52. emisija NA VODI – 22/05/07
KARL ŠTAT |
Brod zvono dužine 35m, patrolira već 50 godine rekom Rajnom.
To je gigantski metalni kolos.
Sa broda se potapa u reku jedna cev na čijem je kraju ronilačko zvono veličine garaže. U nju se upumpava vazduh. Na taj način radnici mogu u suvom da odstranjuju prepreke sa dna rečnog korita.
Mašinista mehaničar Diter Kracer je najstariji po stažu na brodu. On pušta u pogon dva motora od po 280 konjskih snaga tako da brod zvono KARL ŠTAT kreće na zadatak.
Devotočlana posada opslužuje brod fosil koji bi odavno trebalo da je u penziji i njegovih dve hiljade tona. Stari KARL ŠTAT je šest miliona evra vredan brod i nema alternativu na Rajni. Novca za njegovog modernijeg naslednika trenutno nema.
Stari pogonski dizel motori guraju ovog kolosa brzinom puža. Novi, jači motori za ovaj brod bi bili preskupi.
Sada počinje angažovanje Tomasa Baha i njegovog tima. Oni silaze u ronilačko zvono. Predhodno zatvaraju čelična sigurnosna vrata pretkomore i pušta se vazduh pod pritiskom da bi se čovečiji organizam, kao kod ronjenja prilagodio pritisku pod vodom.
Stopedest tona teško zvono se «rukom» dužine šesnaest metara potapa na dno. To je proces koji se odvija veoma sporo čeličnim sajlama debljine 8 cm. Napetost raste dok se zvono potapa na dno. Pritisak od 0,7 bara istiskuje vodu iz ronilačkog zvona. Sve to izgleda kao vulkan u pivskoj flaši.
Zvono je kompletno pod vodom. Tada se otvara prolaz od pretkomore ka zvonu. Radnici silaze uskom i vrelom cevi na dno.
Zapovednik broda i radnici su u stalnoj radio vezi. Takođe zapovednik preko video slike kontroliše čitav proces.
«MALO SE POMERI U PRAVCU KRME!»
Radnici proveravaju na kojoj dubini je dno korita. Uskoro će zvono da pristane na dno i pritisak će preostalu vodu da izbaci sa dna zvona.
Tomas Bah i njegov tim treba da izvade stari železnički točak sa dna. On je služio kao sidro za signalnu bovu.
Da bi to uradili u zvonu imaju sav neophodan alat. Tu je i dizalica koja može da podigne teret od nekoliko tona.
Na površini reke je bova kojoj je neophodno novo sidro.
Tomas Bah i njegov tim rade na novom sidru koje se nalazi na dva metra ispod dna. Radovi sporo napreduju jer je konfiguracija dna kod Visbadena trda kao beton.
«ZBOG PRITISKA LETI JE VEOMA VRUĆE OVDE. KADA IZAĐEMO NA POVRŠINU NA KOJOJ JE 30 STEPENI NAMA JE PRIJATNO. A ZIMI JE TOLIKO HLADNO DA SE NA ZIDU ZVONA HVATA LED. USLOVI ZA RAD SU UVEK EKSTREMNI, NIKAD NORMALNI.»
Posle dva sata rada bova je dobila novo sidro.
«MOŽEMO NA POVRŠINU! – OK, DIŽEM»
Zvono može da ide na dubine do deset metara što predtstavlja spektakularan prizor za turiste koji krstare Rajnom. Radnici se spremaju za izlazak iz zvona kroz maglu koja se kondenzuje u cevi usled toplog vazduha i hladne vode oko nje. Izlazak na dnevno svetlo je uvek šokantan za radnike.
Danas je brod usidren ispred dvorca MAJNC. Lepota prizora ne zanima radnike posle napornog posla. Oni imaju dugačije brige.
«ŠTA IMA DANAS ZA RUČAK? – GULAŠ! – LEPO IZGLEDA.«
Ako bi neko repete mora da sačeka dok ostatak posade ne ruča.
Brod zahteva puno nege. Razrađuju se i podmazuju zarđali delovi. Kontroliše se alat jer sa broda se ništa staro ne baca.
Za Tomasa Baha slede trenuci odmora. On odlazi u svoju brodsku kabinu. Tu provodi vreme tokom radne sedmice.
«OVDE NEMA LUKSUZA ALI JE SVE TU ŠTO TREBA TOKOM RADNE SEDMICE. IMAMO KLIMU, SATELITSKI TV... TU SU I FOTOGRAFIJE PORODICE. DEČIJI CRTEŽI SU NA ZIDU.«
Brod šleper JAK pristaje bočno uz KARL ŠTAT. Zajeno kreću uzvodno Rajnom jer su pogonski motori KARL ŠTATA pogrešno odabrani 1963 godine pa nema dovoljno pogonske snage. Posle pažljivog vezivanja kreće se uzvodno brzinom od 15 km na sat.
Ovde ih čeka novi zadatak. Na plovnom putu koji vodi u luku otkrivena je prepreka na dnu. Posada mora hitno ponovo na dno reke da bi se plovni put što pre očistio.
Na četiri metra dubine je navodno veliki kamen koji zatvara plovni put.
U procesu potapanja ponovo se susreću topla cev i hladna voda. Kondenzacija je velika.
«MAGLA IZ ZVONA ĆE SE USKORO RAZIĆI. MI ĆEMO POKUŠATI DA DOĐEMO IZNAD SAMOG KAMENA.
JOŠ MALO, JOŠ MALO, SAD JE ISPO ZVONA. PUN ZARON!
NE IDI DALJE PREMA PRAMCU.
DOBRO JE TAKO. PUN ZARON!«
Počinje izvlačenje kamena.
U kamenu težine 1770 kilograma buši se rupa kako bi mogli da ga podignu.
«BUŠENJE JE DOSADNO ALI USKORO ZAVRŠAVAMO. NIJE OSTALO JOŠ MNOGO.«
Kamen je probušen i sledi akcija dizanja. Tomas provlači konopac kroz kamen koji može da izdrži četiri tone tereta. Posle vezivanja mornarskog zvona dizalica može da završi svoj deo zadatka.
«OK, KARL. ZAKAČILI SMO KAMEN. MOŽEŠ DA DIGNEŠ ZVONO.«
Voda ponovo nadire pod zvono. Čelične sajle odrađuju težak posao podizanja zvona i tereta sa dna reke. Podižu se i sidra i stari KARL ŠTAT kreće uzvodno kursom sever-severoistok. Tamo ih čeka novi zadatak. Posada je veoma ponosna na svog ronilačkog monstruma u čujem ždrelu kamen od 1700 kilograma izgleda kao obična plomba.
