Istina o Bermudskom trouglu

na-vodi_bermudski-trougaoBermudski trougao je veliki deo okeana između Floride, Portorika i Bermudskih ostrva. Tokom proteklih nekoliko vekova, veruje se da je na stotine brodova i aviona nestalo pod misterioznim okolnostima u ovom području, zbog kojeg je i nazvano “Đavolji trougao”.

Ljudi idu tako daleko u svojim spekulacijama da tvrde da se tu dešavaju neke vanzemaljske aktivnosti ili da postoji neki bizaran prirodan uzrok zbog kojeg je region opasan. Većina ipak veruje da je u pitanju samo područje gde ljudi jednostavno nemaju sreće, tj. gde su ljudi uglavnom imali maler. Ideja o “crvotočini” nije ništa manje realna od ideje o Jetiju ili čudovištu iz Loh Nesa.

Loša reputacija Bermudskog trougla počela je sa Kristoferom Kolumbom. Prema podacima iz njegovog dnevnika, 8. oktobra 1492. godine Kolumbo je pogledao u svoj kompas i primetio čudna očitavanja. U prvi mah nije upozorio svoju posadu, zato što je imanje kompasa koji ne pokazuje ka magnetnom severu bilo dovoljno da uspaniči posadu, koja je već bila na ivici sa živcima. To je najverovatnije bila odlična odluka, budući da je tri dana kasnije, kada je Kolumbo uočio čudno svetlo, posada zapretila da će se vratiti za Španiju.

Ova i druge prijave o problemima sa kompasima u regionu doprinele su stvaranju mita da nijedan kompas ne može da radi u Trouglu, što nije tačno, ili je bar preterivanje o onome što se zapravo dešava.

Američka obalska straža je izdala saopštenje 1970. godine u kojem se objašnjava o čemu se radi: “Prvo, ‘Đavolji trougao’ je jedno od dva mesta na planeti na kojima magnetni kompas pokazuje ka pravom severu. Obično igla pokazuje ka magnetnom severu. Razlika između ova dva je poznata kao magnetna deklinacija. Veličina deklinacije se menja i do 20 stepeni kako se obilazi Zemlja. Ukoliko se ova razlika ili greška ne uračuna, navigator će se naći daleko od željene rute i u velikoj nevolji.” Ispostavlja se da je magnetna deklinacija nešto sa čime su se kapetani (i drugi istraživači) na brodovima susretali još od kada su nastali brodovi i kompasi.

Moderna legenda o Bermudskom trouglu nastala je oko 1950. godine kada je izašao članak u Asošijejted presu, a koji je napisao Edvard Van Vinkl Džons. U njemu je primećeno nekoliko incidenata vezanih za nestanak brodova i aviona iznad Trougla, uključujući pet američkih torpedo bombardera koji su nestali 5. decembra 1945. godine i dva komercijalna aviona “Star Tiger” i “Star Ariel” koji su nestali 30. januara 1948, odnosno 17. januara 1949. godine. Sve ukupno, oko 135 ljudi je nestalo iznad Bermudskog trougla. Prema rečima Džonsa, oni su bili “progutani bez ikakvog traga”.

Knjiga pod nazivom “Slučaj NLO” koju je 1955. godine objavio M.K. Džesup predstavlja početak upiranja prsta u vanzemaljce, kao glavne krivce za nestanke. Do 1964. godine Vinsent Gedis, koji je iskovao termin “Bermudski trougao” napisao je članak u kojem se navodi da je više od 1000 ljudi nestalo u tom regionu.

Međutim, kritičar Leri Kuše je u svojoj knjizi “Misterija Bermudskog trougla: Rešena” iz 1975. godine naveo da su mnogi autori preuveličali svoje brojke i da nisu uradili istraživanje kako treba. Neke slučajeve nestanaka su obeležili kao “misteriozne”, iako to uopšte nisu bile, dok su pojedinci čak nabrajali slučajeve koji se uopšte ne odnose na Bermudski trougao.

Nakon dugog i temeljnog istraživanja na ovu temu, Kuše je zaključio da je broj nestanaka koji se desio unutar Trougla zapravo jednak sa bilo kojim drugim regionom sa sličnim saobraćajem u okeanu. Takođe je naveo da su drugi pisci namerno prećutali ili dezinformisali ljude, na primer nisu navoidili da su se događale oluje u danima nestanaka.

NGS