Šaljite nam svoje savete, putopise, iskustva i brodske dnevnike sa fotografijama i kartama putovanja. Rado ćemo ih objaviti na ovim stranicama. Naš e-mail je: emisija@navodi.com
 |
Pozajmljeni tekst sa bloga Čerevićan Осећам већ подуго, |
 |
Žoze Saramago - USAMLJNI MOREPLOVCI Ovu besedu posvećujem usamljenim moreplovcima. Nekada sam slepo obožavao te ljude, njihovu hrabrost, odlučnost sa kojom se otiskuju u prostor između mora i neba predajući se usudu koji onako kako štiti one kuražne na njih ume hladnokrvno da zaboravi. I dan danas za njih čuvam kutak u svom srcu. U stvari, visoko cenim svakoga ko se usude da učini ono na šta ja nisam u stanju da se odvažim, no moreplovci zaslužuju osobito divljenje, ne bio ja potomak nacije pomoraca. |
 |
Biti pecaroš ne znači ustati rano, otići na vodu napecati sve što se zakači na udicu, zatim brže bolje kući da se riba isprži i pojede. Ako se tako ophodite prema pecanju i ribi lakše i jeftinije je da odete u ribarnicu i kupite ribu. Pročitajte ova osnovna pravila ponašanja na vodi i pokušajte da ih poštujete... |
 |
Više ljudi godišnje nastrada na jedrenju nego u avionskim i železničkim nesrećama, ali uz malo zdravog razuma i vožnja čamcem može biti bezbedno zadovoljstvo. Pre svega shvatite da alkohol i voda nikako ne idu jedno s drugim, bez obzira da li ste na vodi ili u njoj... |
 |
Krenite u novu nautičku sezonu tako što ćete svoju decu podučiti sigurnosti na vodi. Prolećni raspusti i praznici idu s porodičnim odmorom i okupljanjem na brodu, kao i duž obala reka. Deca moraju da razumeju kako da budu sigurna u različitim situacijama na vodi... |
 |
Sigurnost života, okoline i imovine je lična odgovornost koje se moramo posebno pridržavati na vodi. Dok plovite brodom, nošenje prsluka za spašavanje vjerojatno je jedna od najvažnijih odgovornosti za vas i vašu posadu. U 2004, prema statistici američke obalske straže, 90% utopljenika koji su pali s broda nisu nosili prsluk za spašavanje, a mnogi od njih danas bi bili živi samo da su na sebi imali taj komad sigurnosne odjeće... |
 |
SPAŠAVANJE NA VODI
Dohvatiti unesrećenu osobu i popeti je na brod mnogo je teže nego što se misli. Ovo su neke tehnike koje upotrebljava Američka obalska straža. Pre spašavanja unesrećenog preduzmite sledeće korake: ... |
 |
Prilikom plovidbe ili boravka na brodu uvek nosite plutajući zaštitni prsluk. Priprema i planiranje plovidbe je od najvećeg značaja u godišnjim dobima kada je voda hladna. Budite sigurni da su brod i oprema u prvoklasnom stanju. Proverite prognozu vremena prilikom isplovljavanja, ali i svakog sata tokom plovidbe. |
 |
Nalivnici za gorivo i tehničku vodu su, kod trapavo projektovanih brodova, blisko postavljeni na palubi. Kako su po pravilu od istog proizvođača i isto dizajnirani dešavaju se najčudnije ili najlogičnije greške. Jedan serviser priča kako ga sa broda zove mobilnim mušterija i žali se kako je motor stao... |
 |
Sigurno ste već pročitali tekst Neše Tolmačevića Struja na brodu ili “kako je proizvesti i sačuvati“. Sijalice u LED tehnologiji služe upravo ovom drugom: kako je sačuvati. Najveći problem potrošnje električne energije su situacije koje su verovatno i najlepše na brodu. One kada ste potpuno opušteni: lepo usidreni, pecate ili plutate. Motori ne rade i ne proizvode električnu energiju, a vama je potrebna rasveta... |
 |
Hanon Moreplovac je bio kartaginjanski istraživač oko 450. p.n.e. Kartagina je poslala Hanona Moreplovca da kolonizira zapadnu obalu Afrike. Predvodio je flotu, u kojoj je bilo 60 brodova. Prošao je kroz Gibraltar i osnovao je ili ponovo naselio sedam kolonija duž afričke obale Maroka. Istraživao je značajno dalje duž afričke obale. Na ostrvu, koje je bilo krajnja tačka njegovog putovanja našao je, kako je rekao "dlakave žene". Pokušaji da uhvate mužjake nisu uspeli, tako da su uhvatili samo tri ženke. Bile su toliko opasne da su ih morali ubiti... |
 |
Enrike Moreplovac (Porto, 4. mart 1394 — Sagre, 13. novembar 1460.) bio je treći sin kralja Portugala Žoaoa I od Portugala, osnivača dinastije Aziz. Pokrenuo je velika portugalska pomorska otkrića. Učestvovao je u mnogim pomorskim ekspedicijama i gradnji novih i bržih brodova. Pod njegovim rukovodstvom Portugalci su sve više plovili na jug. Otkrili su Zelenortska ostrva, a kolonizovali Kanarska ostrva, Azorska ostrva i ostrva Madeira... |
 |
Bartolomeo Dijas (port. Bartolomeu Dias), (oko 1450. — 29. maj 1500) je bio portugalski istraživač koji je 1488. oplovio Rt dobre nade. Bio je prvi Evropljanin koji je to učinio. Pratio je Diogo de Azambuju 1481. prilikom ekspedicije u Zlatnu obalu. Dias je bio jedan od vitezova na kraljevskom dvoru, nadglednik kraljevskih skladišta. Kralj Žoao II od Portugala postavio ga je 10. oktobra 1486. na čelo ekspedicije sa ciljem da plove oko južnog kraja Afrike sa nadom da će naći trgovački put do Azije... |
 |
Kristifor Kolumbo (ita. Cristoforo Colombo, šp. Cristóbal Colón, engl. Christopher Columbus); (1451. - 20. maj 1506.) je bio istraživač i trgovac koji je prvi prešao Atlantski okean i otkrio Ameriku 1492. godine pod zastavom Kastilje (Španija). On je verovao da je Zemlja relativno mala lopta i tvrdio je da se brodom može doći do Dalekog istoka ploveći na zapad. Njegova pogrešna procena Zemljinog obima i, u skladu s time, pogrešno proračunate zalihe hrane i pića ponetih na put, mogle su da dovedu do propasti njegove ekspedicije, ali, na sreću, na putu mu se "isprečio" u to vreme nepoznati kontinent Amerika... |
 |
Džon Kabot (engl. John Cabot, rođ. oko 1450.- umro 1498. godine), odnosno Đovani Kaboto (ita. Giovanni Caboto), kako mu je bilo pravo ime, bio je mletački moreplovac u engleskoj službi za koga se smatra da je bio jedan od prvih Evropljana koji su stupili na tlo Severne Amerike. Kaboto je rođen u Firenci ali se preselio u Veneciju čije je građansko pravo stekao 28. marta 1478. godine. Zbog toga se obično i vodi kao mletački moreplovac... |
 |
Amerigo Vespuči (Firenca, 9. mart 1451. — 22. februar 1512), italijanski morepolovac. Rođen je u Firenci, Italiji. Poslat je 1491. godine u Sevilju, gde je pomogao da se opreme brodovi za ekspedicije Kristifora Kolumba. Učestvovao je u dva putovanja u „Novi svet“, bio je i vođa Španske pomorske ekspedicije (1499—1500) koja je verovatno otkrila ušće Amazona. Predvodio je i portugalsku ekspediciju (1501—1502) koja je otkrila Rio de Žaneiro i Rio de la Plata. U prikazima svojih otkrića prvi put se upotrebljava izraz Amerika i Novi svet... |
 |
Vasko da Gama (port. Vasco da Gama) (1469. — 24. decembar 1524), je bio portugalski istraživač i prva osoba koja je morskim putem stigla iz Evrope do Indije, Malabar i dokazao da se Afrika može oploviti. Od ranog petnaestog vijeka, pomorska škola Henrija Navigatora širila je znanje Portugalaca o obali Afrike. Od 1460. oplovljavanje Afrike i dolazak do Indije i njenog bogatstva (biber i drugi začini) postao je njihov cilj. Rođen u Sinesu u Portugalu, Da Gama je bio vrhunac tridesetogodišnjih planova... |
 |
Visente Janjez Pinzon (Vicente Yáñez Pinzón) (1460—1523) je bio španski konkistador - moreplovac, istraživač i osvajač. Njegov stariji brat Martin Alonso Pinzon je plovio sa Kolumbom na njegovom prvom putu u Novi svet 1492. kao kapetan broda Ninja. U Južnu Ameriku je stigao 1499. godine, da bi 1500, 26. januara, nošen snažnom olujom, došao do severne obale današnjeg Brazila. Na taj način je postao prvi Evropljanin koji je došao do Brazila... |
 |
Pedro Alvares Kabral (port. Pedro Álvares Cabral rođen oko 1467, umro oko 1520), portugalski istraživač i pomorac, koji je prvi otkrio Brazil 22. aprila 1500. Rođen je u Belmonteu u Portugalu, kao treći sin Fernana Kabrala, guvernera jedne provincije u Portugalu. Majka mu je pripadala potomcima prvog portugalskog kralja. Portugalski kralj Manuel I od Portugala smatrao je da Pedro treba da nastavi rad Vaska da Game, pa mu je dao zadatak da dođe do Indije i uspostavi stalne trgovačke odnose... |
 |
Fernando Magelan (proljeće 1480 – 27. april, 1521; portugalski: Fernão de Magalhães; španski: Fernando de Magallanes) je bio portugalski istraživač koji je plovio pod španskom zastavom. On je prvi otplovio iz Evrope u Aziju idući na zapad, prvi evropljanin koji je prešao Tihi okean i prvi koji je vodio ekspediciju sa ciljem da oplovi zemaljsku kuglu. Mada je Magelan tragično izgubio život na Filipinama, pre povratka u Evropu, osamnaest članova njegove posade se vratilo u Španiju 1522 oplovivši Zemlju... |
Vitus Jonasen Bering (rus. Vitus Ionassen Bering ili Ivan Ivanovič Bering) (rođen 1681. kod Horsensa na Jitlandu; umro 19. decembra 1741. je bio danski oficir i moreplovac u ruskoj carskoj službi. Po njemu je nazvano Beringovo ostrvo (ranije ostrvo Avatesča), Beringov moreuz, Beringovo more, Beringov glečer, kao i Beringov kopneni most... |
|
 |
Džejms Kuk (engl. James Cook) (27. oktobar, 1728. – 14. februar, 1779) je bio engleski istraživač, moreplovac i kartograf. Obavio je tri putovanja na Pacifik, tačno obeleživši mnoga područja i prvi put zabeleživši nekoliko ostrva i obala na morskim mapama. Njegovi najveći doprinosi su otkriće istočne obale Australije i njeno osvajanje u korist Velike Britanije, otkriće Havaja i prvo oplovljavanje i kartografisanje Njufaundlenda i Novog Zelanda... |
 |
Joshua Slocum Prvi samac oko sveta Na jarbol Spraya podigao sam signal s odgovorom »Ne«, a odmah zatim i zastavice sa značenjem «Ostanimo zajedno radi uzajamne pomoći.» Moj prijedlog ostao je bez odgovora. Drugo i nije bilo za očekivati. Godina je 1898. i SAD je u ratu sa Španjolskom pa Oregon ima važnijeg posla nego da štiti jedrilicu dugu samo 12 metara... |
 |
Sretao sam i upoznavao ljude u različitim fazama ostvarenja svog sna: ploviti, videti, upoznati, razumeti i razmeniti. Tada se začela ideja da bi jednog dana i ja mogao da pođem putem mog sna: Živeti na brodu, ploviti i oploviti svet. U to vreme nisam baš bio siguran šta tačno znači Circumnavigacija i koliko je malo pojedinaca uspelo to da ostvari. Tada je taj san izgledao sasvim nedostižno i nerealno, ali ako dovoljno želiš, trudiš se i ne odustaneš, snovi se konačno ostvare... |
 |
Osnovna namena ove nevelike knjižice jeste, pre svega, da malim nautičarima iz naše zemlje pruži bazične informacije o propisima, zakonima i ograničenjima na putu Dunavom do njegove delte u Crno more i dalje do Istanbula. Želja mi je da ih ohrabrim u odluci da se otisnu na taj "daleki" istok Balkana, da probudim u njima avanturistički duh, da ovladaju sobom i tim ogromnim prostranstvom sa kojeg nam košava dolazi zimi. |
 |
Preko pet mora i kroz jedna vrata "Ko nije plovio, ko nije brodio, I kao omađijan ovim stihovima, jednog dana, jedne godine, u dvadeset minuta do pet sati posle podne, stojeći u kokpitu i skrivajući uzbuđenje, rekao sam glasno sinovima: "Diži sidro!". "Mali Princ" je lagano počeo da klizi niz Dunav... |
 |
ономад - бродски запис : |
|
- Slovne zastave, |
 |
Znaci za regulisanje plovidbe, Znaci obaveze, Znaci ograničenja, Znaci preporuke, Znaci obaveštenja, Dopunski znaci, Obeležavanje plovnog puta... |
 |
SVETLAOSNA SIGNALIZACIJA NA BRODU Navigacijska svetla na plovilima po dimenzijama i vrstama plovilau vožnji, nasukani i na sidru. |
 |
Australija, Victoria - KORISNI SAVETI ZA BEZBEDNOST KOD VODE РОДИТЕЉИ И СТАРАТЕЉИ МАЛЕ ДЕЦЕ И БЕЗБЕДНОСТ КОД ВОДЕ |
 |
Australija - PRAVILNIK PLOVIDBE Propisi o zaštiti okoliša i života u prirodi (Environmental and wildlife regulations) Viktorijska prirodna područja trpe posljedice rekreacijskih aktivnosti. Plastični zagađivači kao što su vreće, boce, čaše i mreže guše morske životinje kao što su ptice i tuljani. Psi uznemiruju i ubijaju životinje u prirodi... |
 |
U Švedskoj svi imaju pravo da borave u prirodi, pa i na zemljištu u privatnoj svojini. Ovo pravo nazivamo opštim pravom na kretanje u prirodi. Reč je o slobodi koja puno obavezuje, a koja se sažeto može opisati rečima Zabranjeno je ometati – Zabranjeno je uništavati... |
 |
NORVEŠKA - Pismo iz Norveške - Vojo Mandić Norveška leži na skandinavskom poluostrvu. Zemlja je sa najdužom morskom obalom u Evropi, a samo ostrvo Senja, koje je drugo po veličini u Norveškoj, ima dužinu obale kao Italija. Mnoštvo malih uvala, fjordova, zaliva, ostavlja impozatnu sliku... |
 |
Prilikom ulaska u Crnu Goru strana jahta ili brod je obavezan da se javi u najbližu luku otvorenu za međunarodni saobraćaj. Luke u Baru, Kotoru i Zelenici imaju status luka za međunarodni saobraćaj, što znači da su osposobljene za prihvat svih vrsta plovnih objekata. |
 |
Crna Gora - Sigurnost i bezbijednost plovidbe - Informacije za nautičare Nema sigurne plovidbe bez dobre pripreme kao i poznavanja i poštovanja propisa, ali i svih onih iskustvom stečenih pravila ponašanja na moru. Namjera nam je da vas upoznamo ili podsjetimo na šta sve treba obratiti pažnju kada se spremate krenuti na more... |
 |
Crna Gora - Plovidba Skadarskim jezerom Skadarsko jezero, sa površinom od 370 do 530 km2, zavisno od vodostaja, predstavlja najveće jezero na Balkanu. Nalazi se u zetsko-skadarskoj kotlini, zadržavajući preko rijeke Bojane kontakt sa Jadranskim morem. Crnoj Gori pripadaju 2/3 jezera dok je 1/3 na teritoriji Republike Albanije... |
 |
Zahvaljujući našem drugu Draganu Milenkoviću - Čarliju, koji je više puta preplovio Dunav i o tome pisao u priručniku: DUNAVOM PREKO CRNOG MORA - Praktični priručnik plovidbe od Beograda do Istambula za male nautičare objavljujemo i karte Dunava. Karte nisu za profesionalnu navigaciju, ali po njima možete planirati svoje nove rute i ucrtavati Vama značajne destinacije. |
 |
Nautičke karte Jadrana po sekcijama 1:100.000. U zipovanom formatu oko 6,60 MB, u tif 8,50 MB. Za štampu 1,20x0,85m. Nisu za profesionalnu navigaciju. |
 |
KARTA BUDVE 1:8.000 Kako bezbedno uploviti u Budvansku luku i izbeći sve zamke plitkih grebena. Naravno ako upravljate brodom koji ima gaz preko 1,5m. (*.pdf 270KB) |
 |
DALJINARI - Šta Vas očekuje i šta Vi da očekujete na rekama Srbije pogledajte u Daljinarima. |
 |
Kanal Dunav-Tisa-Dunav je jedinstveni sistem kanala protiv poplava kao i za navodnjavanje zemljišta; kao i plovni put, za otpadne vode, za turizam, lov i ribolov. Sistem kanala koji se protežu na oko 12.700 km², između reka Dunav i Tisa, u Bačkoj i Banatu, na teritorije Vojvodine. Ukupna dužina kanala je 929 km, uključujući nove i stare kanale i pritoke koje su bile cele ili delom obnovljene i integrisane u sistem kanala... |
 |
Struja na brodu ili "kako je proizvesti i sačuvati" Plovim već godinama. Počevši od malih jedrilica ka sve većim i opremljenijima, pa sve do moje okeanske plovidbe i circumnavigacije (koja je u toku), srećem se često sa istim pitanjima i problemima koji muče našu “mokru“ bratiju, pa bili oni samo vikend kapetani ili ozbiljni “dugoprugaši“. |
 |
Plutajući kontejneri i termalne kamere Međunarodni izvještaji osiguravajućih društava pokazuju da svake godine između 2.000 i 10.000 kontejnera padne u more. Šta se sa njima dalje dešava, a šta se može desiti nautičarima kad ih sretnu na sred mora ili okeana? |
 |
Radar svakako nije zamena za osmatranje skipera i posade na brodu. Iskustvo je najvažniji činilac za ispravno korištenje i tumačenja informacija prikazanih na radarskom ekranu. Tako rade razumni. Iskusnom korisniku radar će pomoći da izbegne bliski susret, sudar ili kontakt sa drugim plovilom. Omogućiće mu prolaz u maglom zahvaćenom području, kada bi to bez njega bilo sasvim nemoguće... |
 |
Simulator manevrisanja i pristajanja BoatMaster je program za PC koji omogućava manevrisanje s virtuelnim brodom kao da se nalazite u njegovoj kormilarnici, a posebno je koristan za praktičan rad na tehnikama manevrisanja koje se primjenjuju kod pristajanja. Softver uključuje i konope za vezivanje, tako da se može uvežbavati kompletan proces pristajanja... |
Automatski identifikacioni sistem (AIS) je obavezan na pomorskim komercijalnim brodovima još od 2004, sada postaje dostupan i malim nautičarima. Skoro svi značajni proizvođači elektronike za rekreativna plovila rade s AIS-om i prikazuju ne samo prijemnike, već i AIS transpondere (odašiljače) za manja plovila... |
|
 |
Leto prolazi i dolazi vreme koje mnogi pravi nautičari priželjkuju, baš kao kada usred zime čekamo proleće. Nema gužve na plovnom putu i na sidrištima, a u marinama opuštena atmosfera. Jedriličari imaju vetra koliko im srce želi i niko nikom ne smeta. Ipak jesen je i vreme kada često zabasamo u kišu ili, što je još gore, u maglu... |
 |
Zahvaljujući Republičkoj Agenciji za Telekomunikacije (RATEL) možete pročitati i preuzeti kompletnu dokumentaciju Zakona i Pravilnika koji se odnose na korišćenje radi stanica na brodu. - ZAKON O RADIOTELEFONSKOJ SLUŽBI NA UNUTRAŠNJIM PLOVNIM PUTEVIMA - Pravilnik o obrascima dozvola za radio stanice - Pravilnik o postupku izdavanja dozvole - Pravilnik o troskovima izdavanja dozvola za radio-stanicu - Pravilnik o visini naknada za koriscenje radio-frekvencija |
 |
Sonda emituje ultrazvučne talase kroz vodu. Snop talasa se širi konusno na dole. Ultrazvučni talasi se odbijaju od dna, strukture na dnu - panjeva, kamenja i sl. i naravno ribe. Odbijeni talasi pobuđuju sondu koja na osnovu odjeka - ehoa generiše sliku na ekranu. Da bi se pravilno iscrtalo dno neophodno je da se sonda kreće po površini vode... |
 |
Francuski fizičar Gaston Planté konstruisao je 1859. prvi olovni akumulator za komercijalnu upotrebu. Danas se takozvani „potopljeni“ ili „mokri“ olovni akumulator koristi u automobilima, viljuškarima, na brodovima i u velikim sistemima neprekidnog napajanja... |
 |
Ulja za dvotaktne i četvorotaktne motore, menjačka ulja, održavanje, zaštita... |
