Imate čamac? Ispunili ste pola uslova da zarađujete više od milion dinara godišnje

NA_VODI_riblja_pijaca01Mreža, motorni čamac, licenca i dozvola, potrebni su vam da bi ste se bavili privrednim ribolovom, a u zavisnosti gde lovite godišnje možete da zaradite od 800.000 do 1,2 miliona dinara.

Potreba za ribarima i njihovim ulovom itekako postoji, a riba naročito ima tražnju kad je vreme posta.

Ukupna proizvodnja i ulov ribe u Srbiji 2016. godine dostigla je 8.943 tona, od čega je dve trećine proizvodnja ribe u ribnjacima. Trećina je ulov profesionalnih i rekreativnih ribara. Srbija je, međutim veliki uvoznik ribe i prerađevina. Prošle godine uvezeno je 34.918 tona za 89,24 miliona dolara, što samo ukazuje da posla za ovu delatnost itekako ima.

U Srbiji se privredni ribolov, obavlja na tri reke – Savi, Dunavu i Tisi, a najviše se love som, smuđ, kečiga, šaran i bela riba. Ovaj posao zbog vremenskih prilika (hladnoća, sneg, kiša, jak vetar) godišnje traje od 200 dana, a na području Đerdapa i nešto manje 160. Međutim, da bi se bavili privrednim ribolovom neophodan je i početni kapital i to minimum 600.000 dinara.

- Potrebna je licenca koja se dobija od ministarstva zaštite životne sredine za obavljanje privrednog ribolova, koja košta oko tri hiljade dinara. Da biste dobili licencu, neophodno je znanje iz poznavanja riba i zakona. Takođe morate da imate položeno za upravljanje čamcem, kao i da imate čamac registrovan na vas i to za namenu privredni ribolov – objašnjava Dragoljub Ristić, predsednik Asocijacije alasa Srbije.

 

Čamac, motor, dozvola…

Predočeno u novac, pristojan čamac kako objašnjava naš sagovornik košta oko hiljadu evra, motor (osam konja) je nešto skuplji, oko hiljadu i po. Godišnje se plaća registracija za čamac 14.000 dinara. Takođe potrebno je imati i dozvolu za privredni ribolov, koju izdaje javno preduzeće ili savez koji gazduju određenim ribarskim područjem.

- Privredni ribolov je dozvoljen samo na Savi, Dunavu i Tisi, dok je na ostalim rekama on zabranjen. Ribarska područja su podeljena, a dozvola se plaća onome ko gazduje određenim delom reke – „Srbijašume“, „Riverprotekt“, Nacionalni park Đerdap, „Vojvodinašume“, Ribolovački savez Vojvodine, „Vojvodinavode“, Rezervati prirode „Zrenjanin“. U zavisnosti gde se obavlja ribolov, godišnje za dozvolu je potrebno izdvojiti od 70.000 do 140.000 dinara – ističe Ristić.

 

Zarada od 800.000 do 1,2 miliona dinara

Zarada privrednog ribara kreće se od 800.000 do 1,2 miliona dinara godišnje, dok su troškovi od 400.000 dinara (gorivo, amortizacija, dozvole…). Dobra vest je da je nedavno za četvrtinu smanjen paušal za ovu delatnost i to na inicijativu Asocijacije alasa Srbije koje je član Grupacije za ribarstvo pri Privrednoj komori Srbije.

- Poreska osnovica za paušalno oporezivanje privrednih ribara smanjena je sa 75 na 50 procenata, čime su znatno umanjeni i troškovi poslovanja u ovoj privrednoj grani. Prema ranijoj uredbi mesečni troškovi privrednih ribara za paušal iznosili su i do 28.000 hiljada, a sada u proseku su 20.000 dinara. Na inicijativu PKS delatnost ribolova je iz 3. grupe paušalnog oporezivanja prebačena u 2. nižu grupu – kaže Mirjana Miščević, savetnik u Udruženju za stočarsku proizvodnju i preradu stočarskih proizvoda PKS.

Autor: DANIJELA NEŠIĆ (Blic)