Enrike Moreplovac (Porto, 4. mart 1394 — Sagre, 13. novembar 1460.) bio je treći sin kralja Portugala Žoaoa I od Portugala, osnivača dinastije Aziz. Pokrenuo je velika portugalska pomorska otkrića. Učestvovao je u mnogim pomorskim ekspedicijama i gradnji novih i bržih brodova. Pod njegovim rukovodstvom Portugalci su sve više plovili na jug. Otkrili su Zelenortska ostrva, a kolonizovali Kanarska ostrva, Azorska ostrva i ostrva Madeira. Enrike je bio svestan velikih mogućnost zarade od saharskih trgovačkih puteva. Bio je i očaran Afrikom. Smatra se da je započeo portugalsku školu kartografije služeći se metodama koje su i ranije bile poznate mornarima.
Rođen je u bolnici kao treće dete portugalskog kralja Žoaoa I od Portugala. Majka mu je Filipa od Lankestera, ćerka Džona od Gonta i sestra engleskog kralja Henrija IV. Njegov otac i braća su napali mavarsku luku Seutu 1415. Seuta je dugo vremena bila baza berberskih pirata, koji su napadali portugalsku obalu. Pirati bi zarobljavali stanovništvo i prodavali ga kao roblje u Africi. Zauzeli su Seutu. Enrike je nameravao da istraži obalu Afrike, koja je uglavnom bila nepoznata Evropljanima. Osim toga bili su privučeni i pričama o zlatu u Zapadnoj Africi i o hrišćanskoj kraljevini Prestera Džona. Brodovi, koji su tada plovili Sredozemnim morem bili su prespori i preteški za takva putovanja. Po Enrikeovim uputstvima i vođstvom napravljeni su novi, mnogo lakši brodovi karavele koji su omogućavali kapetanima da plove dalje i brže. Otac ga je 1419. postavio za guvernera provincije Algarve.
Enrike je 25. maja 1420. postao upravnik veoma bogatog Hristovog reda, portugalskog naslednika templarskog reda. Tu poziciju je držao celi život, a red je bio veoma značajan izvor sredstava tokom celog Enrikeovog života. Enrike je imao i drugih izvora sredstava. Kada mu je umro otac a najstariji brat postao kralj Portugala (Duarte I od Portugala), dobio je od brata pravo da zadrži kraljevski porez od svih zarada na trgovini u novim područjima koje otkrije. Takođe, stekao je i pravo da sam odobrava ekspedicije iza rta Božador. Osim toga, Enrike je imao i različite monopole u Algarveu. Kada mu je umro brat, podržavao je regentstvo svog brata Pedra, a zauzvrat su mu potvrđena prava da zadržava porez. Sem toga, Enrike je podsticao kolonizaciju Azora za vreme Pedrovog regentstva (1439-1448).
U Algarveu, najjužnijoj portugalskoj provinciji, Enrike je ponovo naselio jedno mesto koje je bilo na strateškoj poziciji za pomorske poduhvate. To mesto je kasnije nazvano Vila do Infante, što znači "prinčev grad". Odatle je Enrike sponzorisao putovanja duž obale Mauritanije. Ubrzo je počeo da se bavi prodajom robova. Obližnje mesto Lagos u Portugalu je bilo tržište robova i druge robe. Prve kontakte sa tržištem robova imao je ranije kada je otkupljivao Portugalce od pirata koji su ih oteli tokom napada na portugalske brodove ili naselja. Sada je Enrike počeo da se bavi prodajom robova i to opravdavao pokrštavanjem robova. Enrike je bio zainteresovan samo za zaradu na svojim putovanjima. Dovozio je afričke robove u Lagos, tu ih prodavao i imao ogromnu zaradu. Za svoja putovanja koristio je male brodove, većinom karavele. Uglavnom bi sledio obalu, a noću bi se zaustavljao i vezivao brod uz obalu.
Sve do Enrikeovih pomorskih istraživanja, rt Božador je bio najjužnija tačka poznata Evropljanima. Kartaginjani su 2.000 godina ranije poznavali i južnija područja. Portugalci su 1420. ponovo otkrili Madeira ostrva, a na Enrikeov podsticaj Portugalci su ta ostrva kolonizovali 1430. Jedan od Enrikeovih kormilara otkrio je 1427. Azorska ostrva. Portugal ih je kolonizovao 1430. Žil Eanes, komandant jedne od Enrikeovih ekspedicija, prvi put je 1434. prešao rt Božador. Bio je to veliki prodor jer se za to mesto smatralo da je blizu kraja sveta, sa strujama koje nisu ohrabrivale trgovačke poduhvate. Donirao je 1431. mnogo kuća za Estudo General koji će kasnije postati univerzitet u Lisabonu. Koristeći novi tip brodova, ekspedicije su išle sve dalje i dalje. Došli su 1441. do Belog rta. Zaliv Arguin ugledali su 1443. i tu su 1448. sagradili važnu tvrđavu. Dinis Dijas je došao do reke Senegal i do Zelenog rta 1444. Već tada su istraživači prešli granicu pustinje. Enrikeova želja se ispunila jer je morskim putem zaobišao muslimanske kopnene trgovačke puteve preko zapadne Sahare. Robovi i zlato su počeli da stižu u Portugal zahvaljujući naporima Enrikea Moreplovca. Portugal je zahvaljujući prilivu zlata 1452. iskovao prve zlatnike "krusado". Od 1444. do 1446. iz Lagosa je za Enrikea plovilo oko četrdeset brodova. Započela je prva privatna trgovačka ekspedicija. Alvis Kadamosto je istražujući atlantsku obalu Afrike otkrio nekoliko ostrva kraj Zelenog rta između 1455. i 1456. Kadamosto je na prvom putovanju posetio ostrva Madeira i Kanarska ostrva. Na svom drugom putovanju, Kadamosto je postao prvi Evropljanin koji je otkrio Zelenortska ostrva (Antonio Noli je kasnije tvrdio da je on bio prvi). Do 1462. Portugalci su istražili obalu Afrike do današnje države Sijera Leone. Dvadeset osam godina kasnije Bartolomeo Dijas dolazi do najjužnije tačke Afrike i tako dokazuje da se Afrika može oploviti. Vasko da Gama nakon toga 1498. dospeva do Indije.