na reci sta sve plovi !!! Raduje me sto ste odlucili da sebi napravite "svoju ladju". Ali to je samo prvi pozitivni korak na putu ka ostvarenju cilja. Do kraja treba izdrzati u smislu : Treba za to zadovoljstvo "zrtvovati" dosta novca i sopstvenog vremena. Prvi objektivni predracuni su bar za 50% manji, u odnosu koliko ce trebati u realizaciji. U tom smislu ocekujte da Vam Vasi najblizi, ( uza porodica, roditelji, pa i kucni prijatelji ), u pocetku ce svi odobravati Vase resenje, a zatim ce kako vreme prolazi da svi budu protiv. Jer : porodici ce trebati planirani novac za camac. Roditeljima se nece svidjati sto se mucite i ulazete u nesto sto moze jednog neplaniranog dana da potone i u trenutku ostanete bez svega ulozenog. Bolje je napraviti vikendicu, kazu. A prijatelji, u pocetku svesrdno podrzavaju Vasu ideju. Obecavaju besplatnu pomoc, a zatim "nece imati vremena da Vam pomazu" i laki saveti: "ostavi to i nadji neko lakse resenje." I onda Vam svi obecavaju da ce doci kada zavrsite, "na voznju".

Oprostite, ja Vam rekoh kroz sta sam ja prosao. A sto se tice saveta, sve sto sam napisao u temi: "Zivot na camcu - lepsi deo zivota", mogu samo da ponovim. Jer sve sto sam i kako sam uradio na Sevi -2, uradio sam smisljeno. Naravno onako kako sam u tom trenutku bio ubedjen, odnosno znao najbolje resenje, a dostupno finansijski. U ljudskoj psihi se obicno javljaju "grandomanske ideje". Na primer : kada covek peca ribu, on tezi da upeca najvecu. Pa tako i kada planira da pravi camac, u prvom trenutku planira veci nego sto moze da isfinansira ili mu uopste treba toliki camac. Moje iskustvo me je naucilo : da imaoc camca, koji ne zeli da zavisi od raspolozenja drugih koji bi mu pomagali pri plovidbi i sigurnom pristajanju u marini, ne treba mu veci camac od 12 metara, a zarad geometrije plovidbe i prostora, siri od 4 metra. Pre izgradnje camca morate se opredeliti za koje vode Vam treba camac. Ja sam odlucio da ne izlazim na more, a za obale reka mi je potrebno najpristupacnije korito tzv "tabanas" ili "apatinac". Tu sam napravio kompromis zarad "lakse" plovidbe, pa sam prednji deo korita uredio sa blagim oblikom "triamarana" i mogu Vam reci da sam pogodio trazeno. Seva - 2 lako svladava pramcem vodu i talase, ne dize bocne talase pri rentabilnoj plovidbi i ima izuzetnu stabilnost.

Toliko od mene ovog puta i drago mi je da ste resili da se i Vi pridruzite druzenju sa prirodom i dobrim ljudima. Sve najbolje Vam zelim i IZDRZITE.

Pozdrav Moma Stosic
_________________
I bilo je ... i trajalo je ! I svi bi da se ponovi ..., a ono traje i bez da se desi !!!

[charuga]

Najlepse hvala na lepid zeljama Gospodine Momo,
Vec sam poceo da se srecem sa gore navedenim ali to me mnogo ne dotice,
Nekada sam imao camce ali sada vec nekih 7-8 godina ga nemam, dete je poraslo, skupilo se malo novca, i bas hocu da napravim sebi camac za zivot na Savi. Necu da zivim vise po ceo dan u odvratna cetiri betonska zida u Novobeogradskim blokovima!
Dok sam citao Vasu reportazu osecao sam se bas kao da sam sa Vama na reci i divio se lepoti zivota na istoj i naravno krajnje fasciniran ljubavlju Vase supruge prema Vasem brodu i zivotu u prirodi.
Moracu da postepeno pravim brodic zbog priliva novcanih sredstava, sada mogu da odvojim novac za korito ili sta vec jer sam skupio nekako 10.000 eur i bas sam u fazi gledanja nekih postojecih korita ili onoga sto pravi danubius.
Znam dosta toga da uradim sam, po struci sam inzinjer elektronike ali ceo zivot nesto, pravim radim i igram se hehehe tako da ce mi to biti i velika zanimacija.
Izvinjavam se na duzem pisaniju
Srdacan pozdrav svim nauticarima i rukovodstvu ovog fantasticnog foruma.
Nikola Slijepcevic