Rusija „zakopava“ Suecki kanal

NA_VODI_suecki_kanal02Severni morski put vekovima je budio maštu radoznalih putnika i avanturista. To je bila najopasnija trasa koju je brod prvi put preplovio tek 1878. godine.

Danas on već postaje rival Sueckom kanalu, a kruzeri, što je nekada bilo nezanimljivo, nude putnicima mogućnost da vide još netaknutu prirodu, prekrivenu ledom.
Put preko Severnog ledenog okeana dugo je bio nepristupačan: suviše opasan višegodišnjim ledom koji se ne topi ni leti, njime su mogli da plove samo ruski atomski ledolomci. Međutim, promena klime dovela je do topljenja leda i buđenja starih želja. Danas je on glavna arktička morska arterija Rusije.

Počevši od Barencovog mora, severna morska trasa prolazi preko Kaskog, Laptevskog, Istočno-sibirskog i Čukotskog mora. Brodovi ovom trasom prevoze opremu, gorivo, hranu, drva, ugalj, građevinski materijal itd.

Ključne luke su: Murmansk, Arhangeljsk, Nordvik, Ambarčik, Igarka, Dudinka, Dikson, Tiksi, Pevek, Providenije. One koje se nalaze u zapadnom delu Arktika su vrlo savremene — poput norveških. Međutim, istočni deo se tek razvija, slaba je putna infrastruktura, ali ni to više nije divljina.

„Severni morski put je najkraća morska ruta iz Azije u Evropu. Što kraći put, jeftiniji je prevoz, a znači i niža cena robe. A ovde je u pitanju veliki novac. Tj. to će biti plus za ekonomiju naše države“, smatra ruski ekspert Aleksandar Mozgovoj.

Prevoz robe iz jugoistočne Azije (Kine, Japana, Koreje) i Severne Evrope ovim putem je profitabilniji nego južnom trasom, preko Sueckog kanala. U avgustu ove godine ruski tanker sa gasom „Kristof de Maržeri“ prešao je put od Norveške do Južne Koreje za svega šest i po dana, i to bez pomoći ledolomaca. To je za 30 odsto brže nego preko Sueckog kanala.

Porast protoka robe Severnim morskim putem već je vidljiv. Prošle godine je dostigao rekord od 7,3 miliona tona, što je za 35 odsto više nego godinu ranije. Međutim, postoje i problemi. Plovidba je zasad moguća samo tokom šest meseci u godini, vrlo je hladno i vetrovito, a potrebni su i posebno iskusni kapetani za ovakvu plovidbu. Nije isto ploviti južnim morima i na Arktiku. Uz to, ni svi brodovi nisu predviđeni za arktičku hladnoću. Problem je i to što je ruska severna obala slabo naseljena i u slučaju neke nesreće, obližnja luka za popunjavanje zaliha hrane i vode, kao i ozbiljan remont broda, mogu biti prilično udaljeni. Na tom problemu se aktivno radi. Grade se luke sa svim pratećim funkcijama: spasilačkom službom, remontnim centrom, aerodromom, i železnicom. Ovo će smanjiti rizike i povećati privlačnost komercijalnih prevoznika.

Treba da osiguramo navigaciju tokom čitave godine, što će nam omogućiti atomski ledolomci koje sada gradimo, i mogućnosti plovidbe brodova ledene klase (kao što je ’Kristof de Marferi‘) kojima će se izvoziti energenti. Drugo, treba po novim trgovačkim koridorima da se razvija lučna infrastruktura kao neka alternativa koji će omogućiti realno efikasnije smanjenje puta preko Severnog morskog puta. I treće, treba da se pojavi hrabar prevoznik koji će reći: Da, ja sam spreman da rizikujem i i krenem sa kontejnerima na Severni morski put. Zasad oni idu pojedinačno. Ako uspemo sva tri događaja da iskombinujemo, vrlo brzo ćemo videti razvoj Severnog morskog puta“, smatra Aleksej Rahmanov, predsednik „Ujedinjene korporacije za brodogradnju“.

Ima dosta zainteresovanih za ulaganje u ovaj projekat. Između ostalih, Kina i Japan žele da diversifikuju transportne puteve ka Evropi: postoji mogućnost spajanja kineskog projekta „Jedan pojas jedna put“ sa Severnim morskim putem. I Japan razmišlja pragmatično: tranzitna ruta iz Jokohame do Hamburga Severnim morskim putem iznosi 6.600 morskih milja, dok preko Sueckog kanala 11.400. Ovim bi se smanjilo putovanje iz Japana u Evropu ruskim severnim putem za 40 odsto.

Prema novoj redakciji državnog programa za socijalno-ekonomski razvoj Arktičke zone, Rusija će uložiti u infrastrukturu Severnog morskog puta oko pola milijarde evra. Očekuje da uz sva ulaganja do 2029. godine prevoz robe preko Severnog morskog puta može porasti 11 puta, a da će do 2035. godine u arktičkom regionu ploviti osam novih ledolomaca. Već sada Rusija poseduje najveću flotu ledolomaca na svetu.

Očekuje se da će posle 2050. godine severna trasa biti otkrivena za plovidbu preko čitave godine, bez korišćenja ledolomaca. Uzimajući u obzir topljenje ledenog pokrivača na Arktiku, ubrzanu eksploataciju prirodnih resursa iz Arktičke zone, koja se trenutno smatra najbogatijom u svetu, prevoz robe sa jednog kraja Evroazije, može se očekivati da ovaj region, koji je sada jedan on najnenaseljenijih u svetu, oživi i procveta.

Malo je ko verovao početkom 21. veka da Suecki kanal može dobiti alternativu. Stalni ratovi u ovom području, pojava pirata, dovode u sumnju bezbednost ovog puta. Nema nikakve dileme da će Severni morski put kao međunarodna transportna arterija u budućosti postati ozbiljan konkurent tradicionalnim trgovinskim putevima, ne samo po bezbednosti, već i po kvalitetu, cenama i usluzi.

Izvor: SPUTNIK NEWS