Gruba igra kojom ćete biti oduševljeni, a posle prvog treninga najgore je ne pojaviti se na sledećem

NA_VODI_hokej02Svaka priča o podvodnom hokeju počinje jednim imenom – Alan Blejk. On je 1954. godine osmislio „zimsku razonodu za britanske ronioce“.

Ova izuzetno dinamična igra (tada poznata kao „Octopush“) imala je isprva cilj da i tokom hladnih meseci ronioce „čuva“ u top formi, piše Glossy. Međutim, kako je njena popularnost rasla, 1980. održano je prvo zvanično svetsko prvenstvo, u Vankuveru. Od pet zemalja koje su učestvovale u takmičenju (Kanada, Holandija, SAD, Velika Britanija i Australija) Holandija je osvojila zlato, ali svima je bilo jasno da je ovo sport koji će omađijati svet.

„U autobusu sam se upoznao sa jednim čovekom, ime mu je Dejan. On mi je rekao za podvodni hokej. Posle šest meseci sam došao i upoznao se sa celom ekipom…“ kaže Marko Vuksanović, jedan od članova kluba Calypso sa kojima samo razgovarali.

Osim što je veliku popularnost stekao u Velikoj Britaniji, Južnoj Africi, Francuskoj i još oko 60 zemalja širom sveta, podvodni hokej aktivno se igra i u Srbiji.

Prožet adrenalinom kome je teško odoleti, ovaj sport stigao je kod nas pre oko 20 godina, kada je žena koja se ne boji nepoznatog iz Južnoafričke republike umesto suvenira ponela prve palice i pakove.

Kao jedini trodimenzionalni sport koji se igra na dnu i na dah, privlači dosta pažnje.

 

NA_VODI_hokej05„Ne morate da budete profesionalni ronilac, ali treba da imate savladanu tehniku plivanja i da budete dobro utrenirani“, izjavila je jednom prilikom naša rekorderka u ronjenju i vlasnica kluba Calypso, Božana Ostojić.

Iako mnogi smatraju da je podvodni hokej isključivo muški sport, srpsku prestonicu krasila je ekipa devojaka kojima je malo ko smeo da izađe na crtu. Mladi, stari, suviše zauzeti, sanjari… nema onih koji bi odoleli. Kažu da nakon što probate, najgore što može da vam se dogodi je da se ne vratite pod vodu.

Svaki igrač mora imati masku za ronjenje, disaljku, palicu, peraja, kapicu (poput vaterpolo kapice sa štitnicima za uši, označenu brojem, crnom ili belom bojom, kako bi se raspoznavali igrači) i zaštitne rukavice.

„Najopasnija povreda je pucanje bubne opne. To na utakmici ne može da se dogodi, jer imamo kapice koje nam štite bubne opne, ali na treninzima (ukoliko igrač nema kapicu)… moguće je, kada se pravi okret“, kaže Milan.

Pak težak do 1,5 kilograma izrađen je od olova, ali obložen plastikom. Utakmica traje dva puta po 15 minuta, sa tri minuta odmora (između poluvremena). Pravila se moraju poštovati i utakmice se mogu pratiti.

„Podvodni hokej se u svetu gleda tako što postoji 5 kamera, na svakom ćošku se nalazi po jedna. Tu je i jedan ronilac sa bocom koji ide sa kamerom levo i desno i to se sve snima, projektuje na video bim, što je veoma zanimljivo za posmatrače“, navodi Ivan Angeli, jedan od starijih članova ekipe Calypso.

Da biste se bavili ovim sportom nije neophodno da drastično promenite svoj životni stil. Preporučuje se dobra briga o zdravlju, otvoreni um, pametno raspolaganje vremenom, trebalo bi da znate makar samo da plivate i da budete radoznali kao nekada, kada vam je podvodni svet bio nedokučiva misterija.

 

NA_VODI_hokej03„Nisam znao da zaronim. Zaista nisam znao da zaronim. Nisam imao nikakvu opremu. Osećao sam se nemoćno. Presudni trenutak za mene bio je kada sam ušao u svlačionicu i našao jednu masku. Pitao sam da li je nečija, rekli su mi da nije ali da sutra kada dođem na trening pitam isto pitanje svakoga iz tima. ‘Ako se ispostavi da nije ničija onda je tvoja’. Došao sam ponovo, pitao sam sve, od čoveka do čoveka, niko se nije javio, pa je ta maska ostala moja. A pre toga sam igrao sa naočarima i štipaljkom za nos…“, Marko Bogićević.

Članovi tima Calypso sa kojima smo razgovarali su mladići raznih dobi i interesovanja. Podvodni hokej čvrsto ih vezuje, te su s lakoćom objašnjavali koliko im je ovaj sport i okruženje od pomoći. Jednoglasno smatraju da nema toga čega biste morali da se odreknete isključivo da biste se bavili podvodnim hokejom. Biti timski igrač je ono što se od vas traži, kao i da nikada do kraja ne utolite glad za igrom, „na terenu“ i van njega.

„Najduže sam ovde. Trudim se da sa mlađima ‘lobiram’ za ovaj sport. Ali odricanje (zarad ovog sporta) je veoma subjektivna stvar. Svako za sebe procenjuje čega je spreman da se odrekne ili ne; ja nisam pušač (na primer), jer mislim da bi mi to smetalo. A kažem (malo pre) ‘progres’ jer si testiran sa svih strana. Ne mislim samo na sport, već i na život uopšte“, Stefan Ljiljak.

 

NA_VODI_hokej04Kao što u vodi svako ima svoj zadatak, tako i na suvom jedni drugima izlaze u susret, po pitanju bilo čega. Ova naizgled ekstremno gruba igra za njih je apsolutni broj jedan na listi.

„To je mnogo više od ljubavi… Imam ja i devojku pa ne treniram sa njom!“ rekao je kroz šalu Dejan Simić, koji slovi za igrača koji je najviše ljudi „doveo“ u tim.

Milorad Čavić, Čak Noris, Vladimir Putin, Ivana Španović, Al Kapone, samo su neka od poznatih imena koje bi igrači rado pozvali na igru!

„Između mene i nekih od ovih novih igrača postoji dve decenije razlike. Ali, mi se i dalje družimo. Vodimo jedni o drugima računa, mi stariji smo iskusniji, finansijski ‘potkovani’, ali za 20 godina oni će to isto činiti za mlađu ekipu. Timski duh je ono što preovlađuje“, smatra Ivan.

 

NA_VODI_hokej06Zašto se onda, po njihovom mišljenju, ljudi ipak pre opredeljuju za vaterpolo, a ne za podvodni hokej?

„Vaterpolo se igra iznad vode, vidi se mah, vidi se šut, igra se bolje vidi… A da bi ljudi videli podvodni hokej moraju da spuste glave, da uđu u vodu“, kaže Milan.

Posebno ukoliko vapite za promenom u životu i u vama „čuči“ imalo sportskog duha, nemojte prezati od zaranjanja. Svakako da ćete da izronite i udahnete, ali „kupiće“ vas prirodna dinamika igre. Možda ne spada u sportove kojima se možete profesionalno baviti, ali i te kako jeste nešto što u vama može probuditi veliku strast. Ima li šta lepše od dobrog društva, gde svi (ne)dišu za jednog i jedan za sve?

Izvor: Glossy.rs
Foto: Podvodni hokej Srbija