Otvorena sezona lova na ljude

na-vodi_komarac5Krpelji i komarci su već otovorli sezonu „lova“ na ljude, a uskoro se očukuje i „napad“ muva „klintonki“. Evo kako da se najbolje zaštitite od svih ovih krvopija, zašto su opasne i kako da boravak u prirodi učinite prijatnijim.

Posebno su proteklog vikenda bili opasni krpelji, a samo u jednom danu zbog njihovog ujeda u Nišu je pomoć zatražilo 20 odraslih osoba i šestoro dece.

Važno je znati da svaki od ovih insekata izaziva neku bolest. Zaražen krpelj može da prenese lajmsku bolest, komrac virus zapadnog Nila, dok muva „klintonka“ može da izazove veliki otok, upalu potkožnog tkiva, čak i gušenje.

Savet za zaštitu od uboda bilo kog insekta je da se ne razgolićujete previše dok boravite u prirodi, tako da je nošenje dugačkih rukava i nogavica preporučljivo. Posle boravka u prirodi, odeću treba promeniti i oprati. Ovo su samo od nekih saveta za prvu pomoć, a evo o čemu sve treba voditi računa i kako se zaštititi od navale insekata, čija sezona tek počinje.

 

Zašto je važno da krpelja izvadite u roku od 48 sati

Iako se o lajmskoj bolesti piše i govori, stanovništvo i dalje nije dovoljno informisano, pa mnogi ne znaju da je prepoznaju, a ona, ukoliko se ne leči, može da izazove izuzetno ozbiljne komplikacije.

S obzirom na to da je Srbija endemsko područje za ovu bolest, kao i da je procenjeno do je 35 odsto krpelja zaraženo bakterijom borelija, izazivačem ove bolesti, oprez je i te kako potreban.

 

NA_VODI_krpelj01

 

Gde ih najviše ima

Krpelji najčešće borave na vlastima trave, žbunovitom i drugom rastinju visine do jednog metra, pa se zbog toga preporučuje košenje i uređivanje zelenih površina, izbegavanje boravka u šumovitim, naročito neuređenim područjima.

Nakon boravka u prirodi, u toku istog dana treba pregledati kožu celog tela, ne zaboravljajući kosmati deo glave.

U slučaju uboda, krpelja treba izvaditi iz kože što pre, kako bi se smanjila verovatnoća prenosa infekcije. Skidanje treba obaviti stručno, najbolje u zdravstvenoj ustanovi, isključivo mehanički, pincetom. Koža se pre toga ne sme premazivati bilo kakvim sredstvom, a nakon vađenja krpelja treba je dezinfikovati alkoholom.

Ukoliko se desi da nekoga ujede krpelj, na mesto uboda treba obraćati pažnju minimum narednih mesec dana, mada se u najvećem procentu slučajeva crvenilo pojavi nakon nedelju do dve. Ono što je zanimljivo jeste da krpelj bakteriju ispušta tek nakon 48 sati, zato je od presudne važnosti što pre uočiti ga i izvaditi.

Ukoliko je krpelj zaražen na mestu infekcije javlja se crvenilo, koje se s vremenom širi. Crvenilo ne boli i ne svrbi, a često se i ne primeti njegovo postojanje. Međutim, ono je važan znak da je na tom mestu boravio krpelj i napravio ubod. Sa druge strane, postoje situacije kada do uboda dođe, ali se crvenilo ne pojavi. Znači, infekcija je nastala, ali karakterističan znak izostaje. Tada je veoma važno da lekar insistira na iznošenju subjektivnih tegoba koje pacijent oseća, bez obzira što su one uglavnom blage.

Treba da obrati pažnju i na blago povišenu temperaturu koja se kreće od 37,2 do 37,3 stepena. Diskretni bolovi u mišićima još jedan su simptom koji može da signalizira na infekciju.

 

Šta sve privlači dosadne komarce

Komarci iz roda kuleks pripadaju urbanim komarcima, koji su i najviše zaraženi virusom zapadnog Nila. Ono što je karakteristično za njih je da se mogu razvijati na našim terasama, u baštama, slivnicima, šahtovima i septičkim jamama u neposrednoj blizini naših domova.

Iz tog razloga je bitno da građani uklone sve stajaće vode iz svoje okoline, da ne čuvaju vodu u kantama ili burićima, a ukoliko se to čini da se obavezno menja na pet dana. Zatim da se isušuju bare, čiste i kose kanali, uređuju zelene površine.

Komarce privlači ugljen dioksid koji izdišemo, toplota našeg tela i mirisi kože. Komarce privlači i konzumacija alkoholnih pića i cigareta, jaki parfemi i mirisi, kao i odeća svetlih boja. Pojačana fizička aktivnost dovodi do ubrzavanja disanja, povećanja temperature tela i lučenja znoja što posebno privlači komarce.

I zato ako nekome naglo skoči temperatura, dobije glavobolju, bolove u grlu, leđima, mišićima i zglobovima, oseća se umorno, primeti blagi prolazni osip i uvećane žlezde, postoji mogućnost da je zaražen virusom zapadnog Nila, pa bi trebalo da se obrati lekaru.

Ovi simptomi, slični su gripu, mogu naime da ukažu na to da je nekoga ujeo komarac koji je zaražen ovim virusom. U čak oko 80 odsto slučajeva ujeda komaraca, međutim, kod ljudi ne izaziva nikakve simptome i zdravlje im nije ugroženo.

 

Opasne muve „klintonke“

Iako im još nije vreme, u pojedinim delovima grada već su se pojavile crne mušice, poznatije kao „bube klintonke“, čiji ujed može da izazove veliki otok, infekciju, pa čak i upalu potkožnih tkiva, a kod osetljivih čak i gušenje.

Reč je o maloj bubi, sličnoj mušici, a ubod joj je kao kod komarca, jer ima drugačiji usni aparat nego muva. Pojavila se 1999. godine i to neposredno nakon NATO bombardovanja Srbije, zbog čega su je u narodu nazvali „buba klintonka“.

 

NA_VODI_muva_klintonka01Njen ujed pravi veću rupicu na koži, koja jako svrbi. Mesto uboda može dramatično da otekne, a zbog jakog svraba, češanjem se povećava šansa da se toksin prenese dublje pod kožu, zbog čega nastaje infekcija, pa čak i upala potkožnog tkiva. Prva pomoć u tim situacijama je krema za smanjivanje svraba, ali nakon toga odmah se treba obratiti lekaru.

Zato lekari savetuju da ljudi, posebno oni koji su podložni alergijama, ukoliko ih buba ujede obavezno treba da popiju neki medikament protiv alergija, kako bi smanjili rizik od gušenja ili većeg otoka.

Po dosadašnjem iskustvu lekara, ovaj insekt najčešće napada ruke i noge, mada ujedi mogu biti na bilo kom delu tela. Zato je u ovom periodu prva zaštita dug rukav i garderoba svetlije boje.

Izvor: Blic