Četrdeset druga emisija NA VODI – 08/03/07
Felix Baumgartner - Base Jumper |
To u stvari znači zgrada, antena, prostor i tlo. Kad se otisneš sa visokog objekta i objediniš ova četiri pojma - onda si Base jumper.
Sport je izmislio Karl Berniš... tokom osamdesetih. One je poginuo pri jednom pokušaju skoka u Norveškoj. Ali njegova žena još uvek vodi američko udruženje Base Jumpera tako da ako želiš da postaneš skakač moraš da odeš u ameriku i zaslužiš broj. Moj broj je 502. Ja sam petsto drugi koji je skočio sa visokog objekta.
Počeo sam sa padobranstvom kada sam imao 16 godina. Kao dečak sam se muvao po aerodromu i gledao odrasle kako skaču. Sa 16 sam stekao pravo da i ja skačem, a deset godina kasnije sam u austrijskoj vojsci postao vojni padobranac.
Tu sam upoznao tipa iz Teksasa zvao se Trejsi Voker. On je bio moj učitelj. Davno smo otišli u Zapadnu Virdžiniju. Bio ja skup Base Jumpera. 50 njih iz celog sveta. Zatvorili su jedan veliki most i svi su skakali sa tog mosta. Bilo je to i takmičenje. Tu su bile sudije kojima si morao da opišeš skok koji ćeš da izvedeš. A onda si skakao i oni su te ocenjivali. Ima još jedna stvar u tom takmičenju. To je mala sprava na koju si morao da doskočiš. I za to si dobijao poene. Moj prvi skok tamo je bio ilegalan. Nekoliko godina kasnije sam tamo ponovo učestvovao i onda sam pobedio.
Sve zavisi od toga gde i šta hoćeš da izvedeš. Uopšteno to nije zabranjeno. Naravno ako hoćeš da skočiš sa zgarde u centru grada u sred bela dana to je zabranjeno. Ali zato postoje ostale visine širom sveta koje su stvorene za ovaj sport. Sve zavisi od toga šta želiš da uradiš. Neki projekti su jako komplikovani traže duge pripreme, kao na primer korejske bliznakinje. Moraš sve dobro da isplaniraš. Visina, vetar, mesto na koje ćeš da doskočiš... Nekada treba i nedelju dana da sve isplaniraš da bi skok bio uspešan. Potreban je specijalni padobran jer sa klasičnim to nemože da se izvede. Trajanje skoka je vrlo kratko i sa klasičnim padobranom je nemoguće upravljati. Nekad treba i šest meseci pripreme, a nekad je dosta 24 sata. Uveče obiđeš most, u zoru skočiš a u podne sam nazad u Austriji. Uvek je drugačije. Najvažnija je bezbednost, da pronađeš najbezbedniji način da izvedeš skok. Meni je najvažnije da je mesto sa koga skačem vrlo poznato i da budem prvi koji će da skoči sa tog mesta. Nikad ne skačem sa pozicija kao drugi. Tu nema izazova i ne može se priča prodati medijima. Tražim poziciju sa koje niko nije skočio. Tako isprobavam sebe i moram da budem prvi. Kad se sve poklopi odem na mesto, sve proverim i skačem.
