Beogradske priče: Kroz Mediteran do Beograda

na-vodi_brod-Sidhavn-1Kako je prva morska lađa – „Sidhavn“, pre Drugog svetskog rata uplovila u naš grad. Predratne 1938. godine, veliki parobrod doplovio iz Danske kroz Atlantik, Mediteran, Crno more i Dunavom stigao u srpsku prestonicu

U sumrak pred Drugi svetski rat, jedan ogroman brod stigao je u naš glavni grad putujući od Danske, preko Atlantika, Mediterana, Crnog mora i dalje, kroz Dunav do Beograda. Ta lađa zvala se „Sidhavn“ i bila je zadužena da otpočne poslove nasipanja leve obale Save, na mestu gde je posle toga nikao Novi Beograd.

Malo Beograđana zna da je ogroman deo izgradnje novog grada počeo pre rata, i da je cela oblast od današnjeg Brankovog mosta (kojem je prethodio Most kralja Aleksandra) do Ušća, i dalje, ka Hotelu „Jugoslavija“ bila nasuta peskom godinama pre okupacije. Precizno, radovi su se odvijali od maja 1938. godine, da bi bili okončani pre početka rata.

„Danska grupa“

O tome kako je nicao „predratni“ Novi Beograd biće reči u posebnom tekstu, a ovog puta ćemo se fokusirati na to kako je jedan gabaritan brod, dug 86 metara stigao do Ušća.

Naime, ondašnja gradska Opština (a tadašnji Beograd je administrativno činio jednu opštinu) sklopila je ugovor sa dva danska preduzeća da naspu peskom celu ovu oblast. To su bile kompanije „Hojgor i Šulc“ i „Kampsaks“. Nastupale su zajedno pod nazivom „Danska grupa“ i prvi zadatak bio je da do Beograda dovuku brod koji će služiti za ovaj posao.

na-vodi_brod-Sidhavn-2

Veliki parobrod bio je zadužen za refuliranje, odnosno nasipanje mokrim peskom koji je vadio sa dna Save i Dunava, sa tačno određenih mesta. Ta tehnika je bila viđena i kasnije, tokom posleratnih radova na podizanju novog grada, jer su nepregledne baruštine koje su pokrivale levu savsku obalu pravile ogromne probleme graditeljima. Suština je u tome da se mokar pesak taloži deset puta brže nego suv, i da nasuta oblast veoma brzo može da postane graditeljska površina.

„SIDHAVN“ - PA „KOLUBARA“
Posle Drugog svetskog rata brod „Sidhavn“ je nacionalizovan, pa je tako pripao ondašnjoj državi koja mu menja ime u „Kolubara“. Još neko vreme je plovio beogradskim rekama, dok ga nije pregazio zub vremena pa je isečen i završio u starom gvožđu.Njegov naslednik i danas postoji, jer je poneo ime „Kolubara Jedan“.

Najveću zebnju tokom dolaska „Sidhavna“ u Beograd izazivao je prolazak broda kroz Đerdap. Od danske posade je, čak, zatraženo da prolazak kroz Đerdapsku klisuru, tada bez veštačkog jezera, prepusti domaćim pilotima. Srećom, iskusni rečni kapetani provezli su grdosiju kroz nepredvidive dunavske vode, a poseban kuriozitet su fotografije koje pokazuju kako je lađu vukao voz.

Tada nije bila retkost da brod, povezan sajlama sa lokomotivom na obali, bude prevučen kroz težak prolaz, da bi kasnije nastavio put uzvodno, oslonjen samo na snagu svojih motora.

Ostao je i zapis u listu „Vreme“ od 11. maja u kojem piše da je danska lađa brzo, i „skoro netaknuta stenama Đerdapske klisure“ doplovila u Beograd. Već devet dana kasnije, 20. maja 1938. godine, radove na nasipanju Novog Beograda svečano je otvorio ondašnji predsednik Ministarskog saveta Milan Stojadinović.

Atlantik – Dunav

STRUČNO objašnjenje ovog postupka novinari „Vremena“ su odradili sasvim precizno, pa su tako objasnili kako će se, u močvari, osloboditi teren za podizanje novog naselja:

na-vodi_brod-Sidhavn-3

„Velika morska lađa, pristala je uz levu obalu Save, gde će preko baruština pustiti cevi, kroz koje će izbagerovati rečni nanos na potrebnu daljinu… Kroz ove cevi izbačini materijal, i inače mokar, poliva se vodom, jer se u vodi daleko brže i bolje taloži, tako da se posle isušenja dobije za godinu dana tako čvrst teren kao posle deset godina suvog sleganja. To je hemijski i mehanički uticaj vode kao prilikom stvaranja sedimentnih stena“.

Taj recept upotrebljen je i tokom decenija koje su usledile posle Drugog svetskog rata, a nama ostaje spomen na to kako je „prva morska lađa“ uplovila u Beograd, „pamteći“ putovanje od Danske, preko Gibraltara i Bosfora, a bogami i Đerdapa, do srpske prestonice.

Novosti Online
Zoran Nikolić