Čovek kog je progutao nilski konj

NA_VODI_nilski_konj01„Nilski konj koji je probao da me ubije, nije mi bio nepoznat, on i je smo se sretali mnogo puta. Imao sam 27 godina i radio sam kao safari-vodič, vodio sam klijente niz Zambezi reku u blizini Viktorijinih vodopada. Radio sam na toj reci godinama i taj stari, mrzovoljni bik od dve tone mi je povremeno gotovo izazivao srčani udar. Naučio sam da ga izbegavam. Nilski konji zauzimaju teritoriju i znao sam gde je najizvesnije da će biti u bilo koje vreme.“

Tog dana sam klijente poveo sa tri vodiča – Majkom, Benom i Evansom, svi u kajacima. Bili smo skoro na kraju ture, padao je mrak i uživali smo u miru. Jak udarac koji sam osetio od pozadi me je iznenadio.

Okrenuo sam se na vreme da vidim Evansa, koji je ispao iz svog čamca, leteo je kroz vazduh. Njegov kajak, sa dvoje klijenata koji su i dalje bili u njemu je bio podignut do pola iz vode i nalazio se na leđima ogromnog nilskog konja.

U blizini se nalazila gomila stena i viknuo sam najbližem vodiču da sve odvede tamo, na sigurno. Onda sam okrenuo svoj čamac i brzo odveslao do Evansa.

Nagnuo sam se da dohvatim njegovu ispruženu ruku, ali baš kada smo se gotovo dodirnuli prstima, nastupio je mrak. Nije bilo nikakvog prelaza, osećaja da se približava opasnost. Bilo je kao da sam odjednom oslepeo i ogluveo.

Bio sam svestan da su mi noge u vodi, ali moj gornji deo tela je bio skoro suv. Kao da sam bio zarobljen u nekoj sluzi. Osećao sam užasan smrad koji je podsećao na sumpor, pokvarena jaja i neverovatno jak pritisak na grudni koš. Moje ruke su bile zarobljene, ali sam uspeo da oslobodim jednu, pipao sam oko sebe – moj dlan je prešao preko dlakave njuške nilskog konja. Tek tada sam shvatio da sam pod vodom, i da mi je trup zaglavljen u njegovim ustima.

Otimao sam se koliko god sam mogao i u par sekundi, kada je otvorio čeljust, uspeo sam da pobegnem. Plivao sam ka Evansu, ali me je nilski konj opet napao, ponovo me je vukao ispod površine vode. Nikada nisam čuo da nisli konj ponavlja napad kao tada, ali očigledno je želeo da me ubije.

Nilski konj u ustima ima velike kljove, sekutiće i gomilu manjih zuba za žvakanje. Bilo je kao da me žvaće bik- Doktor je kasnije izbrojao skoro 40 ubodnih rana i ujeda na mom telu. Životinja je jednostavno poludela, bacao me je po vazduhu i ponovo me hvatao, tresao me kao pas lutku.

Onda smo ponovo potonuli na dno i sve je utihnulo. Sećam se da sam gledao gore kroz zelenu vodu duboku tri metra kroz koju je prolazila žućkasta svetlost s površine i pitao se ko će od nas dvojice duže zadržati dah. Moja krv je išla na gore u oblacima, i preplavio me je osećaj prepuštanja. Nisam imao pojma koliko dugo smo bili pod vodom, vreme prolazi jako sporo kada si u ustima nilskog konja.

Odjednom je ispilvao na površinu i ispljunuo me. Majk me je i dalje čekao u kajaku i uspeo da dovesla do mene. Bio sam u užasnom stanju. Moja leva ruka je bila smrskana, kao kaša, krv je liptila iz rana na grudima, a kada mi je pregledao leđa Majk je video toliko jezivu ranu da su mi se kroz nju videla pluća.

Srećom znao je prvu pomoć i uspeo je da zaustavi krvarenje na grudima sa omotačima u kojima mi je stajala užina. To je sasvim sigurno sprečilo kolaps mojih pluća i spasilo mi život.

Slučajno je u blizini bio tim lekara i uz njihovu pomoć sam poživeo dovoljno da me prebace do bolnice sa hirurgom. Upozorio me je da će verovatno morati da mi odstrani obe ruke i donji deo povređene noge. Na kraju sam izgubio samo lavu ruku, a ostalo su uspeli da zakrpe.

Evansovo telo je pronađeno dva dana kasnije pored reke. Pokušali smo da nađemo i obijemo nasilnog nilskog konja, ali izgleda da se sakrio. Ubeđen sam da sam ga sreo još jednom. Dve godine kasnije sam vodio ekspediciju niz Zambezi i kada smo prošli pored mesta na kom se desio napad, ogromni nilski konj je izronio iz vode pored mog kanua. Vrisnuo sam tako glasno da su ljudi koji su bili sa mnom rekli da nikada nisu čuli nešto slično. Ponovo je zaronio o nikada ga više nisam video. Kladio bih seu svoju ušteđevinu da je to bio isti nilski konj koji je rešio da njegova reč bude poslednja“, ispričao je Templer koji je danas motivacioni govornik.

Portal NA VODI