Kako je luksuzna „Krajina“ završila u rđi

NA_VODI_brod_krajina01Skoro sasvim ogoljen, ulubljenih potpornih stubova i ograde, nekada biser beogradskih reka, brod „Krajina“ danas ispod gareži i rđe krije dragocenu istoriju čija priča počinje još u doba Kraljevine Jugoslavije.

Muzejska vrednost oronule rečne jahte koja već neko vreme na Starom sajmištu pluta Savom, nedaleko od mosta Gazela, ogleda se najpre u tome što je pripadala vladarima prve i druge Jugoslavije – kralju Aleksandru Karađorđeviću i Josipu Brozu Titu.

U moru nebrojano mnogo priča i legendi koje su tadašnji savremenici prepričavali od uva do uva, a pokolenja potom prenosila s kolena na koleno, najpoznatija je ona po kojoj je brod dobijen kao miraz kralju Aleksandru uz rumunsku princezu Mariju. Ipak, zvanični podaci govore da je o izgradnji plovila odlučeno 1926. godine, povodom proslave desetogodišnjice proboja Solunskog fronta.

Prema spisima dr Zorana Nikolića i prof. dr Branislava Bilena, arhiviranih u Istorijskom muzeju Srbije, za luksuznu dvorsku jahtu iz Regenzburga jugoslovenska kruna nije štedela, te je njena gradnja, sa svim izmenama i dopunama koštala oko 1,5 miliona zlatnih maraka. Ova lepotica prvobitno je trebalo da nosi ime „Prestolonaslednik Petar“, ali je uprava dvora kasnije rešila da joj kumuje nazivom „Dragor“. Tako je, neposredno pre uvođenja šestojanuarske diktature 1928. godine, beli „Dragor“ doplovio u Beograd, gde će iste godine postati deo arsenala flote Kraljevske mornarice.

Površine od oko 700 kvadratnih metara, sa tri salona, dva apartmana, 18 dvokrevetnih kabina i palubom za šetnju, bez sumnje bio je pravi dragulj vladarske porodice u čijoj službi je bio sve do 1941.

Tada mu sreća okreće leđa, te biva zarobljen i predat čelnicima hrvatske rečne flotile u Brodu, da bi ga kasnije novoosnovano zagrebačko Mornarsko zborno zapovedništvo preuzelo i vratilo u Beograd. Međutim, godine koje su usledile pokazale su da je ovo bila samo kratka epizoda u dugom putešestviju.

Naime, vrlo brzo postaje poklon bugarskom kralju Borisu, a nakon njegove smrti 1943. Nemci ga prebacuju na gornji Dunav, gde je sačekao kraj rata bez većih razaranja, ali u već prilično lošem stanju zbog slabog održavanja.

Tri godine potom ponovo stiže u Beograd, a Predsedništvo FNRJ 1948. šalje zahtev da se brod hitno osposobi za plovidbu. Nova vlast brodu dodeljuje i novo ime „Krajina“, po kojem je i danas poznat. Josip Broz Tito služio se ovom jahtom sve do smrti, koristeći je pri obavljanju državničkih poslova.

Podaci iz brodske knjige o eksploataciji u osmoj deceniji prošlog veka pokazuju da je brod plovio godišnje tek oko 600 kilometara u proseku. Nakon odlaska „oca svih naroda i narodnosti“ zbog visokih troškova održavanja doneta je odluka da se „Krajina“ pretvori u muzej na vodi. Ideja nije zaživela, a kompanija MAG ga je preuzela 1998. uloživši velika sredstva, napor i znanje da se brod rekonstruiše i osposobi za nove sadržaje.

Ipak, oštećenja koja su usledila mirnodopskim početkom milenijuma uveliko su premašila ona iz ratnih dana, pa je jahta pre više od deset godina skoro u potpunosti ruinirana u požaru.

Prolaznik pored nje ne bi mogao ni da nasluti kakvim je sjajem jahta zračila pre manje od veka. Umesto oličenja prestiža i stila, danas je pred Beograđanima neugledan primerak plovila, polomljenih prozora, praznih prostorija i možda simboličnog broja 13 ispisanog u donjem delu trupa. Uprkos tome, Istorijski muzej Srbije zaštitio je „Krajinu“ kao istorijski objekat i time ju je praktično spasao od rasparčavanja i prodaje delova, ali njena dalja sudbina još je neizvesna.

 

Zaigrao u filmu, pa izgoreo

Jahta je Beograđanima najpoznatija po neslavnoj ulozi u filmu „Na lepom, plavom Dunavu“. Ona je 2007. korišćena za snimanje kada je došlo do kvara na instalacijama i požara, a vatra je uništila skoro čitavu konstrukciju.

 

„Jurio“ i do 26 kilometara na sat

Duga 57 i široka 12 metara, „Krajina“ je nizvodno postizala brzinu od 26 km/h. Da bi se brod stavio u pogon, bilo je potrebno da se parni kotlovi zagrevaju dva, tri sata, a posada je imala 26 članova.

 

Nasukao se 2016. godine

Poslednji put „Krajina“ se našla u žiži javnosti tokom zime 2016. godine. Tada se olupina koja je ostala iza nje nasukala na zaštitnu ogradu biciklističke staze kod Beogradskog sajma.

Izvor: BLIC