Nemamo uragane, ali najveća opasnost vreba iz Zemuna

NA_VODI_oluja_zemun02Kad oluja dođe iz takozvane „babine rupe“ ili „babinog budžaka“, i stigne do Ušća iz pravca Zemuna, posledice mogu biti velike. Međutim, takve oluje su retke i nema razloga za paniku.

U pitanju su takozvane „superćelijske oluje“, koje uzrokuju veliku štetu, a posebno ako se razviju iznad Zemuna, jer su u toj oblasti termodinamički uslovi pogodni da nastavi da se kreće uz Dunav i uđe u rukavac kod hotela „Jugoslavija“. To je otvoren prostor u kome nema šta da spreči napredovanje oluje, koja na tom prostoru uzme maha, a u prošlosti je uzimala i živote.

Baš takva oluja je 1952. godine zadesila brod „Niš“ kod ušća Save u Dunav, čije potonuće se smatra jednom od najvećih tragedija jugoslovenskog rečnog brodarstva. „Dunavski Titanik“ je potonuo za svega tri minuta, a broj poginulih prelazi stotinu, ali nikad nije tačno utvrđen.

Superćelijska oluja dogodila se i 2014. godine, nakon što je podigla krovove stotinak kuća, uspela da prevrne šleper težak nekoliko desetina tona, u selu Šopić kod Lazarevca, a mesna crkva ostala je bez dela zvonika.

Utešno je što vremenske prognoze ukazuju da u narednom periodu nećemo morati da „istrpimo“ superćelijsku oluju, niti je ove pojave bilo u skorijoj prošlosti, iako je karakteristično da se na našim prostorima javljaju jednom do dva puta godišnje.

 

Kraljica svih oluja

„Superćelijske oluje“ nastaju u područjima nestabilne vazdušne mase, a nužan uslov nastanka je duvanje vetrova na različitim visinama. Obično pri tlu duva južni ili jugoistočni vetar, a na većim visinama zapadni ili jugozapadni. Ovakve oluje mogu trajati satima i nadvijati se nad velikim površinama, a mogu iznedriti i tornada i poplave, pri čemu izazivaju veliku štetu. Odlikuju se i fascinantnim izgledom oblaka kumulonimbusa.

 

Šta znači „babina rupa“

„Babin rupa“ je narodni naziv za pravac iz kojeg dolazi jaka kiša.

Izvor: Blic / Maša Milojković
Foto: Oliver Bunić / RAS Srbija