„Dunav“ i „Sava“ plove i bez para

NA_VODI_studenti02Na studentskom takmičenju u Sen Tropeu brodovi koje su projektovali, programirali i ručno izradili akademci beogradskog Mašinskog fakulteta, nadmašili su čak i plovila čije je pravljenje finansirala kolumbijska vlada.

Kada im je stigao poziv za učešće na prestižnom međunarodnom takmičenju u brodogradnji „Hidrokontest 2017” studenti Mašinskog fakulteta žestoko su se kolebali da li da prihvate izazov koji ih je ovog septembra očekivao u Francuskoj. Ne zbog sumnje u svoje znanje i sposobnost da projektuju, programiraju, sastave brod i pobede u trci sa njim, već zbog bojazni da neće imati novca za gradnju dva neophodna plovila i odlazak sa njima na akademsko takmičenje u Sen Trope.

Vetar u leđa dao im je ceo kolegijum beogradskog fakulteta, na čelu s profesorom Milanom Kalajdžićem, docentom na Katedri za brodogradnju, koji je i primio poziv organizatora, švajcarske fondacije „Hidros”.

Umesto minimalnog budžeta, proračunatog na oko 15.000 evra, studenti su od sponzora jedva sakupili 5.000 evra. Uz majstorsku dovitljivost, od januara do septembra uspeli su u holu katedre za brodogradnju da izrade „Dunav” i „Savu”, brodove na daljinsko upravljanje kojima su pre desetak dana zablistali u dve takmičarske discipline i osvojili drugo i treće mesto. U svetu mladih brodograditelja ove sezone plasmane ispred njih zauzeli su samo švajcarski akademci, sa svoja tri tima, od kojih je svaki imao budžet od oko 100.000 evra.

Tim iz Lozane u Francusku je dopremio brod vredan 25.000 evra, što je pet puta više od ukupnog budžeta koji su naši akademci skrpili za izgradnju plovila, put i boravak u Sen Tropeu od deset dana, koliko traje takmičenje.

– Taj njihov čamac, opremljen senzorima, imao je tako savremenu elektroopremu da je naspram našeg podsećao na svemirski brod. A svaki njihov tim vukao je celu radionicu za sobom, bukvalno isto kao da su takmičari Formule jedan. Zinuli su od čuda kad smo mi usred takmičenja iz torbe izvukli testeru i počeli da režemo poklopac broda kako bi on bio lakši i kako bismo povećali šanse da ih pobedimo. Moguće je da bi nam to i pošlo za rukom da nam 20 metara pred ciljem nije otkazao deo elektronike. Razlog je taj što smo je prebacivali s broda na brod, kako je koji dolazio na red za takmičenje, jer nismo imali novca da kupimo sistem upravljanja i za „Dunav” i za „Savu”. U toj brzini nismo dobro prespojili kablove i sistem nije izdržao do kraja takmičenja – objašnjava Stefan Rudaković, vođa petnaestočlanog tima sa „Mašinca”, nazvanog „Beogradsko ušće” („Confluence Belgrade”).

Koliko su neki timovi „nabudžili” svoja plovila govori podatak da su Kolumbijci sa obale upravljali brodom pomoću naočara daljinski povezanih sa kamerom na palubi, koja se okretala kako oni okrenu glavu. Sponzor za izradu plovila bila im je kolumbijska vojska. Za to vreme srpski brodograditelji su trčali obalom dovikujući se i prateći brod, navigujući pomoću upravljača koje su skinuli sa igračaka. Znanjem i dovitljivošću uspeli su da i Kolumbijce ostave za sobom.

– Kako bismo uštedeli, na fakultetu smo napravili kostur, model i kalup „Dunava”, dugačkog nešto više od tri i širokog oko pola metara. On je bio naš favorit, a među 22 ekipe iz 14 zemalja bili smo možda i jedina koja je ručno napravila brodove. Dosetili smo se pa smo po završetku „Dunava” samo pregradili kalup i iz njega izlili manji brod, „Savu”, veličine 2,4 puta 0,55 metara. Učinili smo to da zadovoljimo kriterijum takmičenja da pored većeg broda za trku i prevoz teškog tereta od 200 kilograma, imamo i taj lakši brodić, za prevoz tereta od 20 kilograma. Ispostavilo se da je baš brod „Sava” ušao u finale trke i da smo imali posebnu elektroniku i za njega, verujem da bi čak bio i pobednik – objasnio je Aleksa Suvačarov, tim menadžer „Beogradskog ušća”, i dodao da je taj nedostatak i rabljenje jednog kompleta elektronike bio razlog što nisu imali gotovo nikakve šanse da pobede u trećoj disciplini – trci izdržljivosti.

Kako su mudro uspeli da se pripreme za takmičenje, krpeći se pomoću „štapa i kanapa”, tako su i nedostatak novca i rezervnih delova na samom nadmetanju nadomestili velikim srcem i dovitljivošću.

– Družili smo se i pomagali ostalim takmičarima. Švajcarcima smo pred start trke, u kojoj su nas za dlaku pobedili, savetovali da zamene propeler, jer smo videli da im postojeći ne valja. Poslušali su nas i pobedili. Ali su zato i oni nama pomogli kada smo u probnoj trci oštetili mali brod i dali nam alat da ga popravimo. Studenti brodogradnje iz Atine takođe su nam mnogo pomagali, a o Hrvatima da i ne pričamo. Bez njihovih saveta teško da bismo uspeli da povežemo svu elektroniku za upravljanje brodovima – naglašava Đorđe Branković, pi-ar tima, i dodaje da će ta saradnja biti nastavljena, jer su početkom ove nedelje dobili poziv Tehničkog fakulteta u Rijeci da ih posete.

Podrška drugara barmena

Na četvrtom takmičenju studenata brodogradnje iz celog sveta akademci sa beogradskog Mašinskog fakulteta osvojili su i laskavu nagradu „Hidrokontest spirit”, namenjenu ekipi koja je pokazala najvedriji duh, najviše fer-pleja, pozitivnih vrednosti, drugarstva i najnesebičnije pomagala drugim takmičarima.

– To je jedina nagrada za koju, pored žirija, glasaju i takmičari. Osvojili smo je jednoglasno. Pored saveta koje smo davali drugima, po cenu da nas pobede, što je bio slučaj sa Švajcarcima, tome je najviše doprineo kolega Igor Đorđević, koji je i profesionalni barmen. Studente iz svih 14 zemalja do pet ujutru iz noći u noć ujedinjavali su njegovi kokteli, koje smo ispijali u pauzama između popravki i čišćenja brodova – šaljivo objašnjava Đorđe Branković.

Izvor: POLITIKA