Čekaju se nove mere, koje se odnose na bezbednost splavova

NA_VODI_sava_mostGrad je doneo odluku kojom se uređuju uslovi i način korišćenja mesta za postavljanje plutajućih objekata. A Ministarstvo saobraćaja je počelo postupak usvajanja pravilnika o tehničkim propisima u ovoj oblasti.

Sava i dalje krije „Suvenir”. Već više od dvadesetak dana od kada je ovaj splav u Bloku 44 potonuo ne zna se kako je došlo do toga, ali ni kada će on biti izvučen iz reke. Potonuće splava koje se, srećom, dogodilo usred bela dana pa su gosti brzo evakuisani, pokrenulo je lavinu pitanja o bezbednosti plovnih objekata na Savi i Dunavu – od toga koliko ih ima, ko ih kontroliše, postoji li bilo kakav red kada je ova oblast u pitanju nad kojom se prepliću nadležnosti grada i republike.

U centralnom području grada, akvatorijumu između mosta „Mihajlo Pupin” na Dunavu, Ade Huje i Ostružničkog mosta na Savi, postavljena su 1.562 takozvana plutajuća objekta, podaci su Sekretarijata za inspekcijske poslove.

Uprava za utvrđivanje sposobnosti brodova za plovidbu Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture na popisu ima 240 registrovanih objekata koji se koriste za privredne i javne svrhe, dok se na spisku Lučke kapetanije Beograd nalaze 423 registrovana za rekreaciju.

A koliko splavova bez dozvole na beogradskim obalama još ima – ne zna se, ali se spekuliše da ih je više nego registrovanih. Da bi se ova oblast uredila, Andreja Mladenović, zamenik gradonačelnika, doneo je u oktobru rešenje da se obrazuje radna grupa koja će se pozabaviti ovom tematikom.

Na sednici gradske skupštine 21. decembra donesena je odluka kojom se uređuju i obezbeđuju uslovi i način korišćenja mesta za postavljanje plutajućih objekata na vodnom zemljištu, donosi plan za njihovo postavljanje, izdavanje odobrenja, obaveze vlasnika i njihovih korisnika, ali i kontrolu nad ovom odlukom.

Za sada, većina vlasnika splavove postavlja gde hoće i pravi ih kako zna i ume. Koliko to utiče na bezbednost pokazuje i podatak da je u prethodnih godinu dana nekoliko objekata potonulo i izgorelo.

Prema propisima, splavovi bi jedan od drugog trebalo da budu udaljeni od 10 do 15 metara, ali se to u praksi uglavnom ne poštuje. Plovni objekti se najčešće grade od burića za naftu koji se vezuju metalnom konstrukcijom i taj deo splava nalazi se u vodi, dok je ostatak u većini slučajeva izgrađen od drveta.

Doduše, vlasnici još imaju tu slobodu da svoj objekat prave od čega hoće jer nema tehničkih propisa koji bi odredili obavezne materijale za gradnju. Ali, kako najavljuju u ministarstvu, to bi trebalo da se promeni.

– Počeli smo postupak usvajanja pravilnika o tehničkim zahtevima za čamce i plutajuće objekte kojim se predviđa da se za izgradnju pontona koji se koriste kao osnova splavova mogu koristiti isključivo čelik i plutajući beton. Usvajanje ovog pravilnika očekuje se do kraja januara 2018. godine – kažu u Ministarstvu građevine.

 

„Suvenir” nije potonuo zbog udara

Inspekcija bezbednosti plovidbe Ministarstva saobraćaja počela je istragu 4. decembra, dan posle potonuća splava „Suvenir”. Posle prvih ispitivanja nije utvrđen uzrok potapanja.

– Više informacija biće poznato posle vađenja potonulog objekta i dostavljenih informacija Republičkog hidrometeorološkog zavoda o vremenskim prilikama u vreme nezgode. Pouzdano je utvrđeno da objekat nije potonuo zbog udara – kažu u Ministarstvu saobraćaja.

 

Takse za tehnički pregled

Vlasnici splavova plaćaju republičku administrativnu taksu za tehnički pregled plutajućeg objekta koji se koristi za privredne svrhe 200 dinara po metru kvadratnom. Za objekte koji se koriste za rekreaciju do 30 kvadratnih metara taksa iznosi 1.500 dinara. Za splavove od 30 do 100 metara kvadratnih ona je 2.500 dinara, a za objekte više od 100 kvadrata – 4.000. Pored toga, ministarstvo naplaćuje i taksu za izdavanje dozvole za plutanje od 590 dinara.

 

Kazne i do 50.000 dinara

Ono što su obaveze vlasnika, a koje mnogi od njih ne poštuju, jeste da imaju dozvolu, popis posade ukoliko se splav koristi za privredne svrhe, da ga priključe na elektro i vodovodnu mrežu, redovno ga održavaju u ispravnom i urednom stanju, da ga štite od vlage i vode, uklanjaju nanos reke i otpatke oko njega, da se staraju o bezbednosti prilaza, ali i da brinu da izvor svetlosti na njemu bude postavljen tako tako da svojim položajem i jačinom ne ugrožava bezbednost plovidbe. Za nepoštovanje ovih propisa, predviđena je novčana kazna od 50.000 dinara za pravno lice, 30.000 za preduzetnika i 5.000 za odgovorno lice u pravnom licu i fizičko lice.

 

Na Dunavu – 147 objekata
- 56 ugostiteljskih
- 9 za potrebe marine
- 10 za potrebe sportskog kluba na vodi
- 3 za potrebe manifestacija
- 12 pontona
- 30 splav-kućica za odmor
- 24 različite platforme i konstrukcije
- 2 objekta za pretakanje goriva
- havarisani brod

Leva obala Save – 442 objekta
- 68 ugostiteljskih
- 6 za potrebe marine
- 3 za potrebe sportskog kluba na vodi
- 6 za potrebe manifestacija
- 28 pontona
- 192 splav-kućice za odmor
- 139 različitih platformi i konstrukcija

Desna obala Save – 786 objekata
- 8 ugostiteljskih
- 4 za potrebe marine
- 1 za potrebe sportskog kluba na vodi
- 698 splav-kućica za odmor
- 15 pontona
- 60 različitih platformi i konstrukcija

Ada Međica – 187 objekata
- 160 splav-kućica za odmor
- 27 različitih platformi i konstrukcija

(Podaci Sekretarijata za inspekcijske poslove)

Izvor: POLITIKA
Foto: Portal NA VODI