Led otplovio, a naplata tek stiže

NA_VODI_led_dunav01Ledehod je uništio veliki broj plovnih objekata, marina, sidrišta, pristana, pristupnih mostova, splavova, bova. Šteta na rekama iznosi najmanje dva miliona evra, mada neki tvrde da je ona jednaka ceni nabavke tri ledolomca.

Led koji je oko mesec dana pod okovima santi držao Dunav nestao je kao rukom odnesen pa se reka, druga po svojoj dužini u Evropi, plavi kao usred proleća. Led je otplovio, ali štete načinjene za vreme njegovog boravaka tek treba da se izračunaju i dođu na naplatu. Procene nisu još urađene, ali „odokativno” se računa koliko nas je ovogodišnji ledostoj koštao. Prema tim proračunima, u najmanju ruku više od dva miliona evra.

– Od ulaza Dunava u Srbiju pa do Đerdapa oštećeno je, može se reći, sve što je bilo u vodi – veliki broj, uglavnom privatnih plovnih objekata, marina, sidrišta, pristana, pristupnih mostova… više od stotinu objekata. Kako će se šteta naplatiti ne znam, mislim da će privatnici to morati sve da plate iz svog džepa, ako imaju, jer osiguravajuća društva ne žele da osiguraju ništa što je na reci – kaže Petar Đorđević, predsednik Grupacije za nautičku privredu i turizam u Privrednoj komori Srbije. On ističe i da su štetu pretrpeli i vlasnici splavova.

– Njih je ojadio led, ali i to što nisu radili oko mesec dana. Kada će otvoriti vrata za goste zavisi od finansijske moći vlasnika – kaže Đorđević.

A kada je led krenuo niz Dunav prvo na udaru našlo se pristanište u Apatinu. Izgrađeno je pre sedam godina i u njega je uloženo oko 60 miliona dinara. Ledeni čep pokidao je 17 čeličnih šipova, pristupni most, deo pristaništa dužine od oko 50 metara. Kako kažu poznavaoci reke, šteta na ovom pristaništu iznosi između 200.000 i 300.000 evra.

Zbog prekida saobraćaja na vodnom koridoru E7, jednom od najprofitabilnijih i najjeftinijih koridora u zemlji, šteta na dnevnom nivou iznosila je oko 55.000 evra. Ako se to pomnoži sa 30, koliko je otprilike bio zaustavljen saobraćaj na rekama, onda to iznosi 1.650.000 evra.

– Ako se sabere ta dnevna šteta, šteta u Apatinu na pristaništu i ono što smo pretrpeli mi vlasnici plovila i marina, ali i vlasnici splavova, ako se u to uračunaju i uništene bove na plovnom putu, ali i povećane cene nafte i žita, sirovina koje su čamile na baržama, kao i angažovanje mađarskih ledolomaca po satu, mislim da će našu zemlju sve to koštati koliko nabavka tri ledolomca – kaže jedan od vlasnika broda na Zemunskom keju, čovek koji je svoj životni vek proveo radeći u preduzeću za vodnu privredu.

 

NA_VODI_led_dunav02Nautičari i privrednici, prema njegovim rečima, ostavljeni su ove zime na milost i nemilost prirodi.

– Trebalo je da nadležni misle na vreme o rekama, a ne kada ih je led u potpunosti prekrio. Morali su da slušaju prognoze Hidrometeorološkog zavoda i da dok se još na reci stvarala pokorica angažuju ledolomce iz Mađarske. Oni kažu da su nas obavestili da u novembru vadimo plovila iz vode, ali većina nas ta obaveštenja nije dobila jer su bila na oglasnoj tabli, a mnogi od nas na reci. Priznajem, nismo mi na reci od juče, trebalo je da poučeni iskustvom od 2012. godine i sami vadimo čamce iz vode, ali eto nismo – kaže on i ističe da je njega i njegove kolege najviše zabolelo to što im nadležni u najgorem trenutku nisu pružili ruku pomoći, već su neki od njih pretili kaznama.

– Pa valjda smo tada morali da budemo ujedinjeni, valjda smo svi imali zajednički interes da očuvamo infrastrukturu. Led je sada prošao, šteta je ogromna, ali se plašim da će se veoma teško nadoknaditi ono što je uništeno – kaže ovaj iskusni poznavalac reke.

U Srbiji je za adekvatnu odbranu od leda, prema rečima stručnjaka, potrebno šest ledolomaca. Jer, Mađari, kroz čiju teritoriju Dunav protiče u dužini 350 kilometara imaju 12 ledolomaca. Dunav kroz Srbiju protiče u dužini od 588 kilometara, a mi faktički kao država nemamo nijedan.

Ledolomac „Greben” je u vlasništvu „Elektroprivrede Srbije” i njegov glavni zadatak je da od ledenih santi, i to sam, čuva Hidroelektranu „Đerdap”. On je zimus braneći reku od santi uzvodno od brane prevalio oko 3.000 kilometara.

– Ledolomci iz Mađarske koji su boravili kod nas u rangu su „Čakora” i „Vučeva” koji već nekoliko godina „venu” u mulju kod Novog Sada. Mislim da je državi u interesu da ova dva ledolomca otkupi i da ih uz određena ulaganja stavi u funkciju. Ako ne to, onda pod hitno treba krenuti u nabavku ledolomaca po normalnim cenama jer se plašim da ako odmakne vreme, ni sada, kao ni pre pet godina, nećemo izvući pouku – napominje naš sagovornik.

Izvor: Politika / Branka Vasiljević
Foto: Politika/Toma Janjić & Twitter/Igor Kosanović