Vojo Mandić |
Norveška leži na skandinavskom poluostrvu. Zemlja je sa najdužom morskom obalom u Evropi, a samo ostrvo Senja, koje je drugo po veličini u Norveškoj, ima dužinu obale kao Italija. Mnoštvo malih uvala, fjordova, zaliva, ostavlja impozatnu sliku.
Sa svojih 380.000 km kvadratnih i samo 4,6 miliona stanovnika Norveška je izuzetno retko naseljena zemlja, ipak ima izuzetno dugu pomorsku tradiciju. Ljudi koji žive ovde oduvek su upućeni na more - ribu, plovidbu i desetine ostrva, poluostrva i zaliva pravi raj od aprila do novembra. Stoga nije čudo da ovako mala zemlja, kada je reč o stanovnistvu, ima jako veliku trgovačku flotu, i poslednjih 50 godina stalno je među prvih 5 zemalja u svetu. To, pored nafte, donosi ogroman prihod - ovoj izuzetnoj zemlji na severu Evrope. Visok standard i dohodak veći od 45.000 dolara po glavi stanovnika - omogućava norvežanima da uživaju u svojim čamcima, gliserima, jahtama.
U Norvekšoj je zvanično registovano više od 400.000 brodova za rekreaciju i među prvim je u svetu, zajedno sa Danskom i Švedskom. To su pre svega jedrilice i motroni brodovi, najčešće oko 10 do 15 metara, mada u poslednje vreme potražnja i prodaja većih brodova, čija cena prelazi 200.000 €, raste za oko 35 posto. Norvežani imaju dugu tradiciju u brodogradnji, ali se i puno plovila uvozi. Pre svega iz Švedske, Danske, Engleske, a u poslednje vreme i iz Italije i Španije - jer su cene prihvatljivije. Od motora koji se koriste, vanbrodki su pre svega Japanci - Yamaha je izuzetno cenjena, a tu su i Mercury, Honda, Suzuki. Od stabilnih motora naravno Volvo-Penta i Yanmar su na izezetnoj ceni kao pouzdani motori, ali su prisutni i Perkins, Mercedes...
Tako veli broj brodova, uslovio je i veliki broj marina - u kojima su uslovi i pravila ponašanja dovedeni do prefekcije. Gradnja marina sa pokretnim pontonima je vrlo jednostavna. Pre svega gradi se od aluminijuma sa plastičnim bovama - ili od betonskih blokova u kojima je vazduh ili stiropor - dužine od 4 do 8 metara, tako da plutaju i služe kao staza i prilaz istovremno, kao ankeri za brodove. Sve se to povezuje jedno za drugo - i dva čoveka mogu da polože 50 metara "nove marine" za samo dva tri dana. Sve je mehanizovano i brzo ide.
Klimatski uslovi nislu naklonjeni bogatim norvežanima - i najveći deo brodova se izvlači na kopno u novembru i ponovo vraća u vodu sredinom aprila. U stvara uskršnji praznici služe za sređivanje brodova i vraćenje u vodu. Ovo iz razloga što sve reke i jezera zalede od decembra do marta, kao i najveći deo mora. U Oslo fjordu i južnom delu Norveške pri obali zaledi, istina ne svake godine, ali brodovi se moraju izvlačiti.
Postoji i interesantan način zaštite kada se brodovi ne izvlače. Onda se ostavlja da sve vreme radi kompresor koji ubacuje vazduh pod vodu, na više mesta oko broda, pre svega na pramcu i krmi. Tako se stvara veštačko kretanje vode i ono "brani" brodove od leda. Ipak jedva 10 posto brodova ostaje u vodi preko zime.
Norveško more je izuzetno bogato ribom - tako da na svakom brodu ima barem nekoliko štapova, masa udica i raznijh varalica, jer je sporstki ribolov izuzetno popularan u ovoj zemlji. Vikendi i deo godišnjeg odmora provode se na čamcima. To je deo tradicije, ovoga štedljivog naroda sa severa Evrope.
Zahvaljujemo našem prijatelju
Voju Mandiću iz Osla
