U zadnjih sedam godina u Jadranu se pojavilo 16 novih vrsta riba

NA_VODI_riba_jadran02Klimatske promene u Jadranskom moru sve su više očigledne. Uticaj klimatskih promena na ulazak novih vrsta riba u Jadranu je vidljiv u ulovima ribara i ribolovaca. U zadnjih sedam godina pojavilo se 16 novih vrsta riba. Pojava novih vrsta moguć je putem migracije iz akvakulture ili akvatorijuma, putem balastnih voda, aktivne migracije ili riba koje prate brodove i slučajno zalutaju, piše portal Oko.

Pagrus major je jedan primer migracije iz marikulture. Ova vrsta potiče iz severozapadnog Pacifika, gde se uzgaja. Slična je zubacu i pagru ali brže raste pa je bilo pokušaja uzgoja i u Crnoj Gori. Na sreću nije uspjela uspostaviti populaciju, pa ne predstavlja nikakvu pretnju ekosistemu u Jadranu.

Čak 14 vrsta je tzv. lesepsijskih migranata, što znači da su u Sredozemlje dospele kroz Suez iz Crvenog mora, od kojih su plavotačkasta trumpetača (Fistularia commersonii), tamna mramornica (Siganus luridus) i srebrnopruga napuhača (Lagocephalus sceleratus) već uspostavile populacije u južnom Jadranu.

Lesepsijski sprinter Fistularia commersonii je izrazit grabljivac ekonomski važnih vrsta poput bukve, gire, trlje, inćuna i srdele, pa su moguće negativne posledice na lokalne populacije tih riba.

Tamna mramornica Siganus luridus i bodljikava mramornica Siganus rivulatus su vrste koje su u ekološkom i biološkom smislu (herbivorne vrste), u istočnom delu Mediterana potisnule autohtonu vrstu salpu Sarpa salpa te smanjile njenu brojnost kao i vertikalnu distribuciju usled kompeticije za hranom.

Srebrnopruga napuhača Lagocephalus sceleratus, ima visoku stopu razmnožavanja i negativno utiče na ribarstvo u Sredozemnom moru. Kida ribarske mreže i grize ulovljene ribe u mrežama. Ova vrsta je više poznata kao fugu, otrovna je, sadrži tetraodotoksin, otrov 1250 puta jači od cijanida.

Oštrozubi gušter Saurida undosquamis i trozubi morski gušter Saurida lessepsianus, isto su lesepsijski migranti. Ako uspostave populaciju mogle bi imati i određenog uticaja (moguće negativnog) na stanje nekih pelagijskih vrsta u Jadranu jer su izraziti grabljivci.

U Jadranu su se pojavile i neke nove vrste kernje, to su Epinephelus aeneus (kernja belica), Epinephelus coioides (narandžasto-pegasta kernja) i Mycteroperca rubra (češljasta kernja). Njihov sveukupni učinak na komercijalno ribarstvo bio bi pozitivan: one su skupocena i tražena riba. Međutim, s ekološkog stajališta, postoje negativni učinci.

Tupousna barakuda Sphyraena chrysotaenia i žutousna barakuda Sphyraena viridensis su srodne vrste domaćeg škarama Sphyraena sphyraena. Ove vrste su uspostavile populaciju u južnom Jadranu, a njihov ekonomski značaj bi mogao biti lokalnog karaktera i to pre svega zbog vrlo ukusnog mesa.

Afrički kostorog Stephanolepis diaspros je isto lesepsijski migrant. Može se naći na kamenitom dnu prekrivenim vegetacijom blizu obale. Do sada su u Jadranu zabeležena dva primerka (i u južnom i severnom delu). Može narasti do 25 cm ukupne dužine.

U Jadranu su pronađene i druge vrste kao morski vepar Plectorhinchus mediterraneus, čarobni patkokljunčić Facciolella oxyrhyncha, patuljasti patkoglavac Elates ransonnettii, prugasti kljunaš Oplegnathus fasciatus, trorepan Lobotes surinamensis.

Ove i druge vrste prete ekološkoj ravnoteži Jadrankog mora, jer mogu ugroziti populacije autohtonih riba i drugih organizama zato što se hrane njima ili se nadmeću za stanište. Ulazak alohtonih riba može imati socio-ekonomski uticaj. Moguće je komercijalno iskorištavanje novopridošlih vrsta, uticaj na zdravlje (otrovne vrste), na ribolov kao posledica uticaja na populaciju autohtonih vrsta i povećanje populacije novopridošlih ekonomsko nezanimljivih vrsta.

Izvor: BOKA NEWS