Tajna norveškog ostrva

NA_VODI_norveska02Na minijaturnom norveškom ostrvu Vardou uveliko se gradi novi američki radar, koji će omogućiti SAD da još pomnije prate dejstva ruskih nuklearnih podmornica, kojih u Barencovom moru ima sve više, piše „Njujork tajms“.

Mnogi lokalni žitelji su uznemireni zbog tog projekta. Vojska, međutim, uverava da je najnoviji sistem predviđen isključivo za „praćenje kosmičkog otpada“, navodi list.

Ribolovu, od kojeg žive generacije ostrvljana, praktično je došao kraj, a u poslednjih 20 godina broj stanovnika tog arktičkog ostrva gotovo se prepolovio.

Uprkos tome, lokalna energetska kompanija je proteklog meseca počela da radi na tome da se povećava dotok električne energije, pozivajući se na tajanstveni „porast potražnje za strujom“, piše autor teksta Endrju Higins i dodaje da je u podvodnom tunelu koji ostrvo spaja sa kopnom već postavljen debeli kabl.

Taj novi električni kabl i mehanizacija za prekopavanje zemljišta na vrhu stepenastog platoa sa kojeg se vidi Rusija ukazuju na to da u tom delu Arktika ipak postoji „biznis koji cveta“, primećuje autor.

Taj biznis podrazumeva, navodi Higins, neprestano špijuniranje ruskih nuklearnih podmornica sa balističkim raketama, kojih u Barencovom moru ima sve više.

Očigledno je da je dodatna struja potrebna za napajanje američke radarske stanice koja se gradi na ostrvu Vardou, piše „Njujork tajms“, posebno ukoliko se ima u vidu da se nedaleko odatle nalazi Kolsko poluostrvo, polarna ruska teritorija, bukvalno „načičkana tajnim vojno-mornaričkim bazama i zabranjenim vojnim zonama“.

 

Rusija – domonantni igrač na Arktiku

Ruski predsednik Vladimir Putin pojačava vojno i ekonomsko prisustvo svoje zemlje na Arktiku i to je jedan od njegovih prioriteta. On je, napominje autor, obećao da će Rusiju pretvoriti u „dominantnog igrača“ u toj oblasti.

To se objašnjava i činjenicom da tekuće klimatske promene vode otvaranju novih morskih puteva iz Azije u Evropu, daju mogućnost za osvajanje novih naftno-gasnih nalazišta i stvaraju novu arenu za suparništvo velikih država.

Prema rečima docenta Norveškog instituta za odbrambena istraživanja Katažine Žisk, suština usredsređenosti Moskve na Arktik jeste u tome što taj region igra najvažniju ulogu u ruskoj strategiji nuklearnog obuzdavanja i vojno-mornaričkoj strategiji.

„Glavni instrument“ te strategije jesu podmornice nove generacije „borej“. Svako od tih plovila može da nosi najmanje 12 balističkih raketa, od kojih svaka ima bojevu glavu sa nuklearnim punjenjem.

Prva podmornica iz serije „borej“ nosi naziv „Jurij Dugoruki“ i u sastavu je Severne flote Rusije. U planu je izgradnja osam takvih podmornica, navodi „Njujork tajms“.

Rusija u ovom trenutku ima više od 200 podmornica, među kojima je i šest 667BDRM „delfin“ sa nuklearnim raketama. Te podmornice se nalaze u bazama Kolskog poluostrva, na šezdesetak kilometara od Vardoa, navodi autor.

„To mesto je vrlo važno za Ameriku i za zapadni svet, pošto se odatle može pratiti ono što rade Rusi“, kaže u intervjuu za „Njujork tajms“ Lase Hauhem, bivši gradonačelnik Vardoa i veteran norveške vojno-obaveštajne službe.

„Rusija želi da sazna naše tajne, a SAD i Norveška žele da znaju čime se bavi Rusija. Tako se igra ova igra“, objašnjava on.

Ruski ambasador u Oslu nedavno je upozorio Norvešku da ne bi trebalo da bude naivna kada je reč o spremnosti Moskve da odgovori.

 

Licem u lice

„Norveška mora da shvati da će, ukoliko postane prednja ispostava NATO-a, biti prinuđena da se suoči licem u lice sa Rusijom i ruskom vojnom moći. Iz toga sledi da nikakvog mirnog Arktika više neće biti“, rekao je ruski ambasador Tejmuraz Ramišvili u intervjuu norveškim medijima.

„Rusija Vardo posmatra kao dragoceni cilj. U slučaju krize Vardo će biti jedno od prvih mesta koje će biti napadnuto“, izjavio je u intervjuu za „Njujork tajms“ potpukovnik Tormod Hejer, naučni savetnik u Norveškom odbrambenom univerzitetskom koledžu.

Prema njegovim rečima, Rusiju više od svega zabrinjava to što će uključivanje Vardoa u sistem protivraketne odbrane „ozbiljno oslabiti poslednje neosporne pretenzije Moskve na status velike države“, u čijoj je osnovi njen nuklearni arsenal i sposobnost da odgovori snagama podmorničke flote na Arktiku.

Istovremeno, gradonačelnik Vardoa Robert Jensen ne vidi osnovu za brigu i podržava izgradnju novog radara.

„Nikada nisam mislio da će Rusija početi treći svetski rat ovde“, naveo je on u razgovoru sa novinarom „Njujork tajmsa“.

Lokalno stanovništvo, međutim, strahuje da tajnovitost u vezi sa novim radarskim sistemom znači da vlasti prikrivaju opasnosti po zdravlje i druge moguće opasnosti, navodi se u tekstu.

Elektromagnetni impulsi koje emituje radarski sistem ometaju rad televizijskih i radio stanica. Pojedini žitelji govore što usled tih impulsa lokalne žene češće imaju pobačaje, a u gradskoj četvrti koja se nalazi u blizini zabranjene zone ljudi obolevaju od raka.

Bivši gradonačelnik, 72-godišnji Hauhem, uveren je da nikakve opasnosti za zdravlje nema.

„Radio sam u ovom objektu gotovo 30 godina, čak i unutar kupola, dok je radio radar. I šta? I dalje sam živ.“

Ekspert za radare iz Tehnološkog instituta Masačusetsa Teodor Postol uveren je da razmeštanje tako moćnog radara kao što je „Globus 3“ na ostrvu Vardou nema smisla ukoliko je njegov glavni cilj zaista da prati kosmički otpad.

Prema njegovim rečima, radarski sistem je, najverovatnije, namenjen za praćenje ruskih raketa.

Postol, ipak, sumnja da će ta protivraketna odbrana zaista početi da radi. On smatra da Moskva ima puno pravo na uznemirenost, iako je Pentagon uverava da SAD ne pokušavaju da oslabe ruske snage za nuklearno obuzdavanje.

Izvor: The New York Times