Od prirode nema bolje teretane: Šta je šumska medicina?

Šumska medicina je nova grana u lečenju. Radi se o japanskoj tehnici i lečenju „kupanjem u šumskom vazduhu“.

Kako potencijale šuma najbolje iskoristiti za uspostavljanje i očuvanje psiho-fizičkog blagostanja u Novom danu su govorile psihoterapeutkinja Svetlana Zdravković i doktorka Gorana Isailović, organizatorka Simpozijuma šumske medicine, koji se održava u rezervatu prirode Obedska bara 24. i 25. maja.

Gordana Isailović kaže da je 2009. godine otvorena prva škola šumske medicine, i to na Harvardu.

Postoje medijatori i terapeuti šumske medicine, koji pomažu da se povežemo s prirodom na pravi način, dodaje ona. Kako je istakla, šumska medicina je namenjena svima, odlična je za zdravlje, ali i za timbilding.

Jedan od glavnih predstavnika King li iz Tokija je objavio pre nekoliko godina rad u kom je naveo da boravak od samo dva sata u šumi tokom dve nedelje udvostručuje mogućnost da se borimo protiv malignih bolesti, kaže Isailovićeva.

Šuma ne leči, ona je preventivna metoda, metoda alternativne medicine koja pomaže u raznim apsektima – kod smanjenja krvnog pritiska, lečenja depresije… „Niz bolesti možemo da rehabilitujemo boravkom u šumi“, dodaje ona.

Zvanična medicina je još sumnjičava prema ovoj metodi, kaže Isailovićeva, i dodaje da je njihova misija da lekari prepisuju lečenje u šumi.

Ona je istakla lekovito dejstvo fitonsida, aromatičnih molekula koje drveće proizvodi, i koji čovekovom organizmu donose mnogo benefita.

Psihoterapeutkinja Svetlana Zdravković istakla je, u okviru ove metode, i sanjanje otvorenih očiju,  koje nam pomaže da preko kreativnog igranja dođemo u kontakt sa samim sobom. A šuma pruža takav ambijent da ta metodologija analitičke psihologije dođe do izražaja i da čovek uspostavi psihofizički balans, dodaje ona.

Šetnja šumom je bolja nego ona na pokretnoj traci, i ima pozitivne efekte vezane za lučenje hormona sreće, navodi.

„A ne košta ništa, šuma je najbolja teretana“, dodaje Isailović.

Jako je važno da radimo na ličnom razvoju, da se približimo sebi onakvima kakvi jesmo, kaže Zdravković. Zanemarivanje prirode se loše odražava i na našem unutrašnjem planu, ističe ona.

N1