(Ne)za­bo­ra­vlje­ne du­nav­ske la­đe

NA_VODI_stari_brod02Plo­vid­ba Du­na­vom od­vi­ja se još od vre­me­na sta­rih Gr­ka. U do­ba vla­da­vi­ne Vi­zan­ti­je, Du­na­vom se u vre­me kr­sta­ških ra­to­va pre­vo­zi­la voj­ska. Do­la­skom Tu­ra­ka plo­vid­ba je pre­ki­nu­ta, a po­no­vo je ob­no­vlje­na Be­o­grad­skim mi­rom, 1739. go­di­ne, ka­da su Tur­ci pri­zna­li slo­bo­du plo­vid­be. Pa­ri­skim mi­rom, 1856. go­di­ne, Du­nav je pro­gla­šen me­đu­na­rod­nom re­kom sa slo­bod­nom plo­vid­bom.

Sa­vre­me­no reč­no bro­dar­stvo u Sr­bi­ji po­če­lo je da se raz­vi­ja 1862. go­di­ne, ka­da je, uka­zom kne­za Mi­ha­i­la Obre­no­vi­ća, od Ru­si­je ku­pljen pa­ro­brod „De­li­grad”, na­zvan po de­li­grad­skom šan­cu u Pr­vom srp­skom ustan­ku. Iz­gra­đen je u Fran­cu­skoj 1851, imao je no­si­vost od 275 to­na i plo­vio je vi­še od pe­de­set go­di­na Du­na­vom, Sa­vom i Ti­som. Pa­ro­brod je 1895. go­di­ne pre­pra­vljen u mo­de­ran put­nič­ki brod i od ta­da pa sve do 1914. plo­vio je Du­na­vom od Be­o­gra­da do Ra­du­jev­ca. Tim bro­dom knez Mi­loš Obre­no­vić vra­tio se u Sr­bi­ju po­sle Sve­to­an­drej­ske skup­šti­ne (fe­bru­a­ra 1859). Te go­di­ne ovaj pa­ro­brod je niz Du­nav od­ve­zao iz Be­o­gra­da i po­sled­njeg tur­skog ko­man­dan­ta Ali Ri­za-pa­šu.

Po za­vr­šet­ku Pr­vog svet­skog ra­ta, 1918. go­di­ne, u no­vo­for­mi­ra­noj dr­ža­vi Sr­ba, Hr­va­ta i Slo­ve­na­ca za­te­kao se ve­li­ki broj austro­u­gar­skih i ne­mač­kih bro­do­va. Pa­ri­skim ugo­vo­rom iz 1921. Kra­lje­vi­na SHS do­bi­la je ve­ći deo bro­do­va, ta­ko da je s po­sto­je­ćim plov­nim par­kom ima­la naj­ve­ću flo­tu na Du­na­vu.

Po­red te­ret­nog sa­o­bra­ća­ja, s vre­me­nom je bi­lo sve vi­še i put­nič­kih bro­do­va ko­ji su plo­vi­li od Be­o­gra­da do Pra­ho­va. Bi­li su to bro­do­vi na pa­ru ko­ji su kao po­gon­sko go­ri­vo ko­ri­sti­li ugalj, a ka­sni­je ma­zut. „ Be­o­grad”, „Za­greb” i „Split” bi­li su pa­ro­bro­di ko­ji su pe­de­se­tih i še­zde­se­tih go­di­na pro­šlog ve­ka pre­vo­zi­li ži­te­lje Sme­de­re­va, Ve­li­kog Gra­di­šta, Go­lup­ca, Do­njeg Mi­la­nov­ca, Kla­do­va, Br­ze Pa­lan­ke i se­la duž oba­le Du­na­va.

Sa ob­zi­rom na ta­da­šnji loš auto­bu­ski pre­voz, pu­to­va­nje bro­dom bi­lo je je­di­no ce­lis­hod­no re­še­nje za ži­te­lje po­red Du­na­va. Pre­gra­đi­va­njem Du­na­va i iz­grad­njom Hi­dro­e­lek­tra­ne „Đer­dap” ne­sta­li su i pa­ro­bro­di, da bi ih ka­sni­je za­me­ni­li hi­dro­gli­se­ri, ko­ji su mo­gli da pre­ve­zu ne­u­po­re­di­vo ma­nji broj put­ni­ka.

Me­đu­tim, kao i nji­ho­vi pret­hod­ni­ci pa­ro­bro­di, ne­sta­li su i gli­se­ri. Od ta­da do da­nas Du­na­vom kroz Sr­bi­ju uglav­nom plo­ve stra­ni mo­der­ni bro­do­vi (kru­ze­ri) s tu­ri­sti­ma iz evrop­skih i dru­gih svet­skih ze­ma­lja, ko­ji se di­ve le­po­ta­ma pre­de­la po­red ko­jih pro­ti­če ova moć­na re­ka od Ne­mač­ke do Cr­nog mo­ra. Da­nas lju­di du­nav­skog pri­o­ba­lja sva­ko­dnev­no po­sma­tra­ju moć­ne la­đe pri­se­ća­ju­ći se ka­ko su ne­ka­da svo­jim la­đa­ma plo­vi­li ve­li­kim pla­vim Du­na­vom.

Izvor: POLITIKA