„Jadran“ je i srpski brod

NA_VODI_brod_jadran02U tekstu „Titov ’Jadran’ muti vodu Crne Gore i Hrvatske“, objavljenom 26. novembra u „Politici“, N. Đurić piše da je školski brod „Jadran“ postao kamen spoticanja između dve zemlje.

Istina u vezi sa vim brodom je složenija nego što se misli. Naime, u Beogradu je 1926. godine doneta odluka, na sastanku pomorsko-propagandne organizacije „Jadranska straža“, sa programom jačanja Ratne mornarice, da se izgradi školski brod. Pokrenuta je široka akcija za prikupljanje sredstava i sklopljen je ugovor sa nemačkim brodogradilištem u Hamburgu. Ministarstvo vojske i mornarice u Beogradu je uplatilo 300.000 nemačkih maraka za školski brod koji je dobio ime „Jadran“. Bio je skoro završen 1932, godine, ali je za Tivat isplovio 27. juna 1933. godine, gde je svečano dočekan 16. jula iste godine. U flotnu listu je upisan 19. avgusta 1933. godine.

Dopunio bih i neke taktičko-tehničke podatke o ovom brodu. Za njegovu odličnu stabilnost zaslužno je 125 tona balasta od gvožđa i olova na na dnu broda. Jarboli su mu visoki 36, 38 i 39 metara, na kojima razapinje jedra od 800 kvadratnih metara. Kada je povoljan vetar, dostiže brzinu od 14 čvorova, a akcioni radijus mu je 3.000 morskih milja.

U pomenutom testu se navodi da je „Jadran“ isplovljavao samo pet puta iz Jadranskog mora, a tačno je da je više od deset puta sekao talase svetskih mora i Atlantskog okeana. Tako je od 1934. do 1939. godine sedam puta napuštao Jadransko more, a najduža ruta mu je bila preko Atlantika (23 dana) do Njujorka, gde je komanda broda posetila našeg najvećeg naučnika Nikolu Teslu, i nazad do Dubrovnika, sa prevaljene 11.262 morske milje.

U posleratnom periodu, od 1959. godine pa nadalje, školski brod „Jadran“ je u još nekoliko navrata krstario izvan Jadranskog mora, sa najdužom rutom do Crvenog mora i Port Sudana i nazad do Splita (4.100 morskih milja).

„Jadran“ je u svojoj slavnoj pomorskoj istoriji preplovio ukupno više od 350.000 morskih milja, za potrebe Ratne mornarice, što je dragocen doprinos razvoju vojnopomorskog školstva, a time i odbrambene sposobnosti zemlje, jer su plejade mladih ljudi na njemu postale pomorci, a kasnije neki od njih izrasli u vrhunske komandante ratne i trgovačke mornarice, među kojima su bili i srpski pomorci. Da ne pominjem veliki novčani iznos koji je dala i Srbija za „Jadran“. Kada se sve ovo zna, nije jasno na osnovu kojih objektivnih činjenica se spore Hrvatska i Crna Gora oko vlasništva nad ovim brodom, koji nije ništa manje srpski nego crnogorski i hrvatski.

Radoslav V. Kreclović,
kapetan duge plovidbe i kapetan bojnog broda u penziji, Beograd