Titova jahta predmet spora, Rijeka želi da je obnovi, hrvatski nacionalisti se zgražavaju

NA_VODI_brod_tito03Rijeka, grad koji 2020. godine treba da postane kulturna prestonica Evrope, želi da obnovi i prikaže rđom nagrizenu jahtu „Galeb“ nekadašnjeg jugoslovenskog lidera Josipa Broza Tita, ali je to izazvalo zgražavanje hrvatske nacionalističke ekstremne desnice, piše „Njujork tajms“.

Gradski zvaničnici su odvojili 20 miliona evra da bi popravili propalu gradsku infrastrukturu, a razmišljaju i da odvoje 30 miliona evra za finansiranje kulturne obnove.

Kao centralni simbolični deo tog preobražaja odabran je pomorski relikt prošlosti – gotovo 80 godina star „Galeb“. Nekada slavni brod mornarice bivše Jugoslavije, koji je korišćen i za obuku, već godinama rđa u rječkoj luci.

„Galeb“ sada pruža nadu za Rijeku koja se bori da oživi svoju privredu, nakon gotovo kolapsa teške industrije i proizvodnog sektora krajem 1980-ih godina. Ako bude kako su gradski zvaničnici zamislili, Titova jahta će postati muzej u kome će biti prikazana složena istorija Rijeke i poslužiti kao mesto nacionalnog ponosa.

 

NA_VODI_brod_tito02Titovo kontroverzno nasleđe, međutim, ugrožava taj plan, piše „Njujork tajms“. Ekstremno desničarski nacionalisti, koji su se poslednjih godina ulili u glavni tok hrvatske politike, tome se žestoko protive. Oni su odlučni da sahrane Titovu komunističku istoriju i ožive narativ Nezavisne drzave Hrvatske iz Drugog svetskog rata.

Tita, koji je svojevremeno bio slavljen i koga su se plašili, neki opisuju kao heroja antifašističke borbe koji je šest jugoslovenskih republika, među kojima i Hrvatsku, držao zajedno. Drugi ga nazivaju komunističkim diktatorom koji je očistio svoje neprijatelje.

Tito je jahtu „Galeb“, izgrađenu 1938. u Đenovi, koristio kao svoju ploveću rezidenciju, kao jugoslovensku ambasadu i kao brod za zabave. Na njoj je ugostio svetske lidere i holividske zvezde, poput Elizabete Tejlor i Ričarda Bartona.

Kao jugoslovenski predsednik, Tito je na „Galebu“ obavio 49 putovanja na četiri kontinenta, uključujući državnu posetu Britaniji 1953. godine, gde je bio prvi komunistički lider koji se posle rata susreo sa Vinstonom Čerčilom.

Izvor: THE NEW YORK TIMES