Zašto postoji samo jedan šlem iz doba Vikinga?

na-vodi_norveska-slemGodine 1943, neverovatno bogato otkriće iz doba Vikinga načinjeno je u Hogsbigdu na istoku Norveške. Otkriće je uključivalo, među mnogobrojnim predmetima, jedini čitav šlem koji datira iz doba Vikinga koji je pronađen u Skandinaviji.

Šlemovi su opisani u nordijskim sagama i skoro isključivo se odnose na poglavice i kraljeve. Crteži iz perioda kada su Vikinzi vladali Severom skoro i ne postoje, ali u nekoliko slučajeva gde su Vikinzi prikazani na brodovima, čini se da nose šlemove. Međutim, da li su to zaista šlemovi? Neki istoričari tvrde da su u pitanju kapuljače ili šiljate kape koje su nosili da bi se zaštitili od vremenskih prilika.

Jedinstveno otkriće

Krajem marta 1943. godine, tokom Drugog svetskog rata u Norveškoj okupiranoj od strane Nacističke Nemačke, na farmi Gjermundbu u Hogsbigdu je pronađena pogrebna humka koja je sadržala spaljene ostatke dvojice muškaraca i 76 različitih predmeta. Sve je prebačend na volovska kola i sakriveno od Nemaca.

Među predmetima koji datiraju iz 900-ih godina, bio je vikinški šlem. Sedamdeset i jednu godinu nakon otkrića, šlem iz Gjermundbua je i dalje poseban.

Pored njega pronađeni su: skoro netaknuta verižnjača, tri mača (od kojih je jedan posrebren i sa ornamentima, najverovatnije napravljen u Gotlandu), tri sekire, tri vrha za koplja, četiri izbočine za štitove, oprema za jahajne i kockice za igru. Veruje se da je jedan od sahranjenih muškaraca bio sitan kralj iz oblasti Ringerike.

Od otkrića, jedan predmet se i dalje smatra jedinstvenim: šlem – prvi i jedini čitav takav predmet koji datira iz doba Vikinga. Skoro je sigurno da je pripadao sitnom kralju.

Samo jedan šlem

Zbog čega postoji samo jedan čitav šlem iz doba Vikinga u Skandinaviji?

Norveški arheolozi imaju teoriju da su šlemovi bili rezervisani jedino za gornje slojeve društva, koje uključuju kraljevu gardu i one koji su trenirani da koriste oružje. Oni su takođe bili veoma često uključeni u pohode, prelazeći široka mora i noseći sa sobom svoju opremu.

Neki istoričari smatraju da Vikinzi nisu ni koristili šlemove, jer su bili jednostavno teški. Uz oružje, hranu i druge namirnice, bilo je važno svesti težinu na minimum. Takođe, bilo je neophodno imati dovoljno prostora na brodu za dobra koja su putem trgovine dovožena u Skandinaviju.

Postoje i teorija da su šlemovi bili nasleđivani i prenošeni sa oca na sina, te da je to razlog zbog kojih nijedan drugi šlem (osim tri koja su ikada pronađena) nije pronađen u vikinškim grobnicama.

Poznati kao neustrašivi i brutalni ratnici, moguće je i da su Vikinzi želeli da u nadgrobni život uđu snažni. Ukoliko su šlem smatrali za deo opreme koji umanjuje hrabrost ratnika, logično je da nisu želeli da ga nose u Valhalu.

Šlem sa rogovima

Interesantno je da ne postoje nikakvi dokazi da su Vikinzi ikada nosili šlemove sa rogovima u bitku, već da su takvi šlemovi korišćeni samo u ritualne svrhe. Za sliku rogatih Vikinga možemo da zahvalimo romantizmu iz XIX veka.

Portal NA VODI