Iskopavanje morskog dna čini koralne grebene bolesnim

na-vodi_koralni-grebenAustralijski koralni grebeni su u opasnosti, delom i zbog proširenja luka koje treba da ugoste sve veći broj brodova natovarenih ugljem i prirodnim gasom. To je zaključak novog istraživanja koje istražuje efekte projekata iskopavanja na grebenima u severozapadnom delu Australije.

Koralima je potrebna čista i topla voda kako bi rasli. Aktivnosti poput gradnje i širenja luka umeju da zamute vodu, gušeći korale, sprečavajući dotok svetlosti i hrane.

Veza između zamućene vode pune sedimentnog taloga i grebena pod stresom je već poznata, ali novo istraživanje se fokusira na posledice uznemiravanja priobalnih voda tokom velikih, oduženih projekata, što je posebno važno sada zbog toga što sudbina međunarodne ikone australijske severozapadne obale, Velikog koralnog grebena, visi u vazduhu.

Organizacija za obrazovanje, nauku i kulturu Ujedinjenih nacija (UNESCO), telo koje upravlja listom Svetske kulturne baštine, već dve godine preti da će staviti koralni greben na listu ugrožene kulturne baštine. Ta oznaka se odnosi na lokacije svetske baštine koje su ugrožene uništavanjem ili gubitkom odlika – bilo ekoloških, bilo kulturnih – koje su prvobitno imale status svetske kulturne baštine.

Zabrinutost oko Velikog koralnog grebena je delimično rezultat planova za proširenje luke u australijskoj državi Kvinslend koji će odložiti ostatke sedimenata blizu morskog ekosistema.

Novo istraživanje pruža dokaze koji potkrepljuju zabrinutost.

Utapanje u prljavštini

Naučnici su otkrili da su sedimentni oblaci nastali usled bagerisanja – kada radnici kopaju morsko dno da bi napravili dublje kanale za veća plovila – uzrok povećanja koralnih bolesti nedaleko od ostrva Berou na severozapadu Australije. Meseci kupanja u sedimentnoj supi izazvala je hronični stres kod korala, ostavljajući ih na milost i nemilost smrtonosnih bolesti tkiva.

Jedna grupa bolesti, pod nazivom beli sindromi, uzrokuju raspadanje koralnog tkiva, ostavljajući skelet. „To bi bilo kao da vam meso otpadne sa vrha prsta, a potom gubitak tkiva nastavi da napreduje duž vaše ruke i preko tela sve dok ne ostane samo goli skelet.“, napisao je Džon Polok, jedan od ko-autora istraživanja.

Naučnici već neko vreme znaju zbog čega sedimentom bogata voda crpi energiju koralnih grebena, kaže Polok, doktorski kandidat na Univerzitetu Džejms Kuk i Australijskog instituta za morske nauke u Kvinslendu. Mutna voda se meša u aktivnosti hranjenja putem filtera, smanjujući količinu hrane koju korali mogu da unesu. Korali su takođe prinuđeni da troše energiju na uklanjanje sedimenta koji pada po njima.

Do nedavno, međutim, na bolest nije gledano kao na uzrok velikog smanjenja broja korala u južnom delu Tihog okeana. Izbeljivanje i napadi morskih zvezda su bili obeleženi kao krivci, umesto toga, ali se ispostavlja da su koralne bolesti zapravo veoma bitni pokretači smanjenja broja grebena u regionu, tvrdi Polok.

Problem zajednice

Satelitski snimci područja oko ostrva Barou gde se vrše projekti bagerisanja otkrili su trajanje i obim sedimentnih oblaka. Ronilačka istraživanja grebena na različitim tačkama unutar i izvan oblaka dala su naučnicima opis zdravlja korala.

Polok i njegove kolege otkrile su da su korali imali veću šansu da se razbole što su duže bili izloženi sedimentnim oblacima – maksimalno vreme izlaganja bilo je između 296 i 347 dana.

„Suština je da sedimenti nisu dobri za koralne grebene i da je duga izloženost istim povezana sa visokim stepenom oboljevanja.“, napisao je Tijeri Vork, specijalista za bolesti divljih životinja iz američke agencije za geološka istraživanja u Honoluluu, na Havajima. Ljudske aktivnosti, uključujući one koje se sprovode na kopnu, direktno utiču na morske ekosisteme, dodao je Vork, koji nije uključen u istraživanja.

„Moramo da prestanemo da koristimo naše obale kao javna kupatila.“

NG SRBIJA