Od Hitlerove prestonice do plutajuće utopije u Amazoniji

NA_VODI_plutajici_grad02Postoji niz gradova koji su planirani, ali nikada iz projekta nisu pretvoreni u stvarnost. Od Hitlerovog glavnog grada Rajha do amazonske utopije Henrija Forda, britanski „Dejli mejl“ je predstavio gradove koji nikada nisu napravljeni.

 

TRITON SITI

NA_VODI_plutajici_grad01

Ričard Bakminster Fuler je želeo da iskoristi činjenicu da je tri četvrtine naše planete prekriveno vodom tako što će napraviti organske gradove koji plutali na vodi.

Ideja je bila da izgradi plutajući grad koji bi bio sastavljen od serije naslaganih tetraedarskih struktura koje su bile ukotvljene kao celina. Prvobitno ga je za projekat samoodrživog grada na vodi u Tokijskom zalivu angažovao japanski biznismen.

Kada je ovaj umro američka vlada je zatražila od Fulera da dodatno razradi ideju. Ipak, ona nikada nije pretvorena u delo.

 

PRESTONICA SVETA GERMANIJA

na-vodi_gradovi-neizgradjeni02

Adolf Hitler imao je plan potpune promene izgleda Berlina nakon Svetskog rata, ali je realizaciju ipak sprečio poraz naciasta.
Projekat zvaničnog naziva „Sveobuhvatni plan izgradnje prestonice sveta“ bio je poveren arhitekti Albertu Šperu, a Hitler se poigravao idejom da taj grad nazove Germanija.

Iako su neke manje stvari odrađene po planu, poput izmeštanja berlinskog Pobedničkog stuba, drugi ambiciozni projekti nikada nisu započeti. Za ogromni stadion koji je trebalo da prima 400.000 posetilaca iskopani su samo temelji.

 

BROUDEJKR SITI

na-vodi_gradovi-neizgradjeni03

Frenk Lojd Rajtova ideja bila je zapravo antiteza klasičnog grada. Želeo je da svaka američka porodica dobije po 4.000 kvadratnih metara federalnog poseda na kojima bi automobili imali pravo prednosti u odnosu na pešake, osim u ograničenim zonama.

Plan je prvi put predstavio u knjizi „Grad koji nestaje“ iz 1932, a tri godine kasnije uradio je i maketu koju je prikazao u „Rokfeler centru“. Ideju je razvijao sve do smrti 1959, verujući da će davanje dovoljno prostora porodicama za život rešiti mnoge društvene probleme.

 

EPKOT

na-vodi_gradovi-neizgradjeni04

Kao i drugi bogati nacisi, i Volt Dizni je želeo da svetu pokaže kako u stvari treba da živi,l pa je spremio Projekat Iks čiji je zvanični naziv Eksperimentalni prototip zajednice budućnosti (EPKOT).

Diznijev plan je bio da na parčetu zemlje u Orlandu stvori idealnu američku zajednicu i inspiriše korporacije da iznađu alternativne načine za život. Ideja je ostavljena po strani 1966, a zemljište je iskorišćeno za Diznivorld koji je otvoren 1971.

Tematski park EPKOT postao je deo njega 1982.

 

FORDLANDIJA

na-vodi_gradovi-neizgradjeni05

Henri Ford je želeo da Fordlandija postane neka vrsta utopije u oblasti Amazona gde bi se grad pojavio tamo gde je sađeno i gajeno drveće od kojeg se dobijala guma.

Na žalost po Forda, ovaj industrijski eksperiment bio je portpuni promašaj koji je trajao svega nekoliko godina. Kada je projekat napušten, hiljade ljudi ostali su bez posla.

Sada je džungla obrasla veći deo Fordlandije i svega 1.000 ljudi živi u toj zajednici.

 

SJUARDS SAKSES

na-vodi_gradovi-neizgradjeni06

Planirano je da Sjuards sakses u Enkoridžu na Aljasci postane prva potpuno zatvorena zajednica sa kontrolisanom klimom.

Projekat vredan 800 miliona dolara osmislila je firma „Adrijen Vilson asosiejts“ iz Los Anđelesa i uključivao je kupolu u kojoj je trebalo da stane 40.000 stanovnika, rezidencijalni, poslovni i prodajni prostor, kai sportska arena.

Temperatura pod staklenom kupolom je trebalo da cele godine bude 20 stepeni Celzijusa, kao u staklenoj bašti. Vazdušnim gondolama kupola je trebalo da bude povezana s aerodromom u Enkoridžu. Projekat je predstavljen 1968, a od njega se odustalo četiri godine kasnije.

 

GRAD KOJI SJAJI

na-vodi_gradovi-neizgradjeni07

Le Korbizije, francusko-švajcarski arhitekta idealista, razvio je 1924. planove o „idealnom“ gradu francuskog nazfor an ‘ideal’ city called Ville Radieuse ili Grad koji sjaji. To je, po njegovom planu, trebalo da bude osnova društvene reforme.

Njegova utopijska ideje bila je da stambene zone zauzmu najbolje delove grada, da svi stanovi budu osvetljeni sunčevom svetlošću i da se minimizuje vreme putovanja do posla izgradnjom industrijskih zona uz stambene, sa parkovima i sportskim igralištima između njih.

Izgled Brazilije, glavnog grada Brazila, zasnovan je na ovim principima.

 

GARDEN SITI

na-vodi_gradovi-neizgradjeni08

Koncept Gradova bašti osmislio je Ebenizer Hauard, a trebalo je da oni obezbede prijatno, zeleno okruženje sa otvorenim javnim prostorom, istovremeno uspešno integrišući industriju i poljoprivredu.

Ideja je bila da se izgradi šest takvih gradova koji bi bili međusobno povezani kružnim kanalima, u svakom gradu nalazile bi se farme, institucije za mentalno obolele, jezera, poljoprivredni koledž, industrijska postrojenja, grobljace i dom za lutalice.

Izgrađeno je nekoliko takvih gradova, ali vizija onog bez dima i smeća nikada nije zaživela.

Portal NA VODI