Uljezi pored rečnih tokova

NA_VODI_sava_vikendice_nasip01Nelegalno sagrađeni objekti na obali Save na Novom Beogradu otežavaju, a često i onemogućavaju ojačavanje postojećih nasipa, inače podizanih po projektu pre oko 50 godina.

Reakcije čitalaca na pismo dvanaest članova Odeljenja građevinskih nauka Akademije inženjerskih nauka Srbije, objavljeno u „Politici”, u kojem upozoravaju na masovnu uzurpaciju vodnog zemljišta širom Srbije, posebno onog u koritima velikih reka, ukazuje da je javnost veoma zainteresovana za ovu temu pre svega zbog ugrožene bezbednosti naselja uz naše reke i akumulacije.

Branislav Đorđević, profesor Građevinskog fakulteta u penziji, jedan od potpisnika tog pisma, kaže za „Politiku” da su morali da ukažu na divlju gradnju uz vodne tokove, jer „etika struke nalaže da se na takvu opasnost upozori blagovremeno”.

Na pitanje zašto je povod za njihovo reagovanje baš divlja gradnja uz Savu na Novom Beogradu, Đorđević objašnjava da je na tom području opasnost svakome očigledna, jer kad je Sava visoka plato Novog Beograda je ispod njenog nivoa. Ne mogu se ni zamisliti razmere katastrofe koja bi nastupila kad bi se reka izlila na tom prostoru.

Pitamo profesora u kakvoj su vezi nelegalno izgrađene kuće uz samu obalu Save s mogućim poplavama, a on kaže da je kod nas, ali i u većini zemalja u kojima se nasipima brani priobalje, zabranjena bilo kakva izgradnja na prostoru od reke do nasipa, kao i 50 metara od takozvane nožice s druge strane nasipa. Upravo na tom prostoru, sa obe strane nasipa, na Novom Beogradu je izgrađeno nekoliko stotina kuća.

Đorđević objašnjava da su postojeći nasipi u blizini Novog Beograda podizani po projektu pre oko 50 godina, tokom izgradnje HE „Đerdap”, kada su talasi takozvanih velikih voda Save i Dunava bili manji. U međuvremenu su sve uzvodne zemlje, radi sopstvene zaštite, izdizale svoje nasipe ili gradile nove da bi zaštitile nekada plavne prostore i na taj način su talasi velikih voda postali veći i opasniji. Tome treba dodati i globalne klimatske promene koje utiču na znatno pogoršavanje hidroloških pojava. I zbog toga velike vode postaju još veće, što znači da i mi moramo da podižemo i ojačavamo nasipe, pa i da uz njih gradimo sve veće drenažne sisteme. Međutim, objekti nelegalno sagrađeni s obe strane nasipa takve radove veoma otežavaju, a često i onemogućavaju: „To je jedan od bitnih razloga za naš apel: ne smemo dozvoliti da interesi manjine, onih koji su zloupotrebili neefikasnost vlasti i organa gonjenja, ugroze bezbednost stanovništva Novog Beograda, ali i mnogih drugih naselja širom Srbije, pa i velikih energetskih sistema. Kockamo se sudbinom nadajući se da ’neće baš nama’ da se desi katastrofa.”

„Uzimimo za primer termoelektranu ’Kostolac’. Površinski kop i termoelektrane tog sistema štite se od velikih voda Dunava, Velike Morave i Mlave prema merilima koji su bili aktuelni šezdesetih godina prošlog veka”, ukazuje naš sagovornik. „Velike vode su se u međuvremenu povećale pa se i zaštitni nasipi moraju znatno ojačati. A kakve su posledice nedovoljne zaštite tih velikih energetskih sistema videli smo 2014. godine na prostoru REIK ’Kolubara’ kada su plavljenja površinskih kopova nanela ogromnu štetu razvoju Srbije.”

– Tamo se odigrala i jedna mučna stvar. Akumulacija „Paljuvi-Viš”, koja je bila predviđena da zaštiti površinski kop Zapadno polje od velike vode bujične reke Kladnice, predata je volšebno na upravljanje – ribolovcima! I to uticajnim ribolovcima. Da se ne bi zamarali silazeći do vode, jer je akumulaciju uvek trebalo održavati ustavama na niskim kotama, oni su akumulaciju napunili do najviših kota, pa su još zavarili ustave da niko ne može da ih podigne! I kada je 2014. talas velike vode naišao na punu akumulaciju, projurio je kroz nju i – uleteo u kop!

Nasuprot tome, akumulacija „Stubo-Rovni” na reci Jablanici iznad Valjeva 2014. spasla je ovaj grad.

„Kod nas je relativizovan pojam bespravne gradnje”, smatra profesor Đorđević, pa su službe koje sad treba da reše taj problem u neuporedivo težoj situaciji od onih koje su nekad mogle da sruše po dva ili tri objekta. Sada su to hiljade kuća koje ugrožavaju bezbednost mnogih naselja. Mi smo, kao predstavnici struke, odlučili da reagujemo, jer to je naša dužnost. A nadležni bi morali da odbiju sve zahteve za legalizaciju objekata koji ugrožavaju sistem zaštite reka, jezera i akumulacija. Nakon toga trebalo bi početi s njihovim rušenjem, zapravo vraćanjem tog prostora u prvobitno stanje. Sad je, međutim, razvijen čitav biznis u vezi s površinama na kojima je zabranjena gradnja: čovek prodaje plac i objasni vam da je gradnja nelegalna, ali da možete podneti zahtev za legalizaciju. I ljudi to prihvataju i grade jer znaju da ih niko neće dirati”, konstatuje na kraju razgovora profesor Đorđević.

 

Ribarsko selo uz „Gružu” u zoni zaštite

Uz akumulaciju „Gruža”, koja vodom snabdeva Kragujevac, postoji, kao i drugde, neprikosnovena zona zaštite – 10 metara od najvišeg nivoa akumulacije, objašnjava profesor Đorđević. U toj zoni, osim trave, ne sme da bude ništa. Međutim, uticajni ljudi iz Kragujevca i okoline su baš tu podigli svoje objekte. Jedan je na obali napravio celo ribarsko selo. Otpadne vode iz tih objekata se, naravno, slivaju direktno u akumulaciju. I ta nesrećna akumulacija se izvesno vreme bori protiv nečistoća (tzv. proces eutrofikacije). Međutim, posle određenog broja godina dešava se ono što se desilo u Užicu, gde su u slivu akumulacije za snabdevanje grada vodom podigli klanice i razne druge objekte. Akumulacija je morala da kapitulira – nije mogla uz takva zagađenja da bude čista.

 

Kuća u nasipu

„Video sam na fotografijama mnogo bespravno izgrađenih objekata uz naše reke. Između ostalih i kuću koju je vlasnik bukvalno usekao u dunavski nasip sa branjene strane. Krupan kamen iz tzv. balasnog sloja koji daje sigurnost nasipu (građenom u okviru sistema ’Đerdap’), vlasnik je iskoristio za temelje. Čak je i bunar izbušio na nasipu”, priča Branislav Đorđević.

Izvor: POLITIKA