Dvadeset druga emisija NA VODI - 05/10/06

Ekspedicija na brod ZENTA Dragan Gačević, Franz Mittelmayer, Cezare Balzi, Engelbert Apfeltaler, Karoly Kovacs

Franz Mittelmayer:

Ja sam član udruženja istoričara nautike iz Beča, koje se tačnije zove Prijatelji istorijskih brodova. Zbog toga sam trenutno u Crnoj Gori, gde inače često dolazim, zato što ovde leži dosta brodova vezanih za istoriju Austrije i austrougarske. Zato sam i danas ovde, a današnji cilj nam je ekspedicija koja se poklapa sa godišnjicom potonuća jednog austougarskog ratnog broda.

Ratni brod se zove Zenta. Ime Zenta potiče od imena jednog gradića iz nekadašnje austrougarske. Kod tog mesta je 1697. godine čuveni princ Eugen Savojski potukao Turke. U čast te pobede je ovaj ratni brod, koji je napravljen 1899 godine, nosio ime Zenta.

Interesantno je da je porinuće ovog broda bilo na dan rođendana cara Franca Jozefa I 18. 08 1897. godine. Ovaj brod ima veoma interesantnu istoriju i stoga je bitno da mi ostatke broda precizno dokumentujemo. Odmah po krštenju i stupanju u oružane snage brod je poslat u Aziju kao misionarski brod za zaštitu austrijskih službenika u Kini.

Austrijski ratni brodovi srednje veličine bili su naizmenično slati od prilike na godinu dana službe, odnosno bili su stacionirani od pola godine do godinu na određenim pozicijama u svetu. Ovaj brod je imao nesreću odnosno lošu sudbinu da je tačno 1900. godine prekomandovan u Kinu. U maju 1900. godine u Kini je počeo bokserski ustanak. Bokserski ustanak je bio uperen protiv svih onih koji su silom pokušali da Kini nametnu svoju politiku.

U cilju zaštite austrijskih građana, žitelja diplomatske četvrti u Pekingu, poslat je kapetan broda Montelmar sa odredom mornara. Na žalost ovaj kapetan je u borbama nastradao. Na taj način je ovaj novoporinuti brod, na samom početku karijere dobio tragičnu popularnost.

Od 1902. do 1903. brod je poslat u misiju oko Afrike pa sve do Južne Amerike. Kao rezultat te misije u monarhiji je izdata knjiga o svetskoj trgovini u južnim morima.

Dalji tok događaja brzo se odvijao. 1914 počinje prvi svetski rat i u tom trenutku ovaj brod je već zastareo. Nije više bio spreman za prave, realne borbene akcije. Zbog toga je angažovan na blokadi crnogorske obale, odnosno na blokadi trgovine Crne Gore i tadašnjeg austrougarskog neprijatelja – Francuske. Pri jednom takvom zadatku mali brod krstarica Zenta sa razaračem Ulan krstari duž crnogorske obale. Bili su napadnuti od daleko jače francusko engleske flote sastavljene od 17 – 18 ratnih brodova. Posle kraće bitke brod Zenta je bio potopljen. Treba dodati da je Zenta imala artiljeriju od 12 mm, dok su neprijateljski brodovi bili naoružani kalibrom od 30mm. To znači da su neprijateljski brodovi mogli do mile volje da pucaju na Zentu, a da Zenta nije mogla da uzvrati.

Na samom početku bitke pogođeni su vodovi vodene pare na desnom boku tako da je brod izgubio na svojoj maritivnosti i na potisku. Usput su pogođene i vodene pumpe koje su bile potrebne za gašenje požara na brodu. Komandant broda Paul Pahner je pokušao da okrene brod ka obali, u pravcu Kastel Lastve, današnjeg Petrovca, ali je na tom putu brod potonuo. Zapovednik broda je poslednji napustio brod. Posada koja je preživela, njih oko 170 su dopali crnogorskog zarobljeništva. Drugih 170 mornara i oficira je u borbi nastradalo. Tek 1916 godine kada je ausrougarska okupirala Crnu Goru bili su oslobođeni mornari i oficiri koji su bili zarobljeni i mogli su da se vrate svojim kućama.

Od potonuća brod leži zaboravljen na dnu mora. Tek u novije vreme sa modernizacijom i napretkom sportskog ronjenja bilo je moguće tako duboko zaroniti i istražiti brod odnosno napraviti današnju malu internacionalnu ekspediciju.

Karoly Kovacs:

Ja sam instruktor ronjenja. Pomalo sam fanatik i sve me interesuje. Slobodno ronjenje i ronjenje na dah i ronjenje u pećinama. Dosta ronim i često pravim foto i video snimke. Interesantno je da je ovo bio moj prvi tehnički zaron. Ranije sam ronio samo na nitroks mešavini, a ovo danas je bilo sa trimiksom. Zbog toga je ovo drugačije. Danas sam napravio video snimke. Vidljivost je bila dobra, a i kolega je dobro osvetljavao i bilo je super. Bio je odličan zaron.

Engelbert Apfeltaler:

Današnji zaron na Zentu bio je lep. Bilo je doduše podvodnih struja. Vodljivost je bila oko 6 - 7 metara. Mogli smo bez većih problema da sagledamo veličinu broda i da ga fotografišemo. Fotografisali smo ceo brod, topove i veći deo palube broda.

Cezare Balzi:

Brod Zenta je najvažnija podvodva lokacija Crne Gore. Nedostajala mi je u mom profesionalnom ronilačkom iskustvu. Moje učešće u ekspediciji sa Draganom, Francom Mitermajerom i ostalima mi je pričinjavalo čast.

Franz Mittelmayer:

Srećan sam da sam mogao da učestvujem u ovom zaronu, a radi se o maloj internacionalnoj ekspediciji, koja se sastoji od državljana Crne Gora, Mađarske, Italije i Austrije. I za mene je ovo, s obzirom da se već dugo godinama bavim nautičkom istorijom Austrije, uzbudljivo i upečatljivo iskustvo.

Zaron na ostatke broda, koji je jako bitan za istoriju Jadrana, za mene koji se bavim istorijom Austrijske mornarice je jako upečatljiv, uzbudljiv i jedinstven. Izgledalo je kao u vremeplovu u kome je vreme stalo. Videli smo stvari koje poznajemo samo sa starih fotografija, na žalost već propale i zarđale i obrasle školjkama i algama, ali prepoznajemo topove, sidro, palubu...

Ovu priliku na žalost imaju samo malobrojni, oni koji se interesuju za istoriju su takve starosne dobi da uglavnom nemaju kontakta sa ronjenjem. Mladima koji su aktivni ronioci na jednoj strani fali poznavanje ove materije, a s druge strane fali im i interesovanje. Za mlade je ronjenje na stare brodove beznačajno jer je za njih to samo gomila zarđalig gvožđa i nema nikakvu drugu vrednost.

Ali s jedne strane kada poznajemo istoriju i sudbinu nekog broda od momenta nastajanja, porinuća i upotrebe do nesrećnog potonuća tada je veoma poražavajuće i tužno, jer znamo da je u tome izgubljeno i mnogo života. To znači da je dole jedno spomen obeležje jedna grobnica i to treba da poštujemo. Zbog toga smo položili venac i na taj način odali poštu i obeležili 92. godine potonuća Zente. Veoma je bitno da smo danas imali lep dan i povoljne uslove i da smo se živi i zdravi vratili nazad i nadam se da ćemo imati prilike da to ponovimo.

Ovo je stvarni deo istorije koji smo dotakli.