Zašto ne možemo da pobegnemo od komaraca?

na-vodi_komaracI najprijatnije letnje veče može da propadne zbog komaraca koji zuje oko nas. Čini se da nas u stopu prate kud god da krenemo, a američki naučnici tvrde da su otkrili zašto nikako ne možemo da im pobegnemo.

Grupa naučnika sa Tehnološkog instituta Kalifornije tvrdi da komarci za lociranje najbliže žrtve koriste olfaktorne, vizuelne i toplotne signale. Imajući u vidu da je reč o tri različite vrste čulnih informacija, komarce je veoma teško izbeći, pogotovu što mogu da osete naše prisustvo sa udaljenosti od čak 50 metara.

Da bi testirali svoju hipotezu, naučnici su obavili niz eksperimenata sa ženkama komaraca u aerotunelu, u okviru kojih su kontrolisali različite vrste čulnih signala da bi utvrdili pod kojim uslovima insekti najbolje reaguju. Prvo su ubacili visoku koncentraciju ugljen-dioksida u tunel – umesto vazduha koji čovek izdiše – i pustili insekte da prate taj signal.

U drugom eksperimentu, stavili su na dno tunela taman objekat koji je trebalo da služi kao vizuelni mamac. Ustanovili su da su komarci zujali oko njega kada je u tunelu bilo ugljen-dioksida, ali da za njega nisu bili ni najmanje zainteresovani kada nije bilo CO2. To znači da su komarci podložni vizuelnim nadražajima samo ako su prethodno bili privučeni mirisom.

“Naši eksperimenti pokazuju da ženke komaraca obraćaju pažnju na vizuelne karakteristike samo pošto su detektovale miris koji ukazuje na prisustvo domaćina. One ne gube vreme na istraživanje lažnih meta poput kamenja i vegetacije”, kaže rukovodilac istraživanja Majkl Dikinson.

Da bi videli koja temperatura privlači komarce, naučnici su jedan objekat zagrejali na 37 stepeni (prosečna telesna temperatura čoveka), a drugi ostavili na sobnoj temperaturi. Komarce je privukao topao objekat, nezavisno od toga da li je u tunel ubačen ugljen-dioksid.

“Ovi eksperimenti pokazuju da su vizuelna i toplotna privlačnost nezavisne jedna od druge”, objašnjava Floris van Brojgel. “One su nezavisne i ne moraju da se dogode tim redosledom, ali je to često slučaj zbog prostornog rasporeda signala: komarac može da vidi objekat sa mnogo veće udaljenosti, tako da se to obično prvo desi. Tek kada se približi objektu, detektuje i njegovu toplotu.”

Analizirajući reakcije komaraca u sva tri eksperimenta, naučnici su ustanovili kako ovi insekti nalaze žrtve. Sa udaljenosti 10-15 metara čulom mirisa detektuju ugljen-dioksid. To je ono što ih prvo privlači ljudima i drugim životinjama. Na udaljenosti 5-15 metara bivaju privučeni vizuelnim signalimaa. Najzad, kada se nađu na udaljenosti od jednog metra od domaćina, detektuju toplotne signale i još više se približavaju žrtvi.

“Čak i kada bismo mogli da zaustavimo dah na neodređeno vreme, disanje drugog čoveka u blizini stvorilo bi CO2, koji bi naveo komarce da se dovoljno približe da bi reagovali na vizuelni signal”, kažu naučnici.

Izvor: Sciencealert.com