Nesportski ribolov

OLYMPUS DIGITAL CAMERALovci su još pre rata imali istoimena društva, koja su u svečanim prilikama i sarađivala, kao kad je u Opovo doš’o mislim Duda Bošković, kad su u hajku bila pozvana i društva iz okolnih sela, zecovi su se namnožili toliko da je intervencija homo sapiensa bila nužna i opravdana, moj deda je tog nestvarnog dana lišio života sedamnaest zecova, što je njegov lični i porodični rekord, znači ti si ubio najviše, pitao sam, nisam, kaže, gost je ubio dvadeset jednog, njega su puštali najčešće da puca, a jeste i dobar lovac…

Tako znači, misliću koju petoljetku docnije, nije se iz feudalizma, ozloglašenog zbog dangube i lova, prešlo direktno u socijalizam, gde Tito sa diplomatskim korom lovi po Karađorđevu, nego je i u Kraljevini Jugoslaviji bilo privilegovanih, kojima hajkači nateruju zecove, a drugi se lovci suzdržavaju da ovome koji je glavni bude puno srce.

 

NA_VODI_tamis02Ribolov je zato ostao slobodan, kao kad je Tamiš još bio mlad, kroz vinograde ideš ka skeli, i tu se tačno zna šta je čije i dokle je čije, onda se kroz zemljani kanjon, koji mora da je veštačkog porekla, ali ne zna se ko ga je prokopao, zabeli nepomična pruga Tamiša. Da bi na njemu pecao ne treba ti nikakva dozvola, ko bi ti je i dao, a ko bi te za nju i pitao, riba stiže besplatno iz Rumunije i kome se posreći da nešto ulovi do Pančeva, njegovo je! Pribor za ribolov delio se na individualni (udice, čerenac, keca, metlice) i grupni (zagažnja, alov). Nemaš kupovnu udicu, pčivodu iskriviš na polovini, okreneš je malo u stranu, ali ti fali ona mala kuka koja bi gljistu sprečila da spadne i koja bi se nesrećnoj crvenperki zabola nepovratno u škrge, udilo ti je od vrbe (morska trska uspevala samo kod baba Jule i kod Komluških), silak se kao naučno i industrijsko otkriće tek pojavio i retko ko ga je imao, te je korišćen kanap; olovo je skidano sa zapečaćenih džakova superfosfata, bilo je malo veće od aspirina, plovak je bio od site, a dodavana mu je drška od guščijeg pera, da ga bolje pratiš. Skeladžija bi hladnokrvno metlicama bezmalo pregradio Tamiš, samo srećnice koje su se držale plićaka nastavljaju ka Kubiku, Selištu i Batinjolu (gde ih pa čekaju Živa Torački i Milan Romanov), ostale naleću na nesportsku zamku, zaperete se i nema im spasa, niko nije pominjao ugrožene vrste, ja ogovaram skeledžiju, a ne znam ni šta je sa vrstama koje sam ja u okviru svojih mogućnosti izlovljivao – kesege, crvenperke, grgeči…? Prva riba koju sam upecao bio je bandar, nismo imali televizor i nisam još video ribolovca koji ribu skinutu sa udice ljubi i vraća je u vodu, da, zaista ne pamtim kad sam video crvenperku, mic po mic, staje ona uz mitsko biće ranog detinjstva, a to je crveni vrabac, stvorenje koje se javlja samo u pomalo okrutnom pitanju „da ti pričam crvenog vrapca?“, dete namah živne, jer je to priča mnogo bolja od gluparije o Crvenkapi, međutim te priče do dana današnjeg nema, a bandara isto ne viđam, ni na pijaci, ni u jelovniku.

 

OLYMPUS DIGITAL CAMERAJedne je godine bila zdravo velika voda, kad se napokon povukla, u rukavcima i barama ostalo je ribe toliko da je nisi imao kome ni pokloniti, kamoli prodati, kao u snu smo vukli zagažnju, i posle svakog meta birali samo krupnije primerke, ostale smo nepoljubljene vraćali u život koji potrajao je dok se ta njihova prirodna sredina nije osušila, šta sad da se radi, nigde nema toliko okrutnosti kao u prirodi, a selo je bilo njen izdanak, njen miljenik i njena žrtva.

U našoj kući je deda i lovio, i čistio ribu, i kuvao, i pekao. Iako pošteđene rada, baba i mama bile su nesrećne što su im kujna i avlija kao pristanište, stalno se oseća riba, i kad su se poradovale što letu ide kraj, deda je probrao štuke i smuđeve, preko cele avlije razapeo je dva štrika i okačio ribu da se suši, pa da ide u salamuru. Kuća je bila kao Tibet, samo što su zastavice tamo raznobojne, a naše su se belele kao srebrni valova Amura.

Jednog se dana proneo glas da alasi iz Sakula izvlače alov kod Šljunka, sjatimo se tamo, Sakuljani su imali društvo, kao lovci, veliki čun, nekolicina u alaskim čizmama, Farkaždinci sa gotovinom i šerpenjama čekaju dok se ulov sortira, alasi doneli i kantar, vidi se da im to nije prvi put, moji nisu tog dana kupili ribe, ali mi prizor i sad iziđe pred oči ako samo naiđem na izraz „rog izobilja“.

Ator: Ljubomir Živkov
Izvor: RTV
Foto: Portal NA VODI