– Mrazni dan je kada je minimalna temperatura ispod nule, a ledeni kada je maksimalna temperatura ispod nule. Odstupanja od prosečnih dnevnih maksimalnih i minimalnih temperatura iznosila su i do minus deset stepeni Celzijusovih. Analize metodom percentila, što je statistički metod za jednoobraznu ocenu klimatskih elemenata preporučen od Svetske meteorološke organizacije čija smo mi članica, pokazuje da su u ovom periodu i minimalne i maksimalne dnevne temperature na svih 30 svakodnevno analiziranih glavnih meteoroloških stanica bile uglavnom u domenu „veoma hladno” – objasnila je za „Politiku” Jasminka Smailagić, šef odseka za klimatske analize i prognoze u nacionalnom centru za klimatske promene Republičkog Hidrometeorološkog zavoda.
Na Badnji dan, 6. januara ove godine, temperatura u Sjenici je pala čak do 25. podeoka ispod nule, a apsolutni minimum temperature vazduha u januaru u Srbiji zabeležen je 13. januara 1985. kada se u Sjenici temperatura spustila do minus 39,5 stepeni Celzijusovih. Najniža januarska temperatura od minus 26,2 stepena u Beogradu je izmerena 10. januara 1893. godine. U drugim krajevima Srbije najniža januarska temperatura kretala se od minus 25 do minus 30 stepeni.
Kako je najavljeno, maksimalna temperatura u Beogradu danas će biti minus četiri stepena, a minimalna očekivana je minus jedanaest. U Novom Sadu se očekuje još hladniji dan, pa je najavljena maksimalna temperatura od minus pet i minimalna od minus dvanaest stepeni Celzijusa. U Nišu će se temperatura kretati od minus dva do minus šest stepeni. Očekivane biometeorološke prilike imaće, kako navodi Hidrometeorološki zavod, nepovoljan uticaj na hronične bolesnike. Očekivane su meteoropatske reakcije u vidu glavobolje, razdražljivosti i reumatskih bolova. Učesnicima u saobraćaju se, zbog ovakvih klimatskih uslova, preporučuje maksimalan oprez.
Politika Online - Autor: B. Mališ
[objavljeno: 09/01/2009]
Novi Sad – Na jučerašnjem sastanku u Javnovodoprivrednom preduzeću „Vode Vojvodine” proglašena je redovna odbrana od zagušenja leda od državne granice sa Mađarskom do ušća u Dunav, odnosno na celom toku kroz našu zemlju. Debljina leda na Tisi dostigla je desetak centimetara, što uslovljava obustavu rečnog saobraćaja. Led je zahvatio od 50 do 80 odsto vodene površine (najviše kod Novog Bečeja) i mnoga plovila su do daljeg okovana ledom.
Tisa je četvrta reka u Vojvodini na kojoj je proglašena odbrana od leda. Pored nje, odbrana je proglašena i na Tamišu, gde je obuhvaćenost rečnog toka uglavnom stopostotna, a debljina leda do 15 centimetara. Slično je i na Starom Begeju i Plovnom Begeju.
Odbrana od leda realizuje se na ukupno 350 kilometara rečnih tokova u Vojvodini. Na sve četiri reke mere odbrane se sprovode od ušća do državne granice: na Tisi na 164 kilometra, na Tamišu na 118 kilometara, Starom Begeju na 37 kilometara i Plovnom Begeju 32 kilometra.
Novosadsko preduzeće „Heroj Pinki”, koje jedino kod nas ima ledolomce, pripremilo je i ovog puta razbijače leda na rekama i to još prvog decembra 2008, o čemu je blagovremeno izvestilo „Vode Vojvodine”. Međutim, odatle se ni do danas niko nije odazvao da bi potpisao ugovor o korišćenju ledolomaca – tegljača „Čakor” i „Vučevo” i ledolomca – gurača „Petrovaradin”.
Kako je „Politici” juče rečeno u preduzeću „Heroj Pinki”, i pored toga sva tri ledolomca su spremna da dejstvuju. Inače, na Dunavu za sada nema leda.
Politika Online - Autor: S. Živković
[objavljeno: 09/01/2009]