Zašto je zaboravljen Pančevački most?

NA_VODI_pancevacki_most01Pančevački most danas izgleda kao da spaja centar Beograda sa davno napuštenim delom grada, u kojem niko ne živi, i deluje kao da ga niko ne prelazi ni peške, a kamoli motornim vozilima.

Međutim, ovaj most je svakodnevno itekako prometan, spaja centar grada sa naseljima na levoj obali Dunava, Beograd sa Pančevom, Zrenjaninom, celim Banatom. Više od 100.000 automobila, autobusa, kamiona prođe svakog dana u oba pravca ovim putem, a između traka saobraća i voz.

Na prvi pogled, ipak, ne deluje tako prometno. Ograda mosta je zarđala i dotrajala, na mnogim delovima je polomljena. Staza za pešake prepuna je rupa, ponegde obrasla travom a pre svega nebezbedna za prolazak. Noseći stubovi na prilazima mostu, gledani odozdo, izgledaju dotrajalo i kao da jedva drže kolovozne trake. Glavna konstrukcija mosta takođe je zarđala i decenijama neprefarbana.

Više puta se prethodnih decenija najavljivala rekonstrukcija ovog najvećeg mosta u prestonici Srbije. Ljudi koji ga svakodnevno prelaze strepeli su kakve će gužve i haos biti kada konačno počnu radovi, ali od radova, do danas, još ništa. Poslednja najava velike rekonstrukcije koja je trebalo da traje dve godine, da se naizmenično zatvaraju jedna pa druga traka bila je pre desetak godina. Radovi su počeli, ojačani su potporni stubovi ispod dela mosta koji je nad vodom i na tome se završilo. Rađeni su pristupni delovi, odnosno petlje, s obe strane mosta, ali glavni deo ove saobraćajnice je zaboravljen.

Poslednjih godina Pančevački most se gotovo i ne pominje. Krpe se rupe s vremena na vreme, presvlači asfalt, ali ozbiljne obnove nije bilo.

Most je pušten u saobraćaj još davne 1935. godone, tri puta je menjao i nekoliko puta bio rušen. Most su gradile nemačka preduzeća „Siemens – Baunion GmbH” iz Berlina i „Deutsch-Luxemburgische Bergwerks und Hutten AG” iz Dortmunda.

Prvi naziv bio je „Most kralja Petra Karađorđevića”, a na početku Drugog svetskog rata most je srušila jugoslovenska vojska kako bi usporila napredovanje nacista. Nemci su potom popravili most, pa je bio ponovo oštećen u bombardovanju 1944. godine, da bi ga Nemci po povlačenju iz Beograda uništili.

Obnovljen je 1946. godine i ponovo su na njemu radile firme iz Nemačke. Saobraćaj je svečano tada pustio Josip Broz Tito koji mu je dao naziv Most Crvene armije. Poslednja velika sanacija na Pančevačkom mostu bila je 1965. godine.

Izvor: DANAS
Foto: BOJAN CVEJIĆ