Savska obala puna splavova bez dozvole

OLYMPUS DIGITAL CAMERADa biste uživali u svom splavu na obali Save i Dunava potreban vam je samo dobar bravar, dvadesetak metalnih buradi za ponton, građa za kabinu i desetak metara slobodnog plićaka. Dokumenta?! Pa, može i bez njih. Na teritoriji Beograda nezvanično ima oko 2.500 splav-kućica. Zvanično, nijedan objekat na vodi nema sve dozvole, a samo oko 1.000 je registrovano.

Kontrola splavova je simbolična. Prema informaciji Sekretarijata za inspekcijske poslove, u protekloj godini vođeno je 70 upravnih postupaka u kojim je kontrolisano postavljanje plovila.

- Doneto je 31 rešenje za uklanjanje – kažu iz nadležnog sekretarijata. – Od ovog broja, 11 plutajući objekata je uklonjeno angažovanjem drugih lica, a jedan broj objekata su sami vlasnici skloni sa obale.

Pošto gradske vlasti godinama odlažu da donesu plan o postavljanju splav-kućica, anarhija na obali je aminovana. Naime, ako bi se primenjivala Odluka o izmenama i dopunama Odluke o postavljanju plovila na delu obale i vodnog prostora na teritoriji grada Beograda, inspektori bi trebalo da obilaze obalu i slikaju objekte, a komunalci pišu kazne za nepropisno zauzimanje površine na vodi. Da nema kontrole kažu i starosedeoci savske obale na Adi Međici. Oni tvrde da inspektore i plavce još nisu videli.

U Beogradu najviše splav-kućca ima na Međici, Ostružnici, Obrenovcu i Ada Ciganliji. Slobodnih lokacija je veoma malo. Ako se neko atraktivnije oslobodi, brzo se popuni. Što se više ide od centra ka Ostružničkom mostu, cene mesta za splav su niže, između ostalog i zato što nemaju rešeno pitanje snabdevanja strujom i vodom.

Dedinje na vodi je Međica. Ovo ostrvo između novobeogradske obale i Ade Ciganlije ima nekoliko stotina splavova. Celo ostrvo je pod upravom „Udruženja ljubitelja Save i Dunava“, čiji su mnogi članovi šezdesetih i sedamdesetih godina učestvovali na radnim akcijama isušenja močvara. Ostrvo je puno glumaca, novinara, sudija, lekara, advokata, književnika, inženjera…

- Od maja do oktobra na obali je živo. Skupi se društvo, raspalimo roštilj, rashladimo pivo i uživamo – priča Miloš J., jedan od vlasnika splava.

U zoni Ade Ciganlije nema splavova za prodaju. Kako kažu vlasnici, „ko zabode zastavicu, taj je drži i ne pušta“. Cena mesta kreće se od 2.000, pa čak do 10.000 evra, što zavisi od uređenosti lokacije. Većina splavova ima struju, a snabdeveni su tehničkom vodom. Uprava Ade usluge veza naplaćuje 12.000 dinara godišnje.

 

„Beogradvode“

VLASNICI splavova su u obavezi da prijave postavljanje JVP „Beogradvode“, a registraciju da se obrate „Kapetaniji“. Prema nekadašnjim propisima plovilo ne sme da ugrožava nasip za odbranu od poplava i bunare.

Kako je regulisano pitanje spavova, „Novosti“ su odgovor potražile od nadležnog preduzeća „Beogradvode“. Nismo dobili odgovor koliko ima registrovanih splavova i koje su sankcije za vez „na divlje“.

 

Grade i luksuzne vile na vodi

Splavovi se najčešće prave od burića za naftu od 220 litara koji se mogu naći na otpadu. Najčešće u red se stavlja tri puta tri bureta. Vezuju se metalnom konstrukcijom, a gornji deo splava se pravi od drveta.

Tako napravljen ponton košta oko 1.000 evra, a naravno ima i skupljih. Pojedini splavovi su kao luksuzne kuće na vodi.

 

Prodaja ide i preko oglasa

Elektronski i štampani mediji puni su oglasa. Cena splavova je od 5.000 do 50.000 evra, zavisno od lokacije i veličine. Pontoni su od 2.000 do 5.000 evra.

A oglašavaju se i bravari, koji plutajuću kućicu prave od 3.000 do 15.000 evra, zavisno od veličine i kvaliteta materijala od koga se gradi. Cena varira da li plovilo ima struju i tehničku vodu.

Izvor: Novosti online