Kalipso izmaštana u čamcu od bureta

NA_VODI_marko08Moj brod Kalipso je, meni, poput te najlepše nimfe. Drži me u ljubavi duže nego Odiseja (sedam godina), a kao da mi je podarila večni život i mladost. Razlika između nas dvojice je ta, što je Odisej maštao o povratku na Itaku, a ja, kada sam kući maštam o povratku mojoj Kalipso koja me drži u začaranoj ljubavi, kojoj se ni malo ne opirem.

Fascinacija plovidbom i vodom životna je strast Marka Korice, biznismena koji na svom „Kalipsu” sekući talase reka i mora, poput Kustoa koji zaranja u dubine nedokučivog plavog beskraja, uranja u nepoznato i pretače ga u slova, kao filozfiju svog viđenja beskraja, ali, životnog… Mnogo je priča s Dunava, a sve više onih koje stvaraju zaljubljenici plovidbe čamcima, jahtama, katamaranima… Korica otkriva svoju plovidbenu avanturu, a one koji nameravaju da se upuste u bitku sa talasima na samom startu upućuje na šta treba da budu spremni. Savet za sve koji bi zaplovili rekom, pa u neka daleka mora, nije samo gledajte beskraj i lepote krajeva, nego…

- Na ovakvim plovidbama neizbežni su kvarovi motora, upetljavanje ribarskih mreža u elise, otkazivanje navigacionih uređaja. Važno da se ponese sve za servis motora i moguće popravke. Suštinski je važno dobro opremiti brodsku apoteku, uz osnovnu obuku prve pomoći i brojem telefona lekara koga možete da pozovete sa broda za savet. Navigacione karte, kompas i obučenost orijentacije bez elektronike je pod obavezno. Velike poteškoće zadaje nabavka goriva, vode za piće i pranje, nabavka hrane, pošto u Srbiji gotovo da nema pristana za male brodove i nema benzinskih pumpi na vodi – ukazuje Korica.

 

NA_VODI_marko07Mnogi odrastu na obalama reka, ali ne postanu zaljubljenici plovidbe poput vas. Postoji li „čarobni štapić” ili magija koja opčini čoveka da zapara talase i nikad ih ne napusti?

- Kao dete roditelja, tada zaposlenih u velikoj građevinskoj firmi i na stalnim angažovanjima po inostranstvu, detinjstvo sam proveo sa dedom na obalama Dunava. Za rađanje velike ljubavi, umetnosti ili bilo čega vrednog, što sam uradio u životu, bilo je potrebno da me nikada ne biraju u fudbalu ili košarci. Tada, izuzetno sitan dečak, velike glave i čudno gorećih očiju zagledanih u Dunav, maštao sam o plovidbi velikim, belim brodovima zvanim Amur. Od pravljenja prvog čamca od dva bureta i stiropora za bojler do današnjeg broda sa dva snažna motora, komforom kuće i navigacionim sistemom, kao da se ništa suštinski nije promenilo… Ta fascinacija plovidbom, vodom i ljubavi prema Dunavu me drži do danas i čini mi se, da je svakoga dana veća. Inspirisan knjigom „Zoni” dr Milenka Popovića koji je oplovio Balkan u gumenom čamcu, odvažio sam se na isti poduhvat, plastičnim brodom „Kalipso 2”. Dane druženja i razgovora proveo sam sa njegovim sinom Ninom, vlasnikom predivnog broda Anima, inače oficirom Kapetanije Beograd. Mnogo vina popijeno je uz prijatelje sa vode, koji su se odvažili na slične avanture ili samo žive na vodi i u skladu sa rekom. Ti sjajni ljudi – Joja, Aka, Ronac, Miljan, Busa, Mušu…koje reka filtrira i čisti kao što to čini sa sobom. Prijateljstva koja su večna, kao i sama reka…

 

Zašto se brod zove Kalipso, kao i čuvena lađa Žaka Kustoa?

- Veliki i sjajni Ž. I. Kusto, dobio je svoju Kalipso za simboličnu cenu jedne funte. Taj bivši minolovac, kasnije feribot između Malte i ostrva Gozo mistično vezanog sa Ogigijom, njenim staništem, dobija ime po nimfi. Moj brod je, meni, poput te najlepše nimfe. Drži me u ljubavi duže nego Odiseja (sedam godina), a kao da mi je podarila večni život i mladost. Razlika između nas dvojice je ta, što je Odisej maštao o povratku na Itaku, a ja, kada sam kući maštam o povratku mojoj Kalipso koja me drži u začaranoj ljubavi, kojoj se ni malo ne opirem.

 

NA_VODI_marko03Koja je bila najduža plovidba i kako je izgledala ta avantura?

- Oplovljavanje Balkana, plovidba u trajanju od 60 dana. Od Beograda do gradića i marine Punat na ostrvu Krk. Poput argonautske groznice u traženju zlatnog runa, ja sam se otisnuo na to putovanje u potrazi sa suštinom ljubavi prema plovidbi i ostvarenju dečačkog sna. Polazak sa reke Save kod Novog Beograda, uz opraštanje od porodice i pratnjom čamaca – prijatelja sa reke do Dunava. Plovidba Đerdapskom klisurom gde lepota nema granice, najlepšim spavanjem u Porečkoj reci bistre vode, posle Donjeg Milanovca gde je Dunav širok kao more. Kanalom Dunav – Černavoda peripetijama oko graničnih prijava, razmene evra u leve. Kanal skraćuje plovni put za 400 km i uplovljava se iz njega u Crno more u Konstanci, luci koja svojom veličinom svede Kalipso na ljusku od oraha, a crnomorski talasi se tako i poigravaju sa njom. Sledi sređivanje broda i razbacanih stvari od talasa i nevremena u marini „Tomis”, a zatim Bosforom do Istambula i uplovljavanje u Mramorno more. Čuvenim kanalom Dardaneli do Egejskog mora, u kome se preslišavam priče o nesrećnom kralju Egeju, Minotauru i sinu Tezeju čija je zaljubljenost koštala oca života, a ovo more krstila. Plovidba Grčkom, susreti sa delfinima i lepim ulovima raznih riba. Preko Skiatosa do Atine i Korintskim kanalom, kojim sam izbegao Peloponez, uplovio sam u Jonsko more. Sledi plovidba preko Krfa, Albanije, Crne Gore do Hrvatske, Jadranskim morem i krajnjeg odredišta Punat. Vađenje broda Kalipso i povratak za Beograd. Plovidba koja mora da se doživi, a opis avanture traži podebelu knjigu, koju već uveliko pišem.

 

NA_VODI_marko02Da li i kada reka zna da bude opasna? Jeste li imali ta iskustva koja dižu adrenalin, ali i rađaju strah kako na plavom Dunavu, tako i na sinjem moru?

- Putovanje može da traje kraće od 60 dana, ali ja sam pristajao brodom gde god sam mogao, uživao i trudio se da upamtim svaki detalj puta. Trudim se da pamtim samo lepe stvari, ali nevreme, koje me je zadesilo pri ulasku u Đerdapsku klisuru kod Rama, gde počinju Karpati, ne može da se zaboravi. I pored popriličnog iskustva, nisam mogao da poverujem da na Dunavu talasi mogu da budu preko dva metra. Mislio sam da će pući moja Kalipso na pola i da ćemo oboje završiti na dnu moćne reke. Slično nevreme sam doživeo i na Crnom moru uz nasukavanje na podvodni sprud. Srećom, sve bez većih posledica. Adrenalin dižu prevodnice, kojih ima nekoliko do Crnog mora. U njih možete da ulazite samo vezani za neki, veliki brod, tanker ili baržu. Tada se nalazite u plastičnom brodiću od 10 metara između betonskog zida ogromne visine i čeličnog tankera od par hiljada tona. Dunav ključa ispod vas, kanapi pucaju, a korito cvili od muke. Ogromna čelična vrata se otvaraju i zatvaraju ispred vas, a pumpe ubacuju ili izbacuju vodu, praveći virove iz kojih je ne izlazi. Najmanja greška, loša procena, padanje sa broda… ili nemanje sreće tu se plaća glavom. To me je najviše plašilo. Takođe sam se u sečenju mreže upetljane u elise ozbiljno posekao po ruci, što je moglo da okonča moju plovidbu.

 

NA_VODI_marko06Stara poslovica reče: „Hvali more drš se kraja”. Koji je samonauk na talasima nekog poput vas opčinjenog vodom i plovidbom?

- Putovanje brodom koje čoveka svede „na meru”, gde i najveći ateista dolazi u situaciju da počne da se moli bilo kom od bogova. Gde postaje pred silama vode, kanjona, talasa, mora samo čovek u svoj svojoj moći i nemoći. Putovanje koje spaja odavno prekinuti spoj čoveka i prirode. Reka je tu bila mnogo pre nas, a biće još najmanje toliko posle. Ona je gotovo večna. Blagonaklono dopušta da je prljamo, zagađujemo, pregrađujemo, pošto je naš čitav vek za nju samo jedan tren. A dovoljno bi bilo, da, recimo, moćni Dunav zamahne jednim svojim krakom i da zbriše čitava naselja, nasipe, kolektore, brane! I onda samo naslutimo koliko smo nemoćni i koliko pogrešan odnos prema rekama i prirodi imamo. Koliki je poluraspad poliuretana, polivinila i propilena? 200 godina? Za reku to brzo prođe, ali za nas ne, Ova plovidba me je naučila da ljubav, mora da bude čvrsto vezana za poštovanje.

 

NA_VODI_marko05Đerdapska klisura je izazov od praistorije do danas, a pritom pleni svojom lepotom i misterijom. Kako je doživi krstareći njome čovek koji putuje, uživa, sanjari i piše?

-Uplovljavanje u Đerdapsku klisuru, slično je susretu sa devojkom o kojoj ste mnogo slušali i sa neizvesnošću i uzbuđenjem, pošli da je upoznate. Ploveći ka Kusjaku, iz vode su sablasno izranjali potopljeni brodovi Crnomorske flote, nastanjene dušama mornara koji su u maliganskim snoviđenjima mahali naslonjeni na ogradu. Te ogromne, metalne olupine se nalaze tik pokraj plovnog puta, zadajući kapetanima velike poteškoće u jednosmernoj plovidbi, inače, zabranjenoj noću. Mnogi od njih su još uvek minirani podvodnim minama i nemoguće ih je skloniti. Gledam ih sa palube, kao da su sablasti izronile iz dubine Dunava, da udahnu vazduh. Vire komandni mostovi, bokovi oštri kao žilet, poderani pramci sa zubima od metala. Njihova namera, tog izranjanja, bila je prijateljska. Opominjali su manje iskusne da se ne skreće sa plovnog puta, ali pored toga ta čudovišta su bila spremna da probiju i potope svako korito, a naročito plastično i nežno, kao što je od moje Kalipso. Tada sam po prvi put shvatio da je razlika između prijatelja i neprijatelja ne veća od jedne male greške u plovidbi životom. Isto važi i za ljubav…

 

I onda nastaje vaša knjiga „Brod od papira”. Da li se u njoj misao okrznula o plovidbe, kao što se kod Andrića okrzne krivica, nedužan o krivca, i nastane filozofija posebnog sveta kao što je ona u „Prokletoj avliji”?

- Knjiga „Brod od papira” je nastala na misli i iskustvu plovidbe Dunavom, Đerdapskom klisurom i preko pet mora. Kratka forma priča, koje čine ovu knjigu, su raznorodna životna stanja, sudbine običnih ljudi i neka su vrsta simbola plovidbe i individualne slobode kojoj težimo i koju tražimo. Otplovljavanja od uske, zatvorene sredine, zahuktalosti ovoga sveta. Plovidba gde se prepliću snovi, stvarne i željene ljubavi, mašte i stvarnosti, čiji smo junaci svi mi pomalo, plovili ili ne. Zaplovite za početak „Brodom od papira”, jer ploviti se mora!

Izvor: Dnevnik.rs
Foto: Marko Korica – privatna arhiva