Mostovima preko Dunava, preti opasnost

NA_VODI_zemun_led_dunav_pupinov_most01Velike sante leda juče su počele da se odvajaju na Dunavu i prete svemu što im se nizvodno nađe na putu, a najguroženiji bi zbog toga mogli da budu mostovi.

Upravo ovu bojazan izneo je ministar poljoprivrede Branislav Nedimović koji je rekao da bi, ukoliko se led ne kanališe pravilno, mogli biti ugroženi mostovi.

- Ledolomci u Novom Sadu patroliraju non-stop i vodi se računa o dimenzijama santi leda – dodao je ministar.

Danas su iz preduzeća „Vode Vojvodine“ saopštili i da je razbijen prvi led iz daljske krivine gde je prethodnih dana bio ledeni čep dugačak čak 15 kilometara.

- Reč je o manjim santama koje za sada bez problema prolaze deonicu kod Novog Sada koja je inače problematična zbog krivina, uskog korita i mostova. U slučaju da se prilikom lomljenja leda u daljskoj krivini, što upravo radi veći lodolomac, odlomi veća ledena santa, još od jutros kod Novog Sad dežura potiskivač „Sloga“, koji će te sante bezbedno usmeriti nizvodno- navode u „Vodama Vojvodine“.

 

U ovome je najveći problem

Problem mogu predstavljati i manje sante koje tokom puta ubrzavaju, što pri udaru može da izazove pucanje stuba.

Stručnjak za odbranu od poplava Mirko Galonja kaže da se jedan most može srušiti zbog leda tako što se sante zaglave na stubovima, a voda ih konstantno gura.

 

Najopasnije na manjim rekama u Centraloj Srbiji

Kako obajšnjavaju stručnjaci led može da ugrozi mostove, ali su daleko manje šanse da se to dogodi sa mostovima koji imaju monolitne masivne stubove.

U biroima za projektovanje mostova rekli su nam da bi ugroženiji mogli biti mostovi sa povijenim šipovima, koji su češće građeni na manjim rekama u Centralnoj Srbiji.

Kod velikih mostova, kakav je „Most Slobode“ u Novom Sadu pored kojeg ovih dana plove sante, pri gradnji se računa kolike sile mogu da izdrže stubovi, a oni se projektuju čak tako da mogu da izdrže i udar broda.

 

Ni miniranje leda tada nije pomoglo

Galonja ističe da je poslednje zabeležno rušenje mosta zbog leda na našem području bilo na reci Tamiš u 19. veku.

Galonja se seća i 1957. godine, kada je led na Dunavu bio izuzetno masivan, a nije bilo ledolomaca. Tada je na razbijanju leda učestvovala vojska koja ga je čak i bombardovala.

- Miniranje i bombardovanje nije se pokazalo efikasnim. Bombe su se odbijale o površinu leda i nisu uspele ništa da urade. Gađali su led čak iz helikoptera, a neke bombe težile su i po 200 kilograma – kaže on.

Naš sagovornik dodaje da se posle tog slučaja krenulo u nabavku ledolomaca, da je Mađarska koja je pretpela veliku štetu usled poplava koje je izazvao led napravila 16 takvih brodova, dok je je kod nas nabavljeno šest.

Naši ledolomci su danas havarisani i pokradeni, a danas u i ministar Nedimović i ministarka Zorana Mihajlović izašli sa izjavama da hitno moramo da nabavimo nove, kako bi bili spremni da se izborimo sa nekim budućim ledenim talasima.

Izvor: Blic