Pet miliona evra za obnovu Titovog „Galeba“ (Foto)

NA_VODI_galeb05Nakon jednog neuspešnog pokušaja davanja celog Galeba u koncesiju (na konkurs se nije javio niko), Rijeka je odlučila promeniti model i kandidovati brod, koji je još 2006. Proglašen kulturnim dobrom RH, za novac evropskih fondova, što je tražilo određene prepravke u odnosu na prvobitnu ideju.

Za obnovu i restauraciju broda je potrebno oko pet miliona evra, za koje se Rjičani nadaju da će stići iz evropskih fondova.

Naime, otkako je u vlasništvu grada Rijeke, bilo je raznih ideja što napraviti s Galebom, počev od one da na njemu bude muzej jugoslavenske avangardne umetnosti do davanja većeg dela broda u zakup privatniku koji bi napravio hotel ili hostel, uz glasove koji svako toliko dolaze „sa strane „da bi ga najbolje bilo potopiti i pretvoriti u ronilačku atrakciju, no lani se iskristaliziralo finalno rešenje koje je pred realizacijom – bivši Titov brod biće muzej koji će, tematizirajući sopstvenu istoriju, bez idolopoklonstva progovoriti o svim režimima kroz koje je Rijeka prošla. Galeb je, sam po sebi, prilično dobar simbol za takav scenario.

Sagrađen je za korporativne potrebe fašističke Italije, potom je pretvoren u ratni brod italijanske vojske pa u nemački minopolagač i kao takav je potopljen. Nakon Drugog svetskog rata njegova je istorija manje-više svima poznata. Bio je ploveća rezidencija Josipa Broza, ali istovremeno i školski brod Jugoslovenske ratne mornarice na kojem su se obučavali desetine hiljada regruta. Kao Titov brod, imao je ulogu i u stvaranju pokreta nesvrstanih, što je velika globalna politička priča indirektno vezana uz niz globalnih totalitarizama.

 

NA_VODI_galeb06- Dakle, sam brod bio je protagonista sve režima 20. veka i upravo je zato glavni junak budućeg muzeja – naglašava Ivan Šarar, pročelnik za kulturu Grada Rijeke, navodeći da muzej nije zamišljen kao nekritičko odnošenje prema bilo kojem aspektu istoriji uz koji je bio vezan . Time demantira spekulacije da Rijeka Galeba namerava pretvoriti u muzej koji bi glorificirao Titovu zaostavštinu kroz priče o glamuroznim gostima na palubi i spoljnopolitičkim podvizima, već upravo suprotno, želi podstaći kritičko razmišljanje.

- U saglasju smo da program muzeja odgovara s programskom linijom Rijeka Evropska prestonica kulture 2020 „Doba moći“, koja se bavi kritičkim preispitivanjem sve totalitarizama koji su se dotakli Rijeke. Siguran sam da bi interakcija sa budućim posetiocima mogla biti dobra metoda za preispitivanje odnosa prema kontroverznim istorijskim činjenicama. To je zanimljivo i u kontekstu povratka totalitarizama koji nastaju u ovom trenutku. Nezavisno o samom sadržaju, mislimo da je takav brod direktno vezan sa gradom koji je izrastao iz brodogradnje i pomorstva. Činjenica je da ne postoji takva vrsta broda muzeja i javnog prostora s ove strane Jadrana – tvrdi Šarar.

 

NA_VODI_galeb02

Budući muzej koji se, po radnoj verziji, trenutno jednostavno zove „Motorni brod Galeb“ biće smešten uz lukobran / šetnicu Molo longo. Dobar deo paluba ostaće javni prostori za građane, nezavisno o samom ulasku u muzej, a u sklopu broda nameravaju se urediti i prostori koje će koristiti riječke udruženja. Ugostiteljski i smeštajni deo koji će se davati u koncesiju, a radi se o oko hiljadu kvadrata površine, urediće se do „roh bau“ faze. Kako tvrdi Šarar, za razliku od prošlog konkursa, kada se od potencijalnog koncesionara tražilo da uredi ceo brod, sada će komercijalna namena biti potpuno odvojena i u ceo projekat gradnje muzeja ući će se nezavisno o tome hoće li se neko javiti.
četvrti brod

Upravljanje muzejom biće povereno Muzeju grada Rijeke, a na stalnom postavu radi nagrađivana hrvatska dizajnerka Nikolina Jelavić Mitrović, dobitnica nagrade Silleto EMIA (The European Museum of the Iear Avard / Evropski muzej godine) za Gradski muzej Vukovar te nagrade Izložbe hrvatskog dizajna 1516 Hrvatskog dizajnerskog društva za Muzej Sinjske alke u kategoriji prostorne i grafičke intervencije i sistemi.

Ona kaže da će muzej biti „četvrti brod“ koji u sebi sadrži tri prethodna – dakle, italijanski, nemački i jugoslavenski.

Budući da se radi o kulturnom dobru, Konzervatorski odeljenje u Rijeci tražio je da se određeni prostori ostave u izvornom stanju, uz nužnu rekonstrukciju i restauraciju prema arhivskoj dokumentaciji, uz dozvolu da se u zaštićene unutrašnje i spoljne prostore koji se nalaze na komandnom mostu, palubi čamaca, šetnoj palubi, gornjoj palubi i dvodna „usele“ neinvazivni elementi koji će opisivati funkciju i istoriju broda.

Kako objašnjava Nikolina Jelavić Mitrović, koncept stalnog i povremenog muzejskog postava na Galebu sastavljen je s namerom da bude privlačan najširem krugu posetilaca i svim starosnim grupama, što će ujedno i oživeti ovaj brod. Stalni izložbeni postav odnosi se na sam brod i ono što je ostalo sačuvano od njegove izvornosti, a osim brodske infrastrukture oplemeniće ga izložbe koje su usmerene na prikaz dinamične istoriji Galeba i grada Rijeke. Predviđeno je da se Galeb uklopi u niz događanja koja će objedinjavati različite kulturne delatnosti u gradu kao što su pozorišne predstave, tribine, performansi, edukativne radionice, videoprojekcije i drugi sadržaji.

 

Četiri rute

Fundus muzeja čini sva postojeća oprema broda, postojeći ilustrativni materijali, kao što su foto i video građa, kopije dokumentacije o gradnji i istoriji broda, arhiva članaka, knjiga i drugih tekstualnih priloga vezanih uz Galeb. Posetioci koji su za života boravili i radili na brodu moći će ostaviti video zapis svojih iskustava, pokloniti dokumentaciju i eksponate. Intervencije će, prema rečima autorke postava, u potpunosti podržavati postojeći izgled i materijale korištene pri izradi broda. Pristup oblikovanju je isti na svim palubama, ali se materijali menjaju zavisno o tome o kojoj je palubi reč. Naime, palube na najvišem nivou, peta i šesta, su najluksuznije, dok su prema donjim palubama materijali praktičniji i skromniji.

Posetiocima muzeja omogućiće se 4 rute kretanja jer brod ima svoja fizičko-prostorna ograničenja zbog stabiliteta i vodonepropustljivost. Postav će sadržati brojne interaktivne sadržaje i pitalice, a otvorenim palubama se vraća stari sjaj obnovom drvenog poda izrađenog od tikovine, rasvete i tende, uz savremene muzeološke dodatke.

 

NA_VODI_galeb04Većina prostora biće opremljena senzorima koji će paliti sisteme rasvete i multimedije kako se ne bi rasipala električna energija. Ceo će brod biti opremljen sistemom video nadzora.

Brod se sastoji od osam paluba. Ulaz se nalazi na četvrtoj palubi na koju se dolazi pomoću rampe.

- Dolaskom na nju posetioci odabiru odlazak u muzejski ili komercijalni deo. Odlaskom u muzejski deo posetilac dolazi na recepciju i sa recepcije može odabrati 4 rute kretanja. Posetioci kulturnih sadržaja moći će posetiti komercijalne prostore, dok posetioci komercijalnih sadržaja neće moći da poseti prostore kulture ako ne plate ulaznicu – objasnila je dizajnerka. Brod muzej biće prilagođen za osobe u kolicima, kao i za slepe za koje će ruta kretanja biti naznačena pomoću trake, dok se u postavu planiraju posebne tačke – pločice s Brailleovom pismom, slušne postaje, reljefne pločice s prikazom odabranih ilustracija i eksponati koji se mogu opipati.

Na ulaznoj palubi, nakon recepcije, posetilac će moći posjetiti restauriran i ponovo u funkciju stavljen prostor i pekare i poslastičarnice te degustirati peciva i poslastice. Unutar komercijalnog dela, odnosno hotela, biće i prostor brijačnice, kao i za vreme Josipa Broza, a namera je iznajmiti ga pravim brijačima.

 

NA_VODI_galeb03Imaginarna večera

Posetioci će moći da razgledaju najluksuznije rezidencijalne delove, u potpunosti restaurirane, kao što su Titov i Jovankin apartman, zajednički salon, apartmani za goste, glavni salon, trpezarija i veliki salon za goste, garderoba i spavaonice. Interaktivni sadržaji biće posebna atrakcija. U nekadašnjoj trpezariji za zvanice prikazivaće se imaginarna večera najviših poznatih gostiju aplicirana na veliki sto – ko je tu sedeo, što su jeli i slično. U prostorima Titova apartmana natpisi i multimedijalni sadržaji biće u ormarima i fiokama. U jednom od salona se nekada nalazio televizor, uočljiv na retkoj fotografiji enterijera. U planu je pronalazak takvog TV-a i stavljanje u funkciju kako bi posetioci mogli da gledaju filmove koje je i Tito gledao. Predviđeno je i da se da predstavi rad arhitekta koji je autor enterijera, Zorka Laha.

Planira se i vraćanje kinoprojektora i radio aparata u veliki salon za goste i tamo bi se povremeno mogle organizovati projekcije filmova za posetioce. U kuhinji, posetioci će moći kombinovati sastojke pomoću recepata iz Titove kuharice i virtuelno kuvati na ekranu, dok će se uokolo širiti miris jela koja su se na brodu konzumirala.

Sva tri bivša broda (italijanski Ramb, nemački Kiebitz i jugoslavenski Galeb) prikazivaće se u 3D modelima u svom izvornom izgledu. Posetilac će sa jednog upravljačkog mesta na projekciji moći vrteti svaki pojedini model kako bi shvatio koje su izmene izvršene na brodu. Pomoću interaktivne vremenske linije prikazaće se istorija broda od 1938. do 2000. Za svaku će palubu biti posebno kreiran zvuk, s time da će se na šetnoj palubi čuti zvuci lagane muzike i filma koje je tokom boravka na brodu slušao Josip Broz.

Već iu sadašnjem stanju, Galeb na neki način figurira kao atrakcija sa turističkim potencijalom, što dokazuju redovni poseti stranih novinarskih ekipa koje o njemu rade reportaže – uz Rojters, u poslednje tri godine obišli su ga novinari iz Slovenije, Kanade, Austrije, Nemačke i Kine .

Gradonačelnik Rijeke Vojko Obersnel, koji je zbog kupovine broda bio izvrgnut brojnim kritikama, ističe da je reč o zaštićenom kulturnom dobru RH i brodu zanimljive i burne istoriji koja je vezana i uz Rijeku.

Istakao je da je Tito bez ikakve sumnje značajna istorijska figura, i to ne samo u Hrvatskoj i ostalim zemljama bivše Jugoslavije, već da se radi o svetski poznatom i priznatom državniku, što potvrđuje i stalan interes svetskih medija za Galeb, pa tako i Rijeku.

Izvor: Slobodna Dalmacija