Jedrenjak na poklon Beogradu

na-vodi_jedrenjak-Kli-kliMoreplovci Jelena i Srboljub Kojadinović, nakon četiri decenije plovidbe, žele da poklone legendarni keč „Kli-kli” svom gradu.

Nakon plovidbe morima sveta, porodica Kojadinović vratila se u Beograd, odakle su kao „klinac i klinka” sedamdesetih i krenuli u osvajanje planete. Tako su i nazvali svoj 12 metara dug jedrenjak („Kli-kli”), sinonim slobodnog života. Boreći se sa talasima i olujama, porodica Kojadinović – Jelena i Srboljub, sa decom Vanjom i Milom (rođena na Tahitiju), na keču „Kli-kli”, koji su sami sagradili, postali su retki putnici iz Srbije koji su približili svet okeana, plovidbe i jedrenja nama kontinentalcima.

Na inicijativu udruženja Dunavski propeler i „Nautičkog magazina”, Jelena i Srboljub Kojadinović odlučili su da brod „Kli-kli”, koji je trenutno usidren u Tivtu, poklone Beogradu, uz mnoge nautičke i umetničke artefakte. Jedrenjak bi, po nekim zamislima, mogao da bude izložen u Muzeju nauke i tehnike ili na budućem šetalištu između Brankovog i Starog mosta.

– Troškovi ove postavke višestruko su manji od produkcije bilo kog rijaliti programa. Košta samo plovidba od Tivta oko Balkanskog poluostrva i Dunavom do Beograda. Bio bi to lep primer za našu omladinu, uspomena za sve koji su strastveno pratili naša putovanja, ali i turistička atrakcija – uvereni su Kojadinovići.

Oni već imaju ponudu Republike Crne Gore da smeste brod u Pomorski muzej, pri novoj „Montenegro marini” u Tivtu, i tako bi „Kli-kli” ostao uz jedrenjak „Jadran” u Crnoj Gori.

Srboljub se sve manje služi jedrima i kormilom, a sve više četkicom i slikarskim platnom. Član je ULUS-a, a na mnoštvu izložbi u zemlji i inostranstvu prikazuje 40 vrednih platna, inspirisanih plovidbom, antiglobalizmom i stradanjem srpskog naroda. U vreme bombardovanja SRJ Jugoslavije 1999. godine, Kojadinovići su u Srbiju doputovali čak sa Novog Zelanda da bi podržali svoj narod i proveli tri meseca u Beogradu do NATO agresije.

Od 1976. godine, bez ičije pomoći, ostvarili su podvig koji ih svrstava među velike srpske moreplovce, primorce koji su obeležili pomorsku tradiciju naše zemlje. Dovoljno je pomenuti Stevana Vukotića, Nikolu Primorca, porodicu Milošević iz Dobrote kod Kotora, našeg proslavljenog matematičara Mihajla Petrovića Alasa, Trnavčeviće, Kresojeviće…

– Važno je da naš narod zna da postoji kontinuitet u pomorskoj istoriji Srba koncentrisanih oko Boke Kotorske i u primorju. Da dokažemo da postoji potpuno prosečna porodica iz Srbije koja je u stanju da oplovi svet. Da smo i mi sposobni, kao i drugi narodi koji imaju izlaz na more da se posvetimo moru i savladamo sve mornarske veštine – kaže Srba Kojadinović za naš list.

Priznanje „Nikola Primorac” za uspešno krstarenje preko tri okeana Kojadinovići su dobili 1988. godine, a predgovore za dve od tri knjige putopisa uradili su im pisci Momo Kapor i Jože Horvat.

Realizacija neizvesna zbog novca

Gordana Karović, muzejski savetnik u Muzeju nauke i tehnike, rekla je za naš list da su direktorka Sonja Zimonjić i ona lično oduševljeni idejom da jedrenjak „Kli-kli” bude u Beogradu, da tako značajan delić naše pomorske istorije postane deo postavke muzeja. Ali, raspolažu ograničenim sredstvima, sada angažovanim na spašavanju 102 godine starog broda „Župa”.

– Procena je da bi to koštalo oko 20.000 evra, a mi taj novac nemamo. Bili bismo srećni da „Kli-kli” vidimo u Beogradu, a ne da on bude u Pomorskom muzeju Crne Gore – dodala je Gordana Karović.

Politika Online
I. Dekanj