52. emisija NA VODI – 22/05/07

Spasavanje Venecije Projekat MOZE;

Naučnici Andrea Rinaldo i Čang Mej rade na proceni projekata za spašavanje i zaštitu grada Venecije.

Radom na zaštiti od plimskih talasa Jadranskog mora došlo se na ideju izgradnje potapajućih vrata na ulasku u lagunu pred Venecijom. Konačno, 2003. godine započete su pripreme za izgradnju više samostalnih pokretnih potapajućih vrata na ulasku u lagune oko Venecije. Predviđeno je da se vrata podižu tako da zaustavljaju plimu Jadranskog mora koja može da ugrozi Veneciju. Ovaj veliki vodeni projekat, pod nazivom MOZE, je sve, samo ne jednostavan.

Laguna i more se dodiruju na tri veoma široka mesta. Zaštitna prepreka bi morala da bude ukupno 1600 metara široka. Bila bi sastavljena od 78 pokretnih delova.

U slučaju nadolazeće plimnog talasa od jednog metra vazduh bi pod pritiskom izbacivao vodu iz vrata koja bi se usled toga lagano dizala. Svaki segment pojedinačno bi bio u stanju da izdrži i plimni talas od tri metra. Zaštitna prepreka je tako smišljena da ne bude stalno u funkciji, kako se ne bi prekidale važne vodene struje, već da bude funkcionalna samo u slučaju potrebe. Ovo je od životne važnosti i za bezbednost i za dobrobit grada Venecije i okoline, jer četiri puta u toku dana smenom plime i oseke voda se menja i obnavlja u lagunama. To je presudno za održavanje eko ravnoteže. Prekidom postojećih prirodnih vodenih struja, životni svet lagune bi brzo nestao.

Sama laguna ima svoj prirodni sistem održavanja i opstanka. Veliki broj malih, međusobno povezanih ostrva lagune čine velika prirodna pluća. Biljke na malim peščanim sprudovima skupljaju čestice hrane iz vode. Usled menjanja nivoa vode menja se i veličina sprudova. Peščani sprud koji ne može da raste nestaje.

Kada iz lagune odlazi više mulja i peska nego što dolazi u nju, ta prirona pluća se smanjuju.

Isto tako da se laguna prepusti samom prirodno procesu postoji mogućnost da nestane. A nestanak lagune značio bi i nestanak Venecije. Eksperimenti o mogućem održavanju lagune su upravo u toku. Uzimani su uzorci tla i sađene su biljke otpornije na uslove okoline od postojećih. Ovakvi eksperimenti pomažu da se dođe do rešenja koje će da održi prirodni balans. Tako priroda ponovo ima kontrolu nad lagunom.

Dok naučnici rade na optimalnim rešenjima za eko sistem lagune započeta je realizacija projekta MOZE. Briga za očuvanje okoline ide dotle da su, pri izgradnji samim zaštitnih vrata, građevinski zahvati svedeni na minimum. Čak i teške mašine koje su u upotrebi, rade sa velikih prekookeanski brodova, kako se ne bi narušio eko sistem.

Grudobrani su već izgrađeni, prostiru se 1300 metara prema pučini, u stanju su da uspore jaka vodena strujanja i da smanje dolazeće plimne talase.

Svaka vrata pojedinačno će biti 20 m široka. Visina će im zavisiti od dubine na kojoj se nalaze. Predviđeno je da čitav sistem bude završen 2014 godine.

Ali šte će grad Venecija do tada sa svojim problemima?

Venecija izgleda kao grad iz petnaestog veka, a u petnastom veku je bio star hiljadu godina. Ne izgleda staro kao što jeste, jer su građani Venecije nekada davno srušili jedan deo grada i podigli nove zgrade.

Današnja Venecija bi rado otkrila ono što je stotinam godina zatrpavano, ali trenutno rade na izdizanju pešačkih staza. Takođe bi zbog prirodnog tonjenja grada da povrate centimetre. Ovakvi radovi su u toku u celoj Veneciji. Deo grada pod imenom Katere je upravo na ovakav način izdignut iznad vode. Danas je to jedva vidljivo. Sve pešačke staze izdignuti za metar i dvadeset je lakše reći negi učiniti.

Izdići čitav grad za metar i dvadeset trajalo bi i šezdeset godina, a ti radovi bi doveli do kolapsa na duži period. Stanje se pogoršava iz godine u godinu. Poplave čije su visine preko metar su sve češće.

Proračuni pokazuju da bi upotreba pokretnih vrata iz projekta MOZE na samo četiri sata, sprečila poplave.

Naučnik Paolo Piacoli, rođen u Veneciji, za životni projekat smatra zaštitu Venecija ali je protivnik projekta MOZE. On smatra da projekat ima velike manjkavosti i da je skup. Takođe misli da će imati i posledice na prirodno okruženje i saobraćaj.

Deset godina se čekalo da projekat MOZE bude odobren, jer naučnici nisu mogli da se slože oko toga da li će sistem pokretnih vrata narušiti ili neće eko sistem regije. Zagovornici zaštite prirodne okoline još uvek sumnjaju u projekt MOZE. Predlagali su da se nasipi uz uzgajališta riba u laguni poruše i da se tako umanji plimni talas. Preciznim se proračunima došlo do podataka koji su negirali prirodnjake, jer bi se na taj način koji oni zagovaraju, plimni talas smanjio samo dva cantimetra.

Predlagalo se i rešenje kojim bi se na novoizgrađene podvodne grebenove postavljali češljeve kojii bi regulisali plimne talase. Ali takvo rešenje ne bi imalo nikakav uticaj na velike plimne talase.

Pored mogućnosti podizanja nivoa mora opasnost preti i od mogućih vremenskih nepogoda.

Veneciji polako ističe vreme. Da li pored svega što je preduzeto može da se desi katastrofa?

Problemi Venecije su jedinstveni kao što je i sam grad jedinstven.

Sami građani Venecije znaju da voda skriva neprijatna iznenađenja. Bez ikakve najave nivo mora raste preko ošekivanog maksimuma. Pri takvim dešavanjima tečko može da se izbegne katastrofa koja je grad zadesila 1966. godine. Srećom, do danas se tako nešto nije ponovilo.

Stručnjaci koje je angažovala gradska uprava, simulirali su nevreme, da bi proverili kako bi se odbrambeni sistem MOZE ponašao. U tom slučaju bi vrata bila zatvorena devet sati, a nivo vode se ne bi podigao više od 90 centimetara. U dugoročnom rešenju za Veneciju, samo bi dakle, odvajanje lagune od otvorenog mora bilo svrsishodno.

Projekat MOZE nije dugoročno rešenje, ali naučnici smatraju da će u sledećih pedeset godina omogućiti bezbednost gradu. Za to vreme moraju se preduzeti ozbiljni koraci koji podrazumevaju iseljavanje građanstva i izmeštanje industrijskog dela grada. Jednog dana će možda ova noćna mora grada Venecije biti prošlost, ali u međuvremenu grad će morati ovu situaciju da rešava.

Grad je svakim danom sve posećeniji i postaje zabavni park, a sve manje grad u kome žive ljudi. Čak dva miliona turista godišnje dođe u Veneciju. Sami građani Venecije teško napuštaju svoj grad. Ipak, pre nekoliko desetina godina u njemu je živelo 150.000 ljudi. Danas ih ima 60.000, možda i manje.

Dok se ne nađe konačno rešenje grad i njegovi stanovnici moraće i dalje da žive sa strepnjom.