Najbrutalniji napad ajkula, ikada zabeležen, trajao je četiri dana (Video)

NA_VODI_napad_ajkula01Američki ratni brod „USS Indianapolis“ dostavljao je ključne delove potrebne za atomsku bombu u mornaričku bazu na pacifičkom ostrvu Tinijan, a planirano je bilo da 6. avgusta 1945. tim oružjem napadnu Hirošimu.

Međutim, 28. jula „Indijanapolis“ je isplovio iz Gvama bez pratnje i trebalo je da se sretne s bojnim brodom „Ajdaho“ u zalivu Lejt, a zajedno da pripreme invaziju na Japan. Sledeći dan je bio miran, ali posle ponoći, „Indijanapolis“ je iznenada napala i potopila japanska podmornica, lansirajući torpedo i zapalivši brodski rezervoar od 13.000 litara goriva za avione.

Još jedan torpedo pogodio je sredinu broda, izazivavši lančanu reakciju eksplozija i brod je potonuo za samo 12 minuta. Od 1.196 ljudi na brodu, samo 900 ih je preživelo udare i dospelo u vodu, a potonuće broda bio je tek početak najgore noćne more.

Njihova muka je svedočanstvo onog što se smatra najgorim napadom ajkula u istoriji.

Kad je sunce izašlo 30. jula, preživeli su ga dočekali plutajući po okeanu. Prsluci za spasavanje su bili retkost, a preživeli su tražili one mrtve kako bi ih skinuli s njihovih tela. Da bi stvorili privid nekog reda, preživeli su počeli da formiraju grupe, a neke su imale i više od 300 ljudi, u otvorenim vodama, čekajući spas.

I dok su američki marinci čekali spas, miris krvi ranjenih privukao je stotine morskih nemani.

Vrlo brzo, izloženi su napadima nemilosrdnih morskih predatora, bez ikakve zaštite. Morske pse su privukli zvuci eksplozije, potonuće broda i tragovi krvi povređenih.

Prve noći, ajkule su se fokusirale na plutajuće mrtvace, no panični pokreti preživelih i lupanje po vodi kojim su ih hteli oterati privukli su ih još više.

Kako su se ajkule usmerile prema živima, posebno ranjenima, mornari su pokušali napraviti tzv. karantin ljudi s otvorenim ranama.

Čim bi neko umro, odgurnuli bi njegovo telo daleko, u nadi da će dobiti malo predaha. Brojni preživeli su bili paralisani od straha, pa nisu mogli ni da jedu ni da piju ostatke hrane sakupljene s potonulog broda.

Jedna je grupa napravila kobnu grešku — otvorili su konzervu mesa i ajkule su počele da pristižu. Ostali su tada pobacali sve meso koje su imali. U noći su se čuli urlici, a prizor čoveka koji bi samo zajecao pre nego bi ga morski pas povukao ispod površine, scena je koju niko od preživelih nije mogao zaboraviti.

Ajkule su ih napadale i grizle danima, a naznake spasavanja nije bilo.

Mornarička obaveštajna služba presrela je poruku iz japanske podmornice koja je torpedovala „Indijanapolis“, ali su je zanemarili smatrajući to trikom koji bi privukao američke brodove.

U međuvremenu, napušteni ljudi su shvatili da im je najbolja šansa za preživljavanje da ostanu u velikim grupama, u samom centru. Oni na marginama bili su najizloženiji morskim psima. Kako su dani prolazili, veliki broj ljudi podlegao je gladi, vrućini i halucinacijama izazvanim morskom vodom. Oni koji su pili vodu doživljavali su napade ludila, pena im je izlazila na usta, vikali su na morske pse, jecali, zapomagali i bili napadnuti.

Budući da su postajali velika pretnja drugima kao i mamac ajkulama, često su ih sami potapali i tako im prekraćivali muke spasavajući i vlastite živote.

U 11 sati ujutro njihovog četvrtog dana u vodi, američki je avion uočio preživele i pozvao pomoć. Posle nekoliko sati stigao je drugi avion kojim je upravljao poručnik Adrijan Marks. Videvši uživo napade morskih pasa, oglušio se o jasno naređenje i sleteo kako bi pomogao ranjenima.

Posle ponoći je pristigao brod „Ju-Es-Es dojl“, koji je spasao poslednje preživele. Od cele posade „Indijanapolisa“, koja je brojala 1.196 ljudi — preživelo je 317.

Takođe, tokom Drugog svetskog rata parobrod „Nova Škotska““, koji je prevozio oko 1.000 ljudi nedaleko od Južne Afrike i koga je potopila nemačka podmornica, iskusio je sličnu sudbinu kao „Indijanapolis“, ali je žrtava, u tom slučaju, bilo nešto manje.

 

Izvor: EPK