VELIKE poplave koje ovih dana „dave“ Srbiju, nažalost, tipičan su šablon za našu zemlju. Za poplavljene kuće u Zaječaru i drugim gradovima, osim nepovoljnih prirodnih uslova, nastalih zbog visokog snežnog pokrivača u slivovima i pojave novih padavina, krive su i opštine, jer su tolerisale „divlju“ gradnju i nisu održavale rečna korita. Deo krivice snosi i država, koja nedovoljno ulaže u sistematsku odbranu od voda.
Uz ovakvu oštru opomenu, profesor dr Ratko Ristić sa Šumarskog fakulteta u Beogradu objašnjava da je - uprkos činjenici da su bujične poplave ubedljivo najčešća elementarna nepogoda u Srbiji - retko koja opština donela plan o erozionim područjima i odbrani od poplava, iako su to po Zakonu o vodama sve bile dužne da učine još pre bezmalo deset godina!
- Tek oko 25 planova je doneseno - navodi dr Ristić. - Veliki broj objekata nikao je nelegalno, naročito u potencijalnim plavnim područjima. Onda se dogodi da, kao u Zaječaru, vidimo veliki efekat potpunog urbanističkog haosa.
Mnogi opštinari daju dozvolu za gradnju jer u njima, prema rečima profesora Ristića, ne rade dovoljno kvalifikovani ljudi. Ali, ima mnogo i „kratkovidosti“:
- Ne razmišlja se dugoročno, svi unapred gledaju samo četiri godine, koliko im traje mandat. Morala bi i Republika da bude efikasnija, da se studiozno radi na sistematskom uređenju slivova u brdsko-planinskim područjima. Pogrešno je da se oslanjamo samo na MUP, jer njihove ekipe mogu da rade samo na ublaživanju štete.
Da stvari, ipak, kreću nabolje (iako nam je za to, izgleda, trebala još jedna opomena koja se meri desetinama miliona evra štete), govori podatak da je Svetska banka odobrila Srbiji kredit od 70 miliona dolara za zaštitu oko 30 akutnih, najugroženijih lokacija, gde su štete prethodnih godina bile najveće. U JP „Srbijavode“ kažu da radovi počinju ove godine, a da će te obale spremno dočekati poplave nakon izgradnje zaštitnih objekata, do 2012, ali i da je Srbija već sada mnogo spremnija za odbranu od bujica u odnosu na 2006.
- Lokacije na kojima će se raditi zaštita su mačvanski nasipi kod Šapca, Tamnava kod Uba, Jadar kod Loznice, Mlava kod Petrovca i Starog Kostolca, Golubac, Jasenica kod Smederevske Palanke i Velike Plane... - nabraja Zvonimir Kocić iz „Srbijavoda“, uz napomenu da „Vojvodina vode“ imaju svoje projekte. - Čak i da je Srbija najbogatija zemlja, ne može da se zaštiti svaki kilometar obala, pa su prioritet naseljena mesta.
I Kocić, ipak, ocenjuje da je veliki problem „divlja“ gradnja.
- Često se dešava da objekti onemogućavaju da se urade nasipi. Gotovo svaka reka ima takav problem - objašnjava Kocić. - „Divlja“ gradnja može potpuno drugačije da usmeri tok reke i da samim tim izazove plavljenje naselja. Neplanska seča šuma takođe je oslabila odbranu.
PROGNOZA
NA svim vodotokovima u Srbiji stanje se smiruje i voda se sa poplavljenih površina povlači u korita, kaže Zoran Kocić.
- Očekuje se blagi porast Save kod Šapca, ali u granicama redovne odbrane. Za sada se ne može očekivati scenario iz 2006, jer na slivovima ima snega u granicama proseka. Jedino kiše mogu da promene situaciju, i to uglavnom na manjim i bujičnim tokovima - objašnjava on.
ŠUMARAC: URBANIZAM NAJVAŽNIJI
PROFESOR dr Dragoslav Šumarac, predsednik Inženjerske komore, podseća da priča oko donošenja urbanističkih planova - u kojima je i zaštita od poplava - predugo traje.
- Država je još ranije bila voljna da pokrije i do 50-60 odsto investicija za 30 najnerazvijenijih opština, ali to se nije desilo. Opštinari više vole da kupe jedan kontejner, nego da naprave urbanistički plan. Pored kontejnera mogu da se slikaju, pored plana ne - govori Šumarac. - A bez razvojnih planova ovo će nastaviti da nam se događa, jer je urbanizam najvažniji. Nadam se i verujem da će ova vlada uspeti da izgura celu priču, jer vidim da se konačno ovaj veliki posao shvata ozbiljno.
ČEŠKI RECEPT
PROFESOR Ristić kao dobar primer rešavanja problema bespravne gradnje u priobalju navodi Češku:
- Tamo su imali problema sa izlivanjem Dunava u nekim mestima, i često je država plaćala štetu. Onda su, na kraju, doneli odluku da daju ljudima novac za placeve, i da se oni isele iz tih područja, jer neće više da ih obeštećuju.
KRIZNA PODRUČJA
KIŠA I IZVORI NATAPAJU KLIZIŠTE U PRIBOJSKOJ BANJI - ODRON ZATVARA BANJU
Kiša i vode koje se cede iz Banjskog brda natapaju klizište u centru Pribojske Banje i donose nove strepnje meštanima. Zemlja na padini ispod Osnovne škole „Nikola Tesla“ i Divske stene se ne smiruje.
Građevinski inspektor Stanimir Drobnjaković u utorak je zatvorio glavnu saobraćajnicu i parking u Banji, do kojih je stiglo klizište.
- Zabranjen je prolaz vozilima i pešacima ulicom između porte manastira Sveti Nikola i RH centra i kupatila. Zbog opasnosti od zemlje i ispucalog asfalta i betona između banjskih objekata, u ponedeljak je iseljena pošta - kaže Drobnjaković.
Mašine su u utorak uklanjale deo odrona koji je oštetio svetlarnik na levom krilu zgrade RH centra, iz koje su pre tri dana iseljeni pacijenti. U pokušajima odvodnjavanja klizišta, Direkciji za izgradnju i timu stručnjaka najviše muke zadaju površinske vode i pokidane cevi vodovoda, ali i stari izvori, o kojima se godinama nije brinulo.
- Tri godine se žalim da mi u dvorištu pravi štetu voda iz cevi starog banjskog vodovoda. Niko da čuje moje vapaje, a imam zapisnik sa pet svedoka. Iz zapušene šahte i kanalizacije „učiteljske zgrade“ mesecima se voda slivala prema centru Banje - jada se Spasoje Laptošević (71), čija je kuća iznad pukotina odrona.
U utorak su radnici Elektrodistribucije pokušavali da banderama na čvrstom terenu i „prstenom“ obezbede struju za deo Banje i okolna sela Cikote, Gračanicu i Jabuke, koja su i bez puta.
- Ionako smo u besparici i oskudici, a sada nas zadesi nesreća. Za koji dan će početi da pristižu računi za smeštaj iseljenih porodica, kao i za radove kojima pokušavamo da koliko-toliko normalizujemo život u Banji. Zatražili smo hitnu, jednokratnu pomoć Vlade Srbije - rekao je u utorak predsednik opštine Priboj Lazar Rvović.
BAZEN
Započeti bazen, tek uz zgradu RH centra, nalazi se na glavnom udaru klizišta, ali i kritika meštana. Odron je oštetio i preti da sravni objekat Turističke organizacije Priboja. Radovi najpre nisu imali dozvolu, a temelji su, kako se nezvanično saznaje - pucali. Građani od vlasti traže odgovor da li se tle potkopavalo bez ispitivanja?!
NA BORSKOM JEZERU, ČIJA BRANA ŠTITI ZAJEČAR OD VELIKIH POPLAVA
JEZERO PIJE VODU
- Ne daj bože da brana pukne - kaže Zoran Milovanović, poslovođa u „Energani“, preduzeću iz sastava RTB „Bor“, u čijem je vlasništvu Borsko jezero i brana, koju danonoćno obezbeđuju stražari naoružani automatskim puškama. Ovde je pristup, izuzev bez specijalne dozvole - zabranjen.
Prema Milovanovićevim rečima, da je došlo do brane na Borskom jezeru, što je, tvrdi, nemoguće, stvorio bi se poplavni talas, visine oko 50 metara, koji bi „zbrisao“ Brestovac, Metovnicu i Zvezdan, sela koja se nalaze nizvodno od brane, i najdirektije ugrozio oko 4.000 stanovnika - ističe Milovanović. - Međutim, bujica bi se „sudarila“ i sa Crnim Timokom, zbog čega bi i Zaječar bio poplavljen.
Naš sagovornik ističe da su, upravo zahvaljujući brani na Borskom jezeru, sprečene drastičnije posledice poplava u Zaječaru, jer se u Borskom jezeru akumulirala voda, koja se prethodnih dana slivala sa obližnje planine Crni vrh.
- Brana, definitivno, nije ugrožena - kategoričan je Boban Njagulović, upravnik „Energane“. - Trenutno imamo prostora da prihvatimo više od milion kubika vode i tako sprečimo drastičnije posledice poplava u Zaječaru, do kojih bi, da nema brane, svakako, došlo.
Brana, „uglavljena“ između dve monumentalne stene, „drži“ Borsko jezero, koje se prostire na 70 hektara i ima kapacitet od 12 miliona kubika vode. Visoka je 54 i duga 350 metara.
- Svake zime delimično praznimo Borsko jezero, da bismo mogli da prihvatimo vodu koja se sliva sa okolnih planina - objašnjava upravnik „Energane“.
Dakle, dok je brane na Borskom jezeru, opasnost od poplava biće minimalna - zaključuje Njagulović.
VODA SE POVLAČI
ZAJEČAR - Posle tri dana, voda iz poplavljenih zaječarskih naselja u utorak je počela da se povlači - saopštavaju u gradskoj upravi u Zaječaru.
- Nivo Belog i Crnog Timoka je, u odnosu na protekle dane, opao za oko dva metra - ističu u zaječarskom Štabu za odbranu od poplava. - Voda se povukla i sa većine ulica, ali su neke kuće još opkoljene vodom...
Nakon što je voda počela da se povlači sa zaječarskih ulica, meštani ovog grada suočeni su sa izbijanjem zaraze, budući da su im u poplavama, koje su prethodnih dana besnele ovim područjem, uginule domaće životinje.
Zbog toga su nadležni u Zaječaru počeli da sakupljaju uginule životinje. U te svrhe, u najugroženija naselja Višnjar i Izvorski put dopremljeni su specijalni kontejneri, u koje meštani bacaju uginule kokoške, pse, mačke, ovce, koze...
- Imao sam 20 kokoši i dve koze - kroz suze kazuje Hranislav Aleksić, iz zaječarskog naselja Izvorski put. - Preživljavao sam samo zahvaljujući njima, a one su stradale u poplavama. Kud ću, šta ću sad? Ne znam ni sam.
U ovom trenutku nije poznato koliko je domaćih životinja uginulo u poplavama, jer vlasnici nisu na vreme mogli da ih izvedu iz štala.
ALTERNATIVNI PUTNI PRAVCI
NEGOTIN - Više od 1.000 hektara oranica u opštini Negotin je pod vodom. Iako je Timok u opadanju, meštani Aleksandrovca, Crnomasnice, Kovilova i Braćevca, koji proteklih dana, zbog poplavljenih saobraćajnica, nisu mogli da izlaze iz sela, još strahuju. Policija je, zbog rizika od urušavanja, zabranila saobraćaj preko mosta na Timoku kod Crnomasnice. Opštinski štab Civilne zaštite koji je u stalnom zasedanju izdao je nalog da se hitno osposobi alternativni putni pravac koji povezuje lokalni put Kovilovo - Aleksandrovac - Crnomasnica, da bi se ova ugrožena sela povezala sa magistralnom saobraćajnicom. Štab je obezbedio i vozilo sa dubokim gazom za slučaj hitnih intervencija. Zbog prekida saobraćaja učenici Osnovne škole „Momčilo Ranković“ u Rajcu i Braćevcu, koju pohađaju deca iz ugroženih sela, dva dana ne dolaze na nastavu.
ZAMUĆENO IZVORIŠTE
PARAĆIN - Sa izvorišta Sveta Petka u Izvoru od ponedeljka obustavljeno je vodosnabdevanje Paraćina i Ćuprije.
Nalog za obustavu dotoka vode iz tog pravca dao je republički sanitarni inspektor zbog većeg stepena zamućenja od dozvoljenog.
Istovremeno su pušteni u rad svi dopunski bunari, ali je pritisak u gradskoj mreži ipak slabiji. Sela Izvor, Klačevica, Gornja i Donja Mutnica i Šaludovac ostala su potpuno bez vode jer za njih nema alternativnih izvora vodosnabdevanja.
IZA BUJICE - ŠTETA
KRALJEVO - Sve reke u kraljevačkom kraju postepeno se povlače u korita, ostavljajuću za sobom ogromnu štetu koja se tek procenjuje.
Izvesno je međutim, da su i ovoga puta najgore prošli poljoprivrednici. Tako je Zapadna Morava opet poplavila stotine hektara jednih te istih oranica u priobalju i bašti pod plastenicima, a u naselju Grdici i - desetak kuća.
Najgore su, čini se, prošli meštani Obrve i Katrge, uzvodno od Kraljeva, kojima je Morava bukvalno - odnela cele njive. Nabujali Ibar pričinio je ipak manju štetu. Osim delimično poplavljenog Žičkog i Konarevskog polja, gde je ugrozio bunare gradskog vodovoda, od kojih je šest preventivno isključeno, Ibar je poplavio i šetalište na obali u centru grada.
IZLILA SE SAVA
Vodostaj reke Save kod Šapca u utorak je iznosio 468 centimetara, što je za 86 cm više od izmerenog u prethodna 24 sata. Protok na HE „Mali Zvornik“ bio je 1.251 kubik u sekundi, a u narednom periodu ne očekuju se značajnije promene na nivou protoka.
Reka Drina izlila se u atarima sela Crna Bara, u nebranjenom delu kod mesta Vasin Šib, a u rejonu Prošće izliva se reka Sava na širini od oko 200-300 metara. Poplavljeno je oko 30 hektara poljoprivrednih površina.
Sve crpne pumpe na Savi su puštene u pogon i rade na iscrpljivanju vode iz meliracionih kanala u reku.
Iz Odeljenja za vanredne situacije u Šapcu apeluju na sve građane da raščišćavaju kanale ispred svojih domaćinstava da bi se sprečila eventualna plavljenja dvorišta.
CISTERNE ZA TRI SELA
Kruševac - Poplave u kruševačkom kraju jenjavaju, a najveće posledice je ostavio do sada nezabeleženo visok vodostaj Ribarske reke, rekao nam je u utorak mr Miroslav Smiljković, zamenik komandanta Gradskog štaba za odbranu od elementarnih nepogoda. Bujica je otkinula deo lokalnog puta Kaonik - Sušica, u dužini od tridesetak metara, kuda prolazi i optički kabl, pa će ova popravka, uz potporni zid, biti među prioritetima. Povlače se Zapadna i Južna Morava, ali se tri sela, Kaonik, Đunis i Brajkovac pijaćom vodom snabdevaju iz cisterni. Uz ekipe stručnjaka, koje prate kretanje vodostaja, i procenjuju stepen oštećenja, na terenu su i ekipe Javnog komunalnog preduzeća, JP „Vodovod“ i mehanizacija „Kruševacputa“, koja raščišćava nanose.
Novosti Online
Autor: Ekipa Novosti
23/02/10