Vojislav Radivojević, jedriličar po opredeljenju, sa nebrojenim uspesima na domaćim i stranim regatnim poljima. Idejni pokretač i tvorac Alligator sailing team-a. Pre svega i iznad svega tim plejer. U privatnom, profesionalnom i sportskom životu uvek teži savršenstvu. Aktivno tridesetpetogodišnje bavljenje jedriličarstvom i druženje sa vrhunskim svetskim jedriličarima Dušanom Puhom i Minski Fabrisom, uticalo je na formiranje njegovog pobedničkog karaktera.
Brod RC 44 slovi za jedriličarsku formulu 1, koji je nešto manja inačica jedrilicama sa America's Cupa, izrađen je tehnologijom koja se koristi i za proizvodnju šasija bolida formule. Brzina, dizajn i performanse RC 44 jedrilice su spektakularne. Brod ima veliko ubrzanje, pogotovo kada jedri niz vetar s genakerom, a može jedriti po svim uslovima.
- Finansijska dosta problematično, ali pamtimo i gore dane. Nadam se da i ovo nije najgore i da će i ovo sve proći i da ćemo skupiti snage i da svoj plan ispunimo, kao što smo ga ispunjavali i zadnjih pet godina.
Dvanaest regata u ovoj godini, najjače, najveće i najbrojnije regate. One koje su najinteresantnije za vas medije, televizije i novinare, a to su naravno i one gde dolaze najjači jedriličari. Uvek želimo da idemo u sve jače priče, jače trke i sve jače izazove.
- Da. To je akvatorijum koji nas najviše interesuje jer je to centar jedriličarskih događanja. Tu je Barkolana, najveća regata koja okupi oko 2.000 brodova. Onda riječka Fjumanka - velika, masovna, a u takmičarskom smislu veoma zahtevna. Okupi oko 250 najelitnijih brodova koji se takmiče 5 dana u jako izazovnim regatama. Zatim splitska Mrduja na kojoj se takmiči i po 300 brodova.
Preko Jadrana ćemo učestvovati na regati Linjano – Portorož – Linjano, pa Muđa – Portorož – Muđa, idemo za Veneciju...
Prvi put ove godine vozimo Lošinjsku regatu, koja se vozi dva dana u Lošinjskom kanalu. Kanal je dosta uzan i za brze brodove jako zahtevan, jer treba proračunavati ukrštanja, manevre, obilaženja. Adrenalinski napeto i interesantno... Drugog dana se vozi dužinska regata od 25 nautičkih milja isto jako interesantna i napeta.
- Jedrilje ne menjamo. Ostaje sve kao što smo imali. Trudimo se da dođemo do još jednog genakera, koji bi voleli da imamo, mada to u ovom momentu zavisi prvenstveno od sponzora. To je VMG genaker, dosta plitak, relativno mali, a daje vrlo veliku brzinu na laganim vetrovima, što izuzetno znači našem brodu.
Što se tiče servisa broda – kormilo nam je dosta problematično jer pušta prilično vode. Posle svake regate ili treninga iz trupa izbacimo po 5 – 6 kofa vode, koja pravi nepotrebno opterećenje na brodu. Svi spojevi oko kormila moraju da se rasklope i ti radovi počinju 21. marta, kako bi brod bio spreman za prvu regatu 17. aprila.
Kompletan podvodni deo treba da se ošmirgla, da se nanese novi sloj i da se sve ispolira do najidealnijeg nivoa, kako bi smanjili sva nepotrebna trenja.
Jarbol ostaje i na njemu ništa ne manjamo.
Treba uraditi i servisirati laka, jer je karbonsko korito kompletno prelakirano debelim slojem laka koji se polira , polira, polira... Dok ne dobije vrhunski lepi sjaj.
Brod je star 5 godina i vreme je da se lak menja. Radićemo one delove koji su izloženi Sunci i dobijaju najviše UV zračenja, a iduće godine ćemo raditi ostale površine. Kriza nas ometa da sve uradimo odjednom i rešimo se problema, ali šte je tu je.
Kompletan servis vinčeva se radi i to se već dovršava, kupljeni su i novi koloturnici i prenosi koji smanjuju velika trenja i opterećenja koja se dešavaju u maksimalnim naprezanjima broda i jedrilja.
- Posada ostaje ista i sigurno se ne menja. Kao što se i kaže: tim koji pobeđuje ne treba menjati. Imamo i puno ljudi sa strane koji žele da nam pomognu, i puno pomažu u raznim stvarima oko organizacije tima i njih ćemo ove godine ukrcati na brod i za vreme regata, da i oni budu deo zadovoljnog i srećnog tima koji pobeđuje. Stvarno to zaslužuju radom i trudom, a mi želimo ovako da im se odužimo.
Posada trenira cele godine. Za novu godinu sam se našalio i poslao im čestitku u kojoj im želim puno vremena u teretani, koja im je sada najbolji prijatelj, jer je kapetan ove godine spreman da skija na vodi na Alligatoru. Odgovorili su – ne brini kapetane u treningu smo i vežbama.
- Slovenci organizuju takmičenje u kombinaciji jedrenja i skijanja. To nije bilo skijanje samo jedriličara, već otvoreno takmičenje 450 skijaša koji sada dolaze na jedrenje. Naš tim Alligatora je učestvovao sa 10 takmičara i zadovoljni smo rezultatima oko sredine liste. Pojavili su se tu i profesionalni skijaški takmičari i pobednici zančajnih skijaških staza, ali sada oni nama dolaze 17. aprija na regatu gde im sigurno neće biti lako. Ukrstićemo jedra i skije pa ko kako prođe. Moje je zadovoljstvo što smo prvi put vozili kapije i što smo ih sve prošli. Za regatu znam šta ćemo pa neka zbir pokaže.
- Pa naravno. Kako ne sići do mora, da ga malo pomirišemo, i da vidimo brod i kako sve stoji i da li je sve na svom mestu. Jeste! Alligator je na svom mestu u Izoli, svi drugari su se okupili čim smo došli. To je jedna neverovatna ekipa i entuzijasta i profesionalaca koja se okupila oko marine i zaista puno vode računa o brodu. Vidim postavljene i uvezane i neke nove konope i trake koje mi nismo stavljali. Oni su ih dodali iz brige i zato što dobro poznaju i vetrove i taj kraj.
Brod nas čeka da otpočnemo radove koje smo prolongirali zbog vremena, jer evo snega i u martu, a za petnaestak dana odosmo mi na prve radove na brodu, a posle toga i na treninge.
Planiramo da ove godine mnogo više treniramo, posebno prvih sedam dana pre početka regata, da to budu pravi profesionalni treninzi od po najmanje 5 sati na vodi i da pri tome bude sa nama i ekipa taktičara koji će nas uigravati.
Delići sekunde su važni, a ove godine imamo nameru da što više iskoristimo baš tih delića.
- Dušan Puh je broj jedan. On je bio i prvi koji me je uveo pre 28 godina u svet jedrenja na dasci, pa dalje, do dana današnjeg.
Minski Fabris iz Splita takođe, veliki prijatelj, drug i brat. On je sa nama kada se voze regate bliže Spliti i po srednjem Jadranu.
Tu je i Petar Podunavac koji šije jedra Supreme sails. On je proizvođač jedara i veliki poznavalac jedrenja i sjajan taktičar.
To su sve ljudi koji su sa nama i koji žele da budu na brodu i da nam pomognu da budemo još bolji i da postignemo još bolje rezultate.
- Optimizam je jači nego što je bio predhodne godine. Volja još veća nego 2009. godine. Toliko je dogovoreno treninga, uvežbana tolika preciznost i uložen toliki rad da to mora da donese još bolje rezultate. Očekujemo da i toliki sati rada u teretani donesu veću pokretljivost, jer verujte da nije lako motati onolike vinčeve i podizati tolike površine jedara. Bez obzira na sve finansijske probleme koji nailze i sa kojima se svakodnevno suočavamo, bez stabilnog sponzora, mi se nadama da ćemo postići još više, koliko je god to moguće.
Planiramo da u ovoj sezoni, s obzirom da su se granice otvorile i da nema viza, da ovog puta nađemo puno vremena za sve ljude koji žele da jedre i koji će ovo pročitati i videti na vašem sajtu, da nam se slobodno obrate sa željom da dođu na brod i da budu sa nama, da vide šta mi to i kako radimo, da dožive sve to o čemu govorimo. Kada imamo trening uvek mogu da budu sa nama i nađu svoje mesto. Na regati na možemo da ih primimo na brod jer je regata direktno skopčana sa težinom broda i sa uslovima pod kojima se vozi. Kad bi znao da će biti jači vetar mogli bi da povedemo još par ljudi, koji će ujedno biti i balast na brodu i doprineti njegovoj stabilnosti i neće smetati. Ali ako ima malo manje vetra onda je veliki problem dodatna opterećenost, jer kada je brod lakši, više ispliva na površinu i jedrilje ga ponese brže. Na malim vetrovima je svaki kilogram i santimetar značajan za vrhunski rezultat.
Generalno: svi oni koji bi želeli da probaju jedrenje, da budu deo pratećeg tima i koji žele da pomognu su uvek rado primljeni i viđeni u timu Alligatora. Želimo da proširimo našu jedriličarsku priču, koja je prelepa, dobra, aktivna, zdrava – u ovoj atmosferi sivila.
- Čujemo se i to dosta. Mi smo imali peh sa pucanjem pramca zbog trimovanja jarbola, ali to je povezano i sa izradom broda, jer su naš i Kekovićev bili prvi u seriji. Sada se dogovaramo da i on uradi ta ojačanja, kao mi, kako se to njmu nebi desilo. Sada se trudimo da nabavimo sve potrebne materijale, pa će on to ojačati, napraviti i uraditi. Saša bi voleo da dođemo do Crne Gore da se takmičimo, ali mi to ove godine nemamo u planu, sem ako se pojavi neki sponzor koji bi to zahtevao od nas. Nemamo u planu jer je to jedini brod sa kojim bi se takmičili na južnom Jadranu, a jako je skupo preći od Izole do Herceg Novog i nazad. Kada bi postojao zainteresovani sponzor mi smo spremni na sve. Ipak put od beograda do Izole, pa od Izole do Crne Gore iziskuje mnogo napora. Ako brod vozimo motorom od 10 konja to je presporo i predugo, a ako dignemo jedra treba makar pet ljudi na brodu, da bi se lepo i sigurno jedrilo. Tu je i problem vremenskih uslova, jer je RC projektovan za vetrove oko 20 čvorova, mada ga mi vozimo i na 30, pa ako se digne veći vetar mora se u luku.
Problem su i marine jer je naš gaz 3 metra, pa je pitanje u koje luke uopšte možemo da uđemo. Minimalna dubina luke koja nam terba je oko 3,5 metara zbog oscilacija plime i oseke, a sve usputne luke su oko 2 do 2,5 metara. Svaki udarac kobilice bi za nas mogao da bude katastrofa, jer i sami znate koliko koštaju takvi pehovi i havarije.
- Pa ekskluzivno za Portal NA VODI da kažem šta još planiramo da uradimo u ovoj godini:
21. novembra planiramo da startujemo na prekookeanskoj regati na Atlanskom okeanu od Evrope do Kariba. Možda je prerano za priču, ali mi smo se već prijavili. Maksimalno može da učestvuje 250 brodova, a mi smo se prijavili kao 157. Dobili smo već uputstva šta sve moramo da napravimo i uradimo, šta od dozvola i papira moramo da imamo, kakvu opremu brod mora da poseduje. To se sve polako priprema, radi i prevodi i idemo tim putem. Glavno za sada je da smo zauzeli naše mesto.
To je regata čarter brodova, a to vreme je najbolje za prelazak Atlantika, takozvana vremenska kapija, kada su stalni i konstantni vetrovi i kada nema oluja. Startovaćemo i borićemo se da u tolikoj konkurenciji sa brodom koji nije trkački, kao naš Alligator, jer Alligator i nije za takvo more, mada mislim da bi izdržao. Jednostavno nije mu tamo mesto.
Sada radimo na premeru tog čarter broda. Šta sve ima od jedrilja, kakvo jedrilje, koliko su stara i u kakvom su stanju i obaveza nam je da se sadam dana ranije pojavimo na startnoj poziciji, da bi sve oni sami mogli da iskontrolišu iz početka.
- To je Bavaria 49, brod koji ide na Karibe i koji tamo ostaje za njihovu nautičku sezonu i mi samo koristimo priliku da ga u takmičenju, najbrže što možemo doteramo do cilja. To je period između 15 i 20 ili 25 dana, zavisno od vetra. Dežuraćemo i voziti danju i noću u smenama. Ekipa se sprema i deli u tri posade koje će se menjati na dežurstvu. Na ovim brodovima postoje automatski piloti, ali oni dosta šetaju pod uticajima vetra i morskih struja. To nije problem u turističkom krstarenju, ali je ovo trka, pa ćemo se truditi da sve vozimo na ruke, da uložimo svu snagu i da bude prava trka, bez obzira što brod nije pravljen za trke.
- Da, ovo će biti najduža regata do sada.
Želja nam je da odemo i na regatu koja se organizuje na Malti i vozi po strašnim vetrovima, 600 milja oko Sicilije, oko vulkanskih ostrvaca Strombolićija, prolazi kroz Mesinski kanal i vraća dole na Maltu.
Vozili smo mi, sećate se, sa prvim Alligator onaj Rolex Cup: San Trope - Korzika – Đenova, to je nešto fantastično i svima nam je ta regata ostala u najboljim i najlepšim uspomenama.
Mediteran je, kako mornari kažu, kaldrma. Može te jako sačekati, vrlo nezgodno. Tulonski zaliv je najopasniji zaliv na svetu. Posle njega tek ide Biskajski zaliv. Mnogi su iskusni mornari i dobri jedriličari, na regatama, tu nestali i izgubili živote, jer jedriličari su ponekada ludo hrabri ili nepotrebno hrabri ili ... (da je čisto muško društvo znao bi kako se kaže)... da li je to izazov ili šta je to što nas vuče u vetrove za koje znamo da će duvati i da će ih biti previše, da kažemo, ma šta sad, pogrešili su meteorolozi... jednostavno, da li je to kukavičluk koji bi se iskazao ako ne izađeš na more ili ... jednostavno ne znam ali znam da kada je predviđeno nevreme, da se zna - i mi opet izlazimo na vodu, i onda nam je đavo kriv...
Za Portal NA VODI
Milan Dimić
Foto: Arhiva NA VODI
i Arhiva Alligator Sailin Team
07/03/10