Cr­na tač­ka na Du­na­vu

NA_VODI_dunav_prahovo01Ak­tu­el­ni srp­ski mi­ni­star za za­šti­tu ži­vot­ne sre­di­ne bo­ra­vio je tokom poslednjih dana prošle godine u pre­sto­ni­ci Evrop­ske uni­je, Bri­se­lu, sa na­me­rom da oslu­šne sprem­nost Evro­pe da po­mog­ne u na­sto­ja­nji­ma da se una­pre­di eko­lo­gi­ja u Sr­bi­ji. Ve­ru­jem da je u svo­joj agen­di za te raz­go­vo­re imao i je­dan naš ve­li­ki i već 63 go­di­ne star pro­blem – po­to­plje­ne bro­do­vi ne­mač­ke flo­te iz Dru­gog svet­skog ra­ta u Du­na­vu, iz­me­đu Hi­dro­e­lek­tra­ne „Đer­dap 2” i pri­sta­ni­šta Pra­ho­vo kod Ne­go­ti­na.

Ova eko­lo­ška bom­ba ne­da­le­ko od Ne­go­ti­na pre­ti i lju­di­ma, a plo­vid­bu ovom re­kom na po­te­zu od šest ki­lo­me­ta­ra niz­vod­no od HE „Đer­dap 2” či­ni iz­u­zet­no ri­zič­nom i uspo­re­nom. Pri ni­skom vo­do­sta­ju Du­na­va, ov­de iz vo­de iz­ra­nja­ju sa­bla­sne olu­pi­ne bro­do­va ko­ji u svo­jim utro­ba­ma još uvek kri­ju ve­li­ke ko­li­či­ne eks­plo­zi­va, a če­ti­ri bro­da sa pro­tiv­brod­skim mi­na­ma ugro­ža­va­ju i ži­vo­te lju­di na oba­li Du­na­va iz­me­đu Br­ze Pa­lan­ke i Kla­do­va. Zna­mo ka­kva je dra­ma ka­da se u na­se­lje­nom me­stu ot­kri­je za­o­sta­la bom­ba iz Dru­gog svet­skog ra­ta.

A ov­de im se ne zna broj. Uli­va­ju strah ka­pe­ta­ni­ma bro­do­va sa za­sta­va­ma mno­gih evrop­skih ze­ma­lja ko­je ko­ri­ste ovaj plov­ni put. Od se­ve­ra Evro­pe pre­ko ka­na­la Raj­na– Maj­na pa da­lje Du­na­vom do Cr­nog mo­ra, do lu­ke Kon­stan­ca. Pri ni­skom vo­do­sta­ju, plov­ni put je ov­de su­žen na sa­mo 50 me­ta­ra, a ka­pe­ta­ni svo­je la­đe pro­vo­de na sop­stve­ni ri­zik. Na „be­lo”, ka­ko ka­žu, jer im bez­bed­nost plo­vid­be ni­ko ne ga­ran­tu­je. I ta­ko od sep­tem­bra dav­ne 1944. go­di­ne do da­nas.

Sr­bi­ja o ovom pro­ble­mu mo­ra da upo­zna i uče­sni­ke Du­nav­ske kon­ven­ci­je ko­ja oba­ve­zu­je sve po­du­nav­ske ze­mlje da ovaj za­jed­nič­ki plov­ni put uči­ne bez­bed­nim za sve ko­ji ga ko­ri­ste.

Mi smo ura­di­li pro­je­kat va­đe­nja tih opa­snih olu­pi­na, ali ne mo­že­mo da ga re­a­li­zu­je­mo sa­mi. Ako zbog su­že­nja plov­nog pu­ta na ovom de­lu re­ke kroz Sr­bi­ju sva­ki brod gu­bi vi­še sa­ti dnev­no, šte­te znat­no pre­va­zi­la­ze neo­p­hod­nih 12 mi­li­o­na evra ko­li­ko je po­treb­no ulo­ži­ti za va­đe­nje ovih bro­do­va. Ne­ja­sno je za­što ne re­a­gu­ju broj­ne ne­vla­di­ne or­ga­ni­za­ci­je u Sr­bi­ji ko­je se ba­ve za­šti­tom ži­vot­ne sre­di­ne i za to do­bi­ja­ju do­na­ci­je, kao i eko­lo­ški en­tu­zi­ja­sti i po­kre­ti iz dru­gih po­du­nav­skih ze­ma­lja.

Mi­ni­star­stvo za za­šti­tu ži­vot­ne sre­di­ne i mi­ni­star Go­ran Tri­van u ovom slu­ča­ju mo­ra­ju hit­no re­a­go­va­ti.

Autor: Bo­ži­dar Pe­tro­vić / POLITIKA