Udarna grupa američkih ratnih brodova krenula je iz domicilne baze u Virdžiniji prema Evropi

NA_VODI_amerika_rusija03U sastavu udarne grupe, koja je krenula iz baza u Virdžiniji, su raketna krstarica „Normandija“, raketni razarači „Arli Berk“, „Balkelej“, „Forest Šerman“ i „Faragut“, a naknadno će im se priključiti razarači „Džejson Danem“ i „Salivans“.

Posade brodova koji su krenuli iz Virdžinije broje ukupno 6.500 mornara i oficira.

Američkim brodovima će se pridružiti i nemačka fregata „Hesen“.

Ciljevi ovog pohoda nisu objavljeni, ali je do njega došlo nakon što je američka agentura inscenirala „hemijski napad“ u sirijskom gradu Duma, a Donald Tram izjavio da će o mogućoj primeni sile protiv Sirije odlučiti najkanije 11. aprila. Čak nezavisno od odluke Saveta bezbednosti UN.

Portparolka američke ratne mornarice Klo Morgan izjavila je da se radi o „planskom pohodu“ i da će grupa dejstvovati „u zonama operativne odgovornosti Pete i Šeste flote“ SAD. A to znači – u zapadnom delu Indijskog okeana i Persijskom zalivu i Mediteranu.

Morgan je odbila da otkrije kada udarna grupa treba da bude „na cilju“ i koliko dugo će ostati u vodama oko Bliskog Istoka.

Moskva je – kako je otkrio njen ambasador pri Evropskoj uniji Vladimir Čižov – vojnim kanalima upozorila Vašington „o mogućim ozbiljnim posledicama udara SAD po Siriji ukoliko, makar i slučajno, nastrada bilo ko od ruskih vojnika i vojnih savetnika“.

Čižov je u ime svog državnog vrha upozorio: „Američki udar, ako do njega dođe, biće odgovor na ono (hemijski napad) čega nije bilo“.

U Sredozemmnom moru se već nalazi američki raketni razarač „Donald Kuk“, a ka obalama Sirije plovi i razarač „Porter“.

Neki vojni eksperti procenjuju da Amerikancima u napadu na Siriju mogu pomagati i Francuzi čiji je predsednik, Emanuel Makron, večeras izjavio da eventualni napad „neće biti uperen protiv saveznika Damaska“.

Moskovski vojni analitičar, pukovnik Viktor Murahovskij, procenjuje da će napad biti izveden sa destinama, ako ne i stotinama krstarećih raketa.

On ukazuje da se u Mediteranu nalazi i cela američka Šesta flota.

Na udaru će biti glavni sirijski vojni objekti oko Damaska i Alepa.

U Vašingtonu se `merače` na Siriju još od 2013-te, kada je Barak Obama tražio (i dobio) od Kongresa SAD dozvolu za napad.

Profesor ruske Akademije vojnih nauka Vadim Kozjulin upozorava:

„Američki udari mogu biti usmereni i na predsednički dvorac Bašara Asada. Naravno, i na komandna mesta, radarske stanice i aerodrome. Pitanje je, naravno, da li će SAD preći liniju iza koje može početi ne samo regionalni, nego i globalni rat sa primenom nuklearnog oružja“.

Murahovski na isto pitanje (hoće li preći crvenu liniju) odgovara ovako: „Ne želim da budem Vanga. Međutim, mogući američki udari po Siriji su unapred lišeni smisla jer više ništa u toj zemlji ne mogu izmeniti. Pretpostavljam da će uoči napada po specijalnim linijama upozoriti naše jer ne žele direktnu konfrontaciju sa Oružanim snagama Rusije. Tako su postupili pre nego što su sa 59 krstarećih raketa tukli sirijski vojni aerodrom Šajrat“.“.

Načelnik ruskog Generalštaba, Valerij Gerasimov, Pentagonu je još početkom marta predočio: ukoliko budu ugroženi moji vojnici u Siriji – nećemo obarati samo rakete, dejstvovaćemo i po `tačkama` sa kojih budu lansirane. A to znači: i po brodovima, avionima, podmornicama…

Izvoor: FAKTI