Mornarska majica

NA_VODI_mornarska_majica01Napisao sam roman o istorijskom razvitku mornarske majice, koja je na Mediteranu mnogo više od elementarnog komada garderobe.

„Jedro nade“ („Laguna“, 2014), roman srpskog pisca iz Boke Nikole Malovića, prema autorovom priznanju, pisan je šest godina, a u njemu se prepliću tehnološka era i barok, istok i zapad, ljubav i pohlepa…

Radnja prati Nikolu Smekiju, ambicioznog modnog industrijalca iz Barija. On se na poziv gradonačelnice Perasta vraća u taj barokni bajkoviti grad da bi ponovo oživeo tradicionalnu proizvodnju mornarskih majica.

- Plavo-bele pruge su jedinica stila sveprisutnog pomorskog kulta, modni mit, ali i oličenje seksualnosti. Na primorju je svako ko nosi prugastu majicu hodajuća avantura – kaže za “Blic” Malović.

Nagrađivani pisac
Nikola Malović je rođen u Kotoru, živi i radi u Herceg Novom. Dobitnik je priznanja „Borislav Pekić“, „Laza Kostić“, „Majstorsko pismo“, „Lazar Komarčić“, “Pero despota Stefana Lazarevića” i Oktobarske nagrade grada Herceg Novog.

 

Koliko je vaš roman politički angažovan bez obzira na to što tretira istorijat komada garderobe?

- Mornarska majica je sakralni komad garderobe. Ruski vojnici je zovu mornarskom dušom. Ona determiniše sve svetske pomorce. Radi se o jedinici stila, kombinatornoj modnoj nuli. Prugasti dezen je najestetičniji, najseksualniji i najavanturističkiji, i sve vrijeme predstavlja vojnu uniformu. Ne postoji bolji način da se “obuče” roman koji je prvenstveno etički i humano angažovan, pa tek onda politički.

 

Da li je i antiglobalistički?

- Svakako. Za moto sam uzeo reči Miloša Miloševića, doživotnog admirala 13 vekova stare Bokeljske mornarice: “Naša perspektiva je u našoj retrospektivi”. Pritom, pod „naša“ mislim na lokalne perspektive svuda po svetu. Vidimo da se globalna perspektiva pretvorila u nadgledanu tiraniju i pravo jačeg. Ako nas već gledaju, treba da nam zavide kako uživamo u našim lokalnim mikrosvetovima koji ne podrazumevaju globalna pravila.

 

Opisujete čuvene bitke ali i snalažljivu seksualnost peraške gradonačelnice…

- Peraška gradonačelnica u mom romanu jeste prostitutka. Želeo sam da uvedem lik poštenog političara koji bez ikakvog zazora kazuje gde jeste to što mora da bude zarad dobrobiti entiteta na čijem je čelu. Moja se junakinja žrtvuje za dobrobit Perasta. Političari koje znamo prostituišu sebe zarad sebe, ne zarad nas.

 

Zašto je Perast zaslužio mitsko mesto u vašoj literaturi? Osim u “Jedru nade” Perast geografski određuje mesto radnje u vašim romanima “Prugastoplave storije” i “Lutajući Bokelj”

- Perast je barokni grad nalik bajci. Bio je mnogo puta mrtav tokom istorije. Imao je prvu pomorsku školu u ovom delu Evrope. U njegovoj blizini je crkva Gospa od Škrpjela koja “izlazi” ou mora. U XX veku je oživio je 1926. godine kada Kraljevina Jugoslavija tamo seli maritimnu manufakturu. Sve do 90-ih godina u njemu su se prozvodile mornarske majice što je lepa inspiracija za svakog pisca fine književnosti – rekao je Malović.

Portal NA VODI